Sa velikom pažnjom smo proučili Rešenje Vlade RS o poništenju Akta o vrednovanju, izboru, finansiranju i praćenju projekata iz programa osnovnih istraživanja i osnovnih usmerenih istraživanja za period od 2016-2020 godine i Programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja za period 2016-2019, koji je doneo ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i konkurs za predlaganje projekata u okviru navedenih programa za period 2016-2019 godine.
Sa stanovišta Ustava RS i Zakona o državnoj upravi i Zakona o vladi RS, shvatili smo u čemu je problem i prihvatili da je poništenje navedenog Akta i Konkursa bilo neophodno, ali i dalje imamo određene nejasnoće u vezi sa Aktom i Konkursom.
Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti (Zakon o NID) reguliše projektno finansiranje, koje obuhvata finansiranje izvršilaca istraživanja, finansiranje naučnoistraživačkog rada istraživača i direktnih materijalnih troškova istraživanja. Dalje, Zakon o NID propisuje da ministar donosi akt o izboru, vrednovanju i finansiranju programa za svaki novi ciklus istraživanja.
S obzirom da nemamo Uredbu o koeficijentima za obračun i isplatu plata, nemamo potpisan Poseban kolektivni ugovor za nauku, a zbog projektnog finansiranja ne mogu da se na nas primene platni razredi iz Zakona o sistemu plata u javnom sektor, a Rešenjem Vlade o poništenju Akta i Konkursa osporeno je pravo ministru da ovim Aktom uređuje plate i uslove za kategorizaciju istraživača na projektima, postavlja se pitanje ko (Vlada?), kako (Kolektivni ugovor?) i na osnovu čega (ekvivalencija zvanja na osnovu člana 71 Zakona o NID?) će utvrditi naše zarade za rad na projektima u novom projektnom ciklusu od 2017 godine?
U vezi sa ovim pitanjem, molimo Vas da predstavnike Sindikata nauke primite na hitan sastanak i pomognete nam da rešimo ovaj dugogodišnji problem na koji je Sindikat upozoravao svakog ministra.
Zaključci sa Sastanka Republičkog odbora Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti održanog 12.05.2016. godine
1. Po hitnom postupku izmeniti član 51 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti (Sl. glasnik RS 112/2015) čime se omogućava da se tekuće finansiranje produži do 31.12.2016. god. Odmah nakon stupanja na snagu izmene ovog člana Zakona organizovati potpisivanje aneksa ugovora da ne bi bile ugrožene plate do kraja godine.
2. Tražiti da se pri formiranju Vlade formira Ministarstvo za nauku
3. Tražiti hitno formiranje radnih grupa u ministarstvu zaduženom za nauku u kojima bi učestvovali predstavnici Sindikata nauke. Radne grupe treba da budu zadužene za:
- nov način finansiranja - institucionalno + projektno
- normative i standarde za naučnoistraživački rad
- normativna akta za novi Konkurs za projekte
- Kolektivni ugovor
4. Tražiti da se definišu zarade istraživača u institutima tako da se MATERIJALIZUJE EKVIVALENCIJA ZVANjA na osnovu člana 71 Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 110/2005, 50/2006 - ispr., 18/2010 i 112/2015)
5.Tražiti da se dobiju precizni podaci o raspodeli sredstva sa razdela 24 –Ministarstvo za prosvetu nauku i tehnološki razvoj, glava 24.0, program 0201, funkcija 140, programska aktivnost/projekat 0001, ekonomska klasifikacija 424 budžeta za 2015. godinu u iznosu od 11.494.495.000. Na sajtu MPNTR (http://opendata.mpn.gov.rs/) nalaze se samo podaci za DMT1, DMT2, i bruto zarade istraživača iz instituta i fakulteta koji su manji za oko 3,2 milijarde dinara od ovog iznosa.
6. Tražiti informaciju dokle se stiglo sa realizacijom našeg zahteva za isplatom 7.000 dinara i povećanjem plata od 2 %.
7. Da se predvidi povećanje budžeta za nauku za 2017.
MINISTARSTVO NAUKE NOVIM KONKURSOM ZA PROJEKTE DEFINITIVNO GASI NAUKU U INSTITUTIMA
Sindikat nauke sa zaprepašćenjem konstatuje da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja raspisalo Konkurs za naučnoistrazivačke projekte sa propratnim aktima, čija sadržina vređa dostojanstvo velikog dela naučne zajednice Srbije.
Ne prihvatajuci većinu konstruktivnih predloga direktnih aktera istraživanja, Ministarstvo je na svoju ruku, suprotno svim dogovorima, unelo u Konkurs neprihvatljive uslove u kojima se jasno ističu elementi višestruke diskriminacije, pogotovo mladih i istrazivača zaposlenih na institutima.
Zbog svega toga Sindikat nauke neopozivo insistira na hitnom sastanku sa Ministrom Verbićem i Premijerom Vučićem, sa ciljem da se koriguju uočene nepravilnosti Konkursa i spreči ubrzano proterivanje kvalitetnih istrazivača iz zemlje. Iz navedenih razloga pozivamo ministra Verbića da se javno izjasni da li želi da zadrži nauku u institutima ili ne, jer Akt koji je potpisao i uslovi konkursa jasno ukazuju na nameru Ministarstva da se nauka protera iz instituta.
Apelujemo na sva relevantna naučna tela i organizacije u Srbiji da zauzmu jasan stav povodom objavljenog Konkursa i zajedničkim delovanjem primoraju Ministarstvo da obezbedi adekvatne uslove za profesionalni razvoj i napredak svih istrazivača u Srbiji.
Ovim povodom Sindikat nauke Srbije je zakazao konferenciju za novinare ( utorak,
19. april , 11 h, u zgradi SSSS, Dečanska 14, sala na
petom spratu ).
Na sajtu Ministarstva nauke objavljen je predlog AKTA O VREDNOVANjU, IZBORU, FINANSIRANjU I PRAĆENjU PROJEKATA IZ PROGRAMA OSNOVNIH I OSNOVNIH USMERENIH ISTRAŽIVANjA ZA CIKLUS ISTRAŽIVANjA 2016-2020, I PROGRAMA ISTRAŽIVANjA U OBLASTI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA CIKLUS ISTRAŽIVANjA 2016-2019. kao i PRILOG 1 Kriterijumi za utvrđivanje ocene istraživača iz Programa osnovnih i osnovnih usmerenih istraživanja za ciklus istraživanja 2016-2020, i Programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja za ciklus istraživanja 2016-2019.
Na sednici Zajednice instituta Srbije, koja je održana 15. Marta 2016., doneta je odluka da se primedbe na ova dva dokumenta dostave do 18. Marta do 16:00. Molim vas da do tok roka svoje primedbe pošaljete na adresu Sindikata nauke, nauka@sindikat.rs , kako bismo ih objedinjene poslali Ministarstvu.
Primedbe na PRAVILNIK O POSTUPKU, NAČINU VREDNOVANjA I KVANTITATIVNOM ISKAZIVANjU NAUČNOISTRAŽIVAČKIH REZULTATA ISTRAŽIVAČA, pošaljite na istu adresu do 25. Marta.
Prema informacijama iz Ministarstva, isplata plata se očekuje sredinom sledeće nedelje, a kao razlog se navodi kašnjenje u potpisivanju Aneksa ugovora o realizaciji projekata.
Na osnovu mnogobrojnih pisama i razgovora sa istraživačima, rukovodiocima projekata, članovima i predsednicima matičnih odbora i pojedinim direktorima instituta, Sindikat nauke izražava veliku zabrinutost povodom najavljenih uslova vezanih za učešće istraživača u narednom projektnom ciklusu (2016-2020).
Svakodnevno iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stižu oprečne informacije. Po rečima samog ministra, državni sekretar i službenici ovog ministarstva "navrat- nanos" pokušavaju da donesu zakonska i podzakonska akta koja omogućavaju raspisivanje novog projektnog ciklusa. Na žalost, posledica ovakvog pristupa može biti da neki istraživači koji su prethodnom periodu (2011-2016) ostvarili uspešne rezultate, budu nepravedno kažnjeni.
Sindikat nauke je zabrinut što do sada Ministarstvo nije obznanilo rešenje koje je predviđeno za istraživače čiji projekti ne budu prihvaćeni u sledećem projektnom ciklusu. Posebno ranjive kategorije su istraživači koji su zaposleni na institutima koji svoje plate trenutno dobijaju na osnovu projekata na kojima su angažovani i za koje ne postoji drugi način finansiranja zarada. Na žalost, pogrešnim tumačenjem Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti u nekim institutima i istraživači u zvanjima istraživač saradnik, naučni saradnik i viši naučni saradnik imaju status zaposlenih na određeno vreme, što dodatno otežava njihov položaj. Takođe, u nezavidnoj situaciji se nalaze i doktorandi ili mladi doktori nauka koji su primljeni na fakultete na određeno vreme dok traje projekat i nemaju nastavna zvanja.
Sva predviđenja rešenja moraju biti poznata pre raspisivanja konkursa za novi projektni ciklus.
Način odlučivanja o "prolaznosti" projekta takođe izaziva veliku zabrinutost. Najviše se govori o odlučujućoj ulozi dve (po pravilu međunarodne) recenzije projekta, a da se kvalitet tima ne ocenjuje. S obzirom da plate istraživača predstavljaju 80 % cene projekta, jednu tako važnu stvar, kao što su plate istraživača, staviti sa većim težinskim koeficijentom recenzentima u ruke je malo neobično i vemo rizično. Podsetimo se da je sličan način recenziranja u proteklom petogodišnjem periodu doveo do toga da neki ljudi iz Ministarstva ocene projekat jednog najobičnijeg prevaranta najvišom ocenom, a prevaranta nagrade stipendijom. Takav način rada je nedopustiv, a posledice trpe istraživači, jer niko ne može da garantuje da ti isti ljudi neće sutra ocenjivati nove projekte.
Projekti su u proteklom periodu finansirani na osnovu Akta o izboru, vrednovanju i finansiranju programa osnovnih istraživanja, programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja, programa sufinansiranja integralnih interdisciplinarnih istraživanja i programa obezbeđivanja i održavanja naučnoistraživačke opreme i prostora za naučnoistraživački rad za ciklus istraživanja y 2011-2014 (Akt). Sindikat nauke, po ko zna koji put želi da ukaže na činjenicu da ovaj Akt krši Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i Uredbu o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta. Tokom vremena mnoge odredbe ovog akta nisu poštovane, a sve na uštrb istraživača, naročito onih zaposlenih na institutima. Prvenstveno želimo da ukažemo na nepoštovanje ekvivalencije nastavnih i naučno-istraživačkih zvanja, iz čega proizilazi kršenje Uredbe po pitanju koeficijenata složenosti i osnovice za obračun plata. To je izgleda i glavni razlog zašto Ministarstvo poslednjih godina nije želelo da krene u pregovore o potpisivanju Posebnog kolektivnog ugovora za naučnoistraživačku delatnost.
Prema najnovijim izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti (Sl. gl. 112/2015, član 98 Zakona) - projektno finansiranje obuhvata finansiranje naučnoistraživačkog rada istraživača i finansiranje direktnih materijalnih troškova istraživanja, s tim što od ukupnih sredstava za realizaciju projekta najmanje 20% mora biti opredeljeno za finansiranje direktnih materijalnih troškova istraživanja. Ministarstvo se ponaša kao da su procenti zamenili mesta, i na osnovu toga želi da jedan deo najkvalitetnijih istraživača kazni gubitkom vrednosnih kategorija. Kvalitetni istraživači ne bi trebalo da budu ni na koji način kažnjeni zbog rezultata konkursa koji sledi. Plata istraživača je rezultat minulog rada u prethodnom periodu. Ta činjenica treba na adekvatan način da uđe u ocenu projekta. Ukoliko Ministarstvo ne povede računa o svim istraživačima, a posebno onim najkvalitetnijim i/ili najperspektivnijim, otvara se pitanje opstanka takvih istraživača u Srbiji i nameće da ovi istraživači, pogotovo oni zaposleni na institutima, odu van zemlje.
Svojim zalaganjima Sindikat nauke želi da ukaže na neophodnost očuvanja naučnog potencijala Srbije koga čini oko 12000 istraživača sa fakulteta i instituta, a koji je još uvek ispod evropskog proseka po broju istraživača po glavi stanovnika.
Zbog toga Sindikat nauke insistira da nadležni iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ne idu u brzopleto objavljivanje Konkursa za "novi" ciklus projekata. Konkursu, a posebno budućem Aktu o finansiranju obavezno mora da prethodi još jedan krug javnih konsultacija sa matičnim odborima, Sindikatom nauke i naučnom javnošću.
Sastanak Republičkog odbora Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije (Sindikat nauke) je održan je 08.02.2016. godine u 12 časova u sali na V spratu, Dečanska 14. Sastanku je prisustvovalo 44 članova Republičkog odbora Sindikata nauke (ROS) i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (Ministarstva): prof. dr Vera Dondur - državna sekretarka i dr Nikola Tanić – pomoćnik ministra za nauku.
Sednica je imala sledeći dnevni red:
1. Novi projektni ciklus (Zakon o NID, Strategija, podzakonska akta, Konkurs...)
2. Budžet za nauku za 2016.god.
3. Platni razredi
4. Kolektivni ugovor za nauku
5. Racionalizacija broja zaposlenih u nauci
6. Tekuća pitanja
1. O idejama za novi projektni ciklus u kratkim crtama obavešteni smo od predstavnika Ministarstva.
a) Radi se na tome da se što pre raspiše Konkurs za novi projektni ciklus. To će se desiti nakon što Vlada i Ministar usvoje i potpišu sva potrebna akta (Strategiju, Pravilnike,...) u vezi sa Konkursom. Zbog toga tačan datum raspisivanja Konkursa nije preciziran.
b) Predviđeno je da Konkurs traje 4 nedelje, a onda slede recenzije, rang liste, žalbe i tek nakon toga se potpisuju ugovori.
v) Plan je da se sve ove aktivnosti završe do kraja juna 2016, jer je finansiranje obezbeđeno do 1. jula 2016. kada bi trebalo da počne novi ciklus.
g) Konkurs će biti raspisan za tri vrste projekta: 1. Osnovna istraživanja, 2. Usmerena osnovna istraživanja i 3. Tehnološki razvoj.
d) S obzirom da Strategija ne predviđa prioritetne teme i oblasti predviđeno je da teme na Konkursu budu slobodne.
đ) Svi projekti će imati po dve recenzije. Očekuje se da će projekti Osnovnih nauka imati dve međunarodne recenzije, osim Projekata iz oblasti društveno humanističkih nauka koji će imati jednu međunarodnu i jednu domaću recenziju. Projekti tehnološko razvoja će imati jedno od ova dva rešenja. A razmatra se i ideja o panel diskusiji projekata.
e) Planirano je ograničenje broja istraživača na projektima, tako što je predviđeno da minimalan broj doktora nauka po projektu bude 5, a maksimalan 25, dok se za mlade istraživače ne definišu ograničenja. Prijem novih mladih istraživača doktoranata biće definisan Pravilnikom.
ž) Istraživači će se vrednovati kao i do sada, od A1 do A6 i od T1 do T6 (po procentnom principu)
z) Planirano je da se za vrednovanje istraživača koristi period poslednjih 5 godina (2011-2015). Na primedbu članova ROS da je pravednije da se kao i u prethodnom periodu bira povoljniji period 2010-2014 ili 2011-2015, stav predstavnika Ministarstva je bio da je to komplikovanije i da za sad ostaje 2011-2015.
i) Istraživači se mogu prijaviti na najviše dva projekta (rukovodioci samo na jedan), i nema mogućnosti prenošenja angažovanja sa jednog projekta na drugi.
j) Za prirodno-matematičke i medicinske nauke vrednovaće se kategorije M10, M21, M22 i M23. Za tehnološke projekte vrednovaće se kategorije M10, M20, M30, M80 i M90, a za društveno-humanističke nauke vrednovaće se kategorije: M10, M20 (sa M24), M51 i M41.
k) Angažovanje stručnih saradnika na projektima će biti razmatrano
l) Problemu istraživača sa instituta kojima ne prođu projekti će se pristupiti sa posebnom pažnjom, a u okvirima budžetskih mogućnosti.
2. Budžet za nauku za 2016. godinu je manji za sredstva iz kreditne linije (koja su išla preko JUP-a), a u toku su pregovori da se produži kreditni aranžman za ove potrebe.
3. Izrada Kataloga poslova vezanih za Nacrt zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (Zakon o platnim razredima) je u završnoj fazi. S obzirom da je Visoko obrazovanje dostavilo svoj predlog Kataloga poslova, u kome su naša naučna zvanja stavljena u nižu platnu grupu u odnosu na njihova nastavna zvanja, na poziv dr Nikole Tanića, pomoćnika ministra za nauku, predstavnici Sindikata nauke su izradili i predali Katalog poslova za zaposlene u naučnoistraživačkoj delatnosti po uzoru na kataloge za ostale javne službe. Katalog poslova za visoko obrazovanje i nauku razmatraće se na sastanku predstavnika Ministarstva sa predstavnicima Ministrastva državne uprave i lokalne samouprave.
4. dr Nikola Tanić nas je obavestio da je formirana radna grupa za pregovore o Kolektivnom ugovoru za zaposlene u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije i da se očekuje da će prvi sastanak biti održan u toku ove nedelje.
5. Racionalizacija broja zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije vršiće se u skladu sa Odlukom (http://www.mduls.gov.rs/doc/Odluka.pdf), a sredstva su obezbeđena u budžetu van razdela za nauku.
INFORMACIJA SA SASTANKA SINDIKATA NAUKE
SA PREMIJEROM
Informacija sa sastanka predstavnika Sindikata nauke Srbije sa predsednikom Vlade Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, održanog 26.01.2016. godine u Vladi Republike Srbije
Sastanku su prisustvovali predstavnici Vlade Republike Srbije:
• Aleksandar Vučić, predsednik
• Ivica Kojić, šef kabineta predsednika
• dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
• prof. dr. Vera Dondur, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
• Ivana Cenerić, posebni savetnik ministra i šef kabineta u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
• Mirjana Ćojbašić, pomoćnik ministra finansija
Sastanku su prisustvovali predstavnici sindikata:
•Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije
• dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije (Sindikat nauke)
• dr Aleksandra Milutinović-Nikolić, član pregovaračkog tima Sindikata nauke
• dr Dragan Markušev, član pregovaračkog tima Sindikata nauke
Predsednik Vlade se upoznao sa problemima na koje su ukazali predstavnici Sindikata nauke i obećao da će Sindikat nauke dobiti odgovore na zahteve najdalje u roku od 14 dana.
U međuvremenu će se nastaviti saradnja između predstavnika Sindikata nauke i predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi normativnog regulisanja statusa nauke u Srbiji, a državni sekretar prof. dr Vera Dondur je potvrdila da će prisustvovati sledećem sastanku Republičkog odbora Sindikata nauke.
Saopštenje sa sastanka predstavnika Sindikata nauke sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja održanog u Ministarstvu, Nemanjina 22-26, dana 04.12.2015. godine.
Sastanku su prisustvovali ispred Sindikata nauke: dr Đurđica Jovović, predsednica, dr Aleksandra Milutinović-Nikolić i dr Dragan Markušev, članovi prgovaračkog tima.
Ispred Ministarstva sastanku su prisustvovali dr Srđan Verbić, ministar, prof. dr Vera Dondur, državni sekretar, dr Nikola Tanić, pomoćnik ministra za nauku i prof. dr Viktor Nedović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije.
Na sastanku su razmatrani razlozi koji su doveli do protesta koji je održan 23.11.2015. godine, kao i zahtevi koji su tom prilikom upućeni Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade.
Zaključak Sindikata je da Ministarstvo nije uradilo ništa na očuvanju nauke i njenog potencijala, kao ni na materijalnom poboljšljanju nauke kroz budžet za 2016.god. Ne ulazeći u opravdanost razloga zbog kojih se to dogodilo, niti da li je to posledica neangažovanja pojedinaca u ministarstvu ili samog ministra, Sindikat nauke je zatražio da se hitno prekine sa diskriminacijom zaposlenih u institutima i predložio prioritete koje treba rešavati u što kraćem roku.
Detaljnije informacije sa ovog sastanka ćete dobiti na sednici ROS nauke, koja je zakazana za četvrtak, 10. decembra 2015. u 12 sati.
Da li ste znali da jedno javno preduzeće iz budžeta dobija više nego kompletan naučni sektor. 3400 naučnih istraživača spalo je, kažu, na najniže grane. Posla za njih ima dok ima i projekata, kojih sada nema, jer Ministartsvo prosvete nije raspisalo konkurs za novi projektni ciklus. Prošle nedelje su izašlli na ulice, pomoć traže od premijera.
"Jedan od prioriteta ove vlade biće nauka i tehnološki razvoj...višegodišnje zapostavljanje problema u ovom resoru dovelo je do organizovanih protesta naučnih radnika. Pored planiranog povećanja ulaganja u nauku, vlada će nizom mera, kao i izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, uspostaviti novi model finansiranja nauke po ugledu na praksu ostalih razvijenih zemalja u svetu", naveo je premijer Aleksandar Vučić u svom ekspozeu krajem aprila.
Dobrodošli na mesto koje na sve liči, samo ne na Institut za multidisciplinarna istraživanja. Dobrodošli u Srbiju gde je nauka prioritet, gde naučnik nije na ulici, već u laboratoriji i gde eksperiment zavisi od umeća naučnika, a ne, recimo, od tendera.
N1: Je l vaš posao da se bavite tenderima?
"Ne. Zapravo ne, na to smo naterani", kaže naučni istraživač Strahinja Križak.
Oni čiji je posao da opremu i potrošni materijal za eksperiment nabavljaju preko tendera sede u tzv. Jedinici za upravljanje projektima Vlade Srbije i ovako "upravljaju".
"Bio nam je potreban jedan specifični mikroskop koji je poručen još 2011. Sad je kraj 2015. mikroskop još nismo dobili. Za moj svakodnevni rad potrebna su mi takozvana stakla sa filamentom, od kojih pravim mikroelektrode, pomoću kojih se vrši registracija aktivnosti jonskih kanala, takođe, tender za njih nikada nije raspisan", žali se Križak.
Strahinja Križak istražuje aktivnosti jonskih kanala pomoću transmembranskih proteina - ako ništa od ovoga niste razumeli, ono što sledi ćete svakako.
Križak: Prosečna plata jednog istraživača je oko 400 evra...
N1: Jeste li vi stalno zaposleni?
Križak: Ne, to je dodatni problem, mi smo projektno zaposleni, dok traje projekat, finansirani smo samo do kraja projektnog perioda.
I tu se priča naučnika nastavlja na ulici. Kraj godine je, a Ministarstvo prosvete nije raspisalo konkurse za nove projekte. Zato su naučnici prošle nedelje borbu za svoja prava nastavili van laboratorija.
"Ovo je presedan, nikada se nije desilo da godinu završimo s jednim projektnim ciklusom, a da nemamo, ako ništa drugo, pripremljene projekte za sledeću godinu. Mi završavamo 31. decembra naše ugovorene obaveze, i mi pitamo šta posle, i mi ne znamo šta će biti posle", kaže dr Đurđica Jovović, Sindikat nauke Srbije.
I zašto nema Zakona o naučnoj delatnosti, nema ni strategije, niti novog načina finansiranja nauke iz premijerovog ekspozea, što je sve trebalo da bude.
17., 23. i 30. novembra ove godine, Sindikat nauke Srbije Vam je uputio zahteve, sa molbom da primite predstavnike sindikata na sastanak. Predstavnici sindikata su naučni radnici koji rade na projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Cilj sastanka je da Vas upoznamo sa dugogodišnjim problemima u nauci koji se ni do danas nisu rešili. Rešavanje nekih problema je vrlo urgentno i mogu se rešiti u budžetu za 2016.god. i izmenama Zakona o nauci, kako naš rad na projektima ne bi imao tretman naknada (specijalizovane usluge na ekonomskoj klasifikaciji 424). Ukoliko se o stanju u nauci informišete samo od strane ministra Verbića i državnog sekretara, prof. dr Vere Dondur, nećete imati pravu sliku, a problemi će se i dalje umnožavati. Ministar Verbić je u svom ministarstvu zaboravio da traži povećanje plata za 2%, za 3400 naučnih radnika koji su zaposleni u 50-ak instituta u Srbiji. Njegovi prethodnici su nas, takođe, zaboravljali za 5,53%, što bi sa ovih 2% bilo ukupno 7,64%. Za toliko % su naše plate manje u odnosu na plate naših kolega na univerzitetu, sa kojima ravnopravno učestvujemo na podizanju rejtinga univerziteta na Šangajskoj listi. Ovo je samo jedan segment njegovog propusta, a na sastanku bi smo Vas upoznali sa njegovim odnosom prema nauci i zaposlenima u institutima.
Ukoliko i Vi ne želite da čujete za probleme u nauci i ignorišete naše pozive za pomoć, nama jedino preostaje ulica.
Ekspoze mandatara za sastav nove vlade , 27. April 2014.:“Jedan od prioriteta ove vlade biće nauka i tehnološki razvoj... višegodišnje zapostavljanje problema u ovom resoru dovelo je do organizovanih protesta naučnih radnika.“
prof. dr Vere Dondur u Dnevniku RTS 23.11.2015. godine u 19:30 časova
1. Izjava Prof. dr Vere Dondur da jednokratna pomoć zaposlenima u naučno-istraživačkoj delatnosti od po 7.000,00 dinara neće biti isplaćena zbog toga što su „poslanici procenili da nauka nije prosveta“ iako sama istom prilikom izjavljuje da je „nauka sada u okviru prosvete“, svojevrsno je priznanje da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije bilo aktivno u zalaganju za sve resore koji su u njegovoj ingerenciji. Ovom izjavom državna sekretarka prebacuje svoju odgovornost na poslanike u parlamentu i time odvraća pažnju javnosti sa suštinskih problema u nauci. Prof. dr Dondur odlično zna da Sindikat nauke nije organizovao protest zbog 7.000,00 dinara, već zbog toga što od nje i ministra Verbića nismo dobili odgovore na sva naša, ranije postavljena pitanja: kako će se finansirati istraživači u 2016.god.; koji su parametri za budžet nauke za 2016.god.; na osnovu kojih dokumenata ćete obračunavati zaradu istraživača i pomoćnog osoblјa u institutima u 2016.god., kada Kolektivni ugovor za nauku nije potpisan, a predali smo Vam ga u januaru ove godine. U tom periodu su potpisani svi kolektivni ugovori iz oblasti obrazovanja. Zbog čega nije potpisan samo Kolektivni ugovor za nauku? Posebno su zbrinuti zaposleni u institutima koji pored projektnog finansiranja posluju tržišno, jer je neizvesno kako će im se obračunavati zarade u sklopu svih najavlјenih promena. Šta se dešava sa nabavkom potrošnog materijala i kapitalne opreme za koju je zadužen JUP? Ovim je još jednom potvrđeno da su nadležni za pitanja nauke u okviru ministarstva zasluženo prozvani od strane Sindikata nauke.
2. Stav Sindikata nauke je da su visoko školstvo i nauka višestruko povezani i isprepletani i da status nastavnika na visokoškolskim ustanovama mora biti izjednačen sa statusom istraživača u naučnim i istraživačkim zvanjima shodno Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti.
Pozivamo Vas da podržite naš protest zbog neravnopravnog statusa nauke u društvu, a posebno u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Zahtevi Sindikata nauke su identični kao i oni za koje smo se zajedno sa Vama zalagali jula 2013. godine u okviru protesta SPASIMO NAUKU. Od svih zahteva koje smo tada imali, promenjen je samo ministar i uspostavljena je redovna isplata plata istraživačima (zahvaljujući dobroj saradnji Sindikata sa tadašnjom direktorkom Trezora), ali se bojimo da ćemo izgubiti i to zakonsko pravo, ukoliko u budžetu za 2016. godinu ne bude izričito stajalo da su plate istraživača zaposlenih u institiutima deo ekonomske klasifikacije 424.
Naš najvažniji zahtev je da se naš položaj izjednači sa visokim obrazovanjem.
Činjenica koja ukazuje na naš neravnopravan položaj je usvajanje Zakona o dopuni zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, u kome su sve delatnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obuhvaćene, osim zaposlenih u institutima.
Očekujemo Vas u ponedeljak, 23. novembra 2015. godine u 11 sati na Trgu Nikole Pašića!
Sindikat zaposlenih u
U Vašoj emisiji „Pravi ugao“, u kojoj je gost bio ministar Verbić, u delu koji se odnosi na nauku, ministar je izneo niz neistina, gde nas je na neki način optužio da smo umesto konkretnih predloga za poboljšanje nauke, „postupili fatalisticki“ tražeći njegovu smenu. Da Vam ne bismo trošili vreme opisujući odnos ministra prema Sindikatu nauke i problemima u nauci, u prilogu Vam dostavljamo dva poslednja poziva za sastanke sa pitanjima o kojima smo želeli da razgovaramo, na koje se ministar nije odazvao, ali nije našao za potrebno ni da nas obavesti da neće prisustvovati. U vezi izjave ministra da je Evropska komisija ocenila nauku kao najuspešniju delatnost, a sam je u razgovoru rekao da nisu usvojena najvaznija dokumenta (Zakon, Strategija), kao i da Ministarstvo nije uspelo da za nauku obezbedi veći priliv sredstava iz budžeta, fondova i privrede, kao i da obezbedi primenu naših naučnih rezultata u privredi, nije nam jasno na osnovu kojih kriterijuma nas je EK tako dobro ocenila.
Najverovatnije je EK poverovala Ministarstvu da je izdvajanje za nauku iz BDP-a u 2014. 0,78%, što opet nije istina, jer mi u nauci odlično znamo da je to izdvajanje već nekoliko godina unatrag samo 0,28% iz BDP i protiv toga se borimo. Ostala sredstva su iz kredita Evroske investicione banke i Svetske banke, a koja do sada nisu realizovana, a po rečima prof. dr Vere Dondur, neće ni biti realizovana do kraja ove godine, što znači da ostajemo uskraćeni za obećanu novu opremu i materijalna sredstva. Tačno je da je prof. dr Vera Dondur na funkciji državnog sekretara za nauku tek 3 meseca, ali je isto tako tačno da je 10 godina bila presednik Nacionalnog saveta za nauku i tehnoloski razvoj i da u tom periodu nije ništa uradila na poboljsanju statusa nauke i naučnih radnika Srbije. Da Vas podsetim da je Nacionalni savet za nauku najznačajnije telo za nauku Vlade RS.
Najvažniji zahtev Sindikata je da se status nauke po pitanju finansiranja normativno definiše u Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti (NID), budžetu i Kolektivnom ugovoru. Po trenutno važećim aktima kojima se uređuje finansiranje nauke država naše plate tretira kao honorarni rad, a mi smo u stvari zaposleni u institutima kao posebnim pravnim licima. To pretstavlja glavni izvor problema i po tom pitanju tražimo da se u potpunosti izjednačimo sa finasiranjem u visokom obrazovanju.
Nauka je pridružena Ministarstvu prosvete i ona se u ovom Ministarstvu izgubila i postala neprepoznatljiva. Zbog toga je važno da pre nego što počne da se razmatra budžet za 2016. potseti javnost i Vlada da nauka postoji i da plate u njoj moraju biti jasno definisane.
Ministarstvo samo deklarativno promoviše nauku, a u suštini ne čini ništa da obezbedi uslove i sredstva da bi mlade zadržalo u nauci.
S obzirom da je Ministarstvo prekoračilo rokove u kojima je trebalo da donese izmene Zakona o NID-u, podzakonska akta, novu Strategiju nauke i raspiše konkurs za novi projektni ciklus, ćutanje ministra po svim tim pitanjima ne može se prihvatiti kao opravdano.
Za dve godine rada Ministra zaposleni u nauci još uvek nemaju odgovore na pitanja: kako će se finansirati istraživači u 2016. god.; koji su parametri za budžet nauke za 2016. god.; na osnovu kojih dokumenata će se obračunavati zarada istraživača i pomoćnog osoblja u institutima u 2016. god., kada Kolektivni ugovor za nauku nije potpisan, a Sindikat nauke ga je dostavio Ministarstvu u januaru ove godine. Posebno su zabrinuti zaposleni u institutima koji pored projektnog finansiranja posluju tržišno, jer je neizvesno kako će im se obračunavati zarade u sklopu svih najavljenih promena. Od januara do sad su potpisani svi kolektivni ugovori iz oblasti obrazovanja. Zbog čega nije potpisan samo Kolektivni ugovor za nauku? Šta se dešava sa nabavkom potrošnog materijala i kapitalne opreme za koju je zadužen JUP? Zašto u najavljenim merama Vlade za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u javnim službama nema nauke; da li je nauka predviđena Nacrtom zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; zašto ne postoji Katalog radnih mesta zaposlenih u institutima; ukoliko bude potrebno na osnovu kojih kriterijuma će se sprovesti racionalizacija broja zaposlenih u institutima...
Kako smo ostali uskraćeni za odgovore na sva ova pitanja, RO Sindikata nauke je jednoglasno odlučio da se 23. novembra 2015.god. organizuje Protest Sindikata nauke sa početkom u 11 sati na Trgu Nikole Pašića.
Zahtevi premijeru Vučiću:
- normativno regulisanje statusa nauke u Srbiji
- smena ministra Srđana Verbića i državnog sekretara za nauku, Vere Dondur, zbog toga što u svom resoru ne prepoznaju nauku
- izjednačavanje statusa istraživača sa nastavnim osobljem u visokom obrazovanju
Sindikat zaposlenih u nauci najavio je danas da će u ponedeljak, 23. novembra održati protest u Beogradu na kom će zatražiti od premijera Srbije Aleksandra Vučića da smeni ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđana Verbića, jer "u svom resoru ne prepoznaje nauku".
- Naučnici u Srbiji su već dosta dugo nezadovoljni svojim statusom. Naš glavni problem je u projektnom finansiranju, jer to finansiranje podrazumeva da naučni radnici imaju tretman honorarnih radnika, iako smo svi zaposleni i radimo u skladu sa Zakonom o radu - rekla je predsednica Sindikata Đurđica Jovović na konferenciji za novinare u Beogradu.
Ona je navela da će Sindikat, koji im oko 3.000 članova, tražiti i smenu državne sekretarke za nauku Vere Dondur, da se izjednači status istraživača sa nastavnim osobljem u visokom obrazovanju, kao i normativno regulisanje statusa nauke u Srbiji.
- Mi smo svesni da je to dug proces. Ako već godinama to tražimo da se to reši i imamo stalno obećanja da će se to rešiti, valjda je krajnje vreme da to počne da se radi. Očigledno da za to na čelu Ministarstva treba da sedi osoba sa dovoljno znanja, dovoljno sposobnosti da se to realizuje - dodala je Đurđica Jovović.
Prema njenim rečima, praksa govori da u poslednjih 10 godina na čelu Ministarstva prosvete nije bio niko ko je sposoban to da uradi.
- U odnosu na 2013. godinu, kada smo poslednji put bili na ulicama, u našim zahtevima je promenjeno samo ime ministra - rekla je predsednica sindikata.
Protest je zakazan za ponedeljak u 11 časova na Trgu Nikole Pašića u Beogradu.
Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije (Sindikat nauke Srbije) organizuje protest zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijama Srbije.
Protest će se održati u ponedeljak, 23. novembra 2015.god., ispred zgrade Vlade RS, Nemanjina 11, sa početkom u 12 sati i trajaće sve dok predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, ne primi predstavnike Sindikata na razgovor u vezi sa zahtevima.
ZAHTEVI
1. Normativno regulisanje statusa nauke u Srbiji
2. Zahtevamo smenu ministra Srđana Verbića i državnog sekretara za nauku, Vere Dondur, zbog toga što u svom resoru ne prepoznaju nauku, jer imamo konkretne podatke i činjenice koje ukazuju da oni više ne mogu da zastupaju nauku
3. Zahtevamo izjednačavanje sa visokim obrazovanjem (isplatu jednokratnog novčanog iznosa od 7.000,00 din za zaposlene u naučnoistraživačkim organizacijama Srbije i povećanje plata od januara 2016.god. za 2%)
Vanredna sednica ROS nauke je održana 16. novembra 2015.god., u 12 sati, u prostorijama SSSS, sala na petom spratu, Dečanska 14. Sednici je prisustvovalo 40 predstavnika instituta Srbije.
Na sednici je razmatran sledeći
DNEVNI RED
1. Organizovanje protesta
2. Dogovor o daljim merama i
aktivnostima Sindikata nauke prema Ministarstvu i
Vladi RS.
Jednoglasno su donete sledeće odluke:
1. da se 23. novembra 2015.god. organizuje Protest Sindikata nauke.
U prvom delu, javni skup se održava na Trgu Nikole Pašića (ispred Doma sindikata) sa okupljanjem od 11:00 do 11:30 časova.
Po završetku prvog dela javnog skupa, javni skup prerasta u javni skup u pokretu sa sledećom
trasom: Trg Nikole Pašića, skretanje kod „Pionirskog parka“ u ulicu Kneza Miloša do raskrsnice u Nemanjinoj, zaustavljanje ispred zgrade Vlade Srbije i uručivanje zahteva učesnika javnog skupa premijeru Vučuću. Zadržavanje ispred zgarade Vlade će trajati sve dok premijer ne primi predstavnike Sindikata nauke. Sledeće zaustavljanje je ispred zgrade Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa uručivanjem zahteva ministru Verbiću.
2. Da se premijeru Vučiću upute zahtevi:
- Za normativno regulisanje statusa nauke u Srbiji
- Za smenuministra Srđana Verbića i
državnog sekretara za nauku, Vere Dondur, zbog toga što u svom resoru ne prepoznaju nauku, jer imamo konkretne podatke i činjenice koje ukazuju da oni više ne mogu da zastupaju nauku
- Za izjednačavanje sa visokim obrazovanjem (isplatu jednokratnog novčanog iznosa od 7.000,00 din za zaposlene u naučnoistraživačkim organizacijama Srbije i povećanje plata od januara 2016.god. za 2%)
3. Da Sindikat nauke, pisanim putem, obavesti Evropsku Komisiju o aktuelnom stanju u nauci pre otvaranja poglavlja koja se odnose na nauku.
4. Da se upute pisma SANU i univerzitetima u Srbiji, da nas podrže na predstojećem protestu 23. novembra 2015. god. i time izraze svoju solidarnost i želju da i ubuduće zajedničkom saradnjom osvajamo mesta na Šangajskoj listi.
5. Sindikat nauke je zakazao konferenciju za štampu u Media Centru, u sredu, 18. novembra 2015.god., sa početkom u 10:30h. Cilj konferencije je da se šira javnost upozna sa problemima u nauci i merama koje Sindikat preduzima.
SINDIKAT RAZOČARAN MINISTROVIM ODNOSOM PREMA NAUCI
MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
Dr Srđan VERBIĆ, ministar
Sindikat nauke je, najblaže rečeno, iznenađen Vašim ponašanjem u odnosu na poziv da prisustvujete sednici Republičkog odbora Sindikata nauke na kojoj smo razmatrali najvažnija pitanja od kojih zavisi dalji rad instituta i status zaposlenih.
Poziv Vam je dostavljen pre više od 10 dana, a Vi niste našli za potrebno da nas obavestite da nećete sednici prisustvovati, niti da bilo koga drugog odredite da Vas zameni. Takvo ponašanje nije primereno ni u običnim ljudskim, privatnim komunikacijama, a da ne govorimo u poslovnim odnosima.
Članovi RO Sindikata nauke su izrazili veliko razočaranje i nezadovoljstvo ukupnim Vašim odnosom prema nauci, o kojoj se u toku trajanja Vašeg mandata, u sredstvima javnih informisanja niste oglasili ni po jednom važnom pitanju.
S obzirom da je Ministarstvo prekoračilo rokove u kojima je trebalo da donese izmene Zakona o NID-u, podzakonska akta, novu Strategiju i raspiše konkurs za novi projektni ciklus, Vaše ćutanje po svim tim pitanjima ne može se prihvatiti kao opravdanje.
Kako niko od odgovornih ljudi nije prisustvovao navedenoj sednici, to su predstavnici instituta – članovi ROS nauke (37 članova) ostali bez odgovora: kako će se finansirati istraživači u 2016.god.; koji su parametri za budžet nauke za 2016.god.; na osnovu kojih kriterijuma ća se sprovesti racionalizacija broja zaposlenih u institutima; zašto nauke nema u Nacrtu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; zašto ne postoji Katalog radnih meste zaposlenih u institutima; na osnovu kojih dokumenata ćete obračunavati zaradu istraživača i pomoćnog osoblja u institutima u 2016.god., kada Kolektivni ugovor za nauku nije potpisan, a predali smo Vam ga u januaru ove godine. U tom periodu su potpisani svi kolektivni ugovori iz oblasti obrazovanja. Zbog čega nije potpisan samo Kolektivni ugovor za nauku? Posebno su zbrinuti zaposleni u institutima koji pored projektnog finansiranja posluju tržišno, jer je neizvesno kako će im se obračunavati zarade u sklopu svih najavljenih promena. Šta se dešava sa nabvkom potrošnog materijala i kapitalne opreme za koju je zadužen JUP?
Kako smo ostali uskraćeni za odgovore na sva ova pitanja, RO Sindikata nauke je jednoglasno odlučio da ponovimo sednicu sa istim temema, na kojoj ćete obavezno prisustvovati. Sednica se mora održati najkasnije u prvoj nedelji novembra, a Vi, u skladu sa Vašim obavezama, odredite datum i blagovremeno nas obavestite.
S poštovanjem,
DELEGATIMA SKUPŠTINE I ČLANOVIMA REPUBLIČKOG ODBORA
Na osnovu člana 26 Statuta Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije i Odluke Republičkog odbora o održavanju izbora u Sindikatu nauke Srbije od 7. oktobra 2014.god. sazivam IZBORNU SKUPŠTINU SINDIKATA ZAPOSLENIH U NAUČNOISTRAŽIVAČKOJ DELATNOSTI SRBIJE. Za Skupštinu predlažem sledeći
DNEVNI RED:
1. Usvajanje Poslovnika o radu Izborne skupštine 2. Imenovanje radnih tela Skupštine
Radno predsedništvo (3 člana)
Verifikaciona komisija (3 člana)
Izborna komisija (3 člana)
Zapisničar i dva overivača zapisnika
3. Izveštaj verifikacione komisije 4. Razmatranje i usvajanje predloga izveštaja o radu Republičkog odbora Sindikata nauke za period 2010. – 2015. i davanje razrešnice članovima ROS nauke iz prethodnog saziva, članovima Nadzornog i Statutarnog odbora 5. Verifikacija novoizabranih članova RO 6. Razmatranje i usvajanje predloga Programa aktivnosti Sindikata nauke za period 2015. -2020. 7. IZBOR
Predsednika Sindikata nauke Srbije
Nadzornog odbora
Statutarnog odbora
8. Izveštaj Izborne komisije
Izborna Skupština će se održati u sredu, 15. aprila 2015.god u zgradi SSSS, u sali na drugom spratu (ulaz sa Trga Nikole Pašića br. 5), sa početkom u 11h.
Molimo delegate Skupštine i članove RO da pri ulasku u salu predaju svoje evidencione listiće. Dokumenta iz tačaka 1., 4. i 6. će biti na našem sajtu: www.sindikat-nauke.org.rs od 6. aprila 2015. god.
Dodatne informacije možete dobiti na tel: 3335-123.
Važne nepomene u vezi Zakona o izmanama i dopunama Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“, br. 75/2014)
Direktori i predsednici sindikalnih organizacija u institutima su u obavezi da :
Direktor traba da usaglasi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova sa izmenama i dopunama Zakona
Direktor i predsednik sindikalne organizacije, nakon usaglašavanja Pravilnika iz tačke 1, u obavezi su da usaglase sa Zakonom opšte akte instituta kojima su uređena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa
Ako u institutu nije zaključen kolektivni ugovor, a sindikalna organizacija ispunjava uslove iz Zakona, odnosno ima status legalne i legitimnre organizacije iz člana 218 i 219 Zakona, predsednik sindikalne organizacije treba odmah da poslodavcu dostavi inicijatvu, u pisanom obliku, za donošenje kolektivnog ugovora. Ovo je važno uraditi jer je izmenama i dopunama Zakona propisano da poslodavac, koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata, za pristupanje pregovorima i zaključivanje KU, ne može Pravilnikom o radu da uredi prava i obaveze zaposlenih iz radnog odnosa.
Direktor je obavezan da, po izvršenom usaglašavanju navedenih akata, uskladi i ugovore o radu zaposlenih.
U član 8 Zakona o radu, propisano je da se ugovorom o radu mogu ugovoriti veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Ako uzmemo u obzir navedene odredbe, to znači da odredbe iz ugovora o radu u vezi sa minulim radom, smenskim radom, plaćenim odsustvom, otpremninama za odlazak u penziju, regresom i toplim obrokom nisu u suprotnosti sa zakonom. U direktnoj suprotnosti sa zakonom je samo odredba o isplati otpremnine za tehnološki višak za sve godine provedene u radnom odnosu. Ugovori se moraju aneksirati odredbama o uslovima za isplatu minimalne zarade, ugovorenom radnom vremenu, eventualno vremenu pripravnosti, preraspodeli radnog vremena, utvrđivanju dnevnica za službeni put i unostranstvo i novom otkaznom roku od strane zaposlenih. Sva ova pitanja treba prvo da se definišu kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, pa tek onda ugovorima o radu.
Predlogom Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun plata, odnosno zarada i durgih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava privremeno se uređuju osnovica, odnosno vrednost radnog časa, vrednost boda i vrednost osnovne zarade (u daljem tekstu: osnovica), za obračun i isplatu plata, odnosno zarada kao i drugih stalnih primanja, izabranih, imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika javnih sredstava, s ciljem očuvanja finansijskog sistema u Republici Srbiji i sistema plata i zarada u javnom sektoru.
Vreme primene
Navedeni zakon primenjuje se počev od obračuna i isplate plata, zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava za mesec novembar 2014. godine, a zaključno sa obračunom i isplatom plata, zarada i drugih stalnih primanja za mesec decembar 2017. godine.
Korisnici javnih sredstava...Na
ovom mestu preuzmite nastavak teksta
TUMAČENJE ZAKONA
U vezi vašeg dopisa. broj 422/14-7 od 25.09.2014. godine, koji se odnosi na primenu člana 108. stav 1. tačka 4) Zaklna o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), dajemo sledeće mišljenje:
Članom 8. stav 2, Zakona utvrđeno je da se opštim aktom i ugovorom o radu mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava ksoja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Članom 108 stav 1, tačka 4) 3akona, utvrđeno je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) - majmanje 0,4% od osnovice. Takođe, stavom 2. istog člana utvrđeno je da se pri obračunu minulog rada računa i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca predhodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Imajući u vidu navedeno, odredbama opšteg akta može se utvrditi i veći procenat po godini rada od 0.4%, kao i duži period za obračun minulog rada od perioda utvrđenog Zakonom (na primer: sve vreme provedeno u radnom odnosu).
MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
REPUBLIKE SRBIJE
Dr Srđan VERBIĆ, ministar
Nemanjina 22-26
11000 Beograd
Poštovani gospodine ministre,
Mi u Sindikatu nauke imamo puno razumevanja za Vaša
angažovanja u prosveti. Ne želimo da umanjimo značaj
prosvetne delatnosti, ali smatramo da je krajnje vreme
da čujete i za probleme u nauci.
No i da nema problema, ali ih nažalost ima, red bi bio
da se i predstavnici Sindikata nauke sretnu sa svojim
resornim ministrom, kako bi se bar u globalu upoznali sa
vizijom promena u poboljšanju položaja
naučno-istraživačke delatnosti i radno-pravnog statusa
istraživača.
Pitanja o kojima želimo da sa Vama razgovaramo, kao i da
se dogovorimo na koji način da ih razrešavamo su
sledeća:
1)
Rebalans budžeta za 2014. godinu i promena statusa
istraživača na projektima u ekonomskoj klasifikaciji
budžeta;
2)
Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti
3)
Platni razredi za javne službe i Poseban kolektivni
ugovor za nauku;
4)
Problemi u funkcionisanju poslovodnih i upravljačkih
organa u institutima koji doprinose nezakonitom radu sa
elementima krivične odgovornosti;
5)
Funkcionisanje JUP-a;
6)
Strategija i novi ciklus istraživanja.
Neophodno je da ovaj sastanak održimo, najkasnije, do
15. Septembra 2014. god.
Sednica je održana
5.6.2014. sa početkom u 12 sati u zgradi SSSS, sala na
prvom spratu, Dečanska 14.
Sednicu je sazvala i njom
predsedavala dr Đurđica Jovović, predsednica.
Na sednici
je usvojen
i razmatran
DNEVNI RED
1.Informacije
sa sastanka održanog u Ministarstvu 23.5.2014.god.
2.
Aktivnosti ROS nauke između dve sednice
3.
Informacije o radu JUP-a
4.
Tekuća pitanja
U vezi 1. tačke dnevnog
reda, predsednica je informisala prisutne o sledećem:
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja, dr Aleksandar Belić održao
je
23. maja 2014. godine
sastanak sa članovima pregovaračkog tima Sindikata
nauke. Sastanku su ispred Sindikata prisustvovali
predsednica,
dr
Đurđica Jovović, zatim dr Aleksandra
Milutinović, dr Dragan Markušev i Milena Milovanović.
Predstavnici Sindikata su ukazali na
probleme sa kojima se suočavaju u ovoj oblasti,
ukazavši, pre svega, na formalno-pravne prepreke
u Zakonu o budžetu za 2014. godinu
koje onemogućavaju redovnu isplatu zarada zaposlenih u
naučno-istraživačkim istitutima.
Predložili
su da Ministarstvo insistira da se u
Zakon o rebalansu budžetu za 2014.
unese odredba: „Projektno finansiranje
obuhvata i isplatu zarada istraživačima u institutima
koji su angažovani na projektima“ , kao i da se
isplata zarada vrši u isto vreme kada i ostalim javnim
službama.
Na sastanku je pokrenuta i inicijativa za
početak pregovora o kolektivnom ugovoru za nauku, zatim
o finansiranju ove oblasti koje bi omogućilo
približavanje evropskim standardima, kao i o inoviranju
normativnih akata za nauku,
kao što su Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti,
Pravilnik o izborima u zvanja,
Zakon o inovacionoj delatnosti, kao i Pravilnik o
akreditaciji naučnoistraživačkih organizacija
i dr.
Dogovoreno je da se po
svim ovim pitanjima održe posebni sastanci sa
predstavnicima Ministarstva, o čemu ćemo članove RO
redovno informisati.
Na predlog državnog
sekretara, dogovoreno je da krajem juna bude održan
sastanak u istom sastavu.
2. U vezi aktivnosti RO
između dve sednice, članovi odbora su upoznati sa
problemima jednog broja instituta u čijem rešavanju je
učestvovala predsednica Sindikata nauke sa članovima
odbora tih sindikalnih organizacija.
3. I dalje postoje
problemi u funkcionisanju JUP-a. Za sada je izvesno da
će tokom jula meseca početi raspodela poručenih
kompjutera. Mnogi članova RO su izrazili svoje
nezadovoljstvo, zbog toga što davno poručeni reagensi za
eksperimente dugo kasne, što onemogućava rad velikog
broja istraživača.
4. Prihvaćena je molba
predsednika sindikata u
Institutu za povrtarstvo u
Smederevskoj Palanci, da se pomogne
zaposlenima koji stanuju u prostorijama Instituta na
imanju koje je poplavljeno. Zaključeno je da će molba sa
prilozima biti postavljena na sajt Sindikata nauke, sa
molbom da predsednici sindikata i članovi odbora
organizuju u svojim institutima prikupljanje novčane
pomoći koju će uplatiti na navedeni žiro-račun.
Sindikat nauke Srbije zatražio je od buduće vlade Srbije da razmotri mogućnost formiranja posebnog ministarstva za nauku.
Sindikat je, istovremeno, optužio Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da nije učinilo ništa za nauku.
"Posebno ministarstvo za nauku bi pomoglo da se brže rešavaju problemi", rekao je Dragan Markušev iz Republičkog odbora tog sindikata na konferenciji za novinare u Medija centru.
Prema njegovim rečima, Sindikat nauke traži od vlade, koja će biti formirana posle izbora, da novi resorni ministar za nauku sa tim sindikatom potpiše protokol o budućem razvoju i finansiranju nauke u Srbiji.
Tim dokumentom bi se država, kako je istakao, obavezala da će poštovati svoju strategiju približavanje EU i izdvojiti za nauku do kraja 2015. godine jedan odsto od bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Kako je istakao, izdvajanja za nauku su sada daleko manja od jedan odsto BDP i u 2013. i iznosila su manje od 0,3 procenta BDP.
Dodao je da zbog birokratije postoji problem i sa korišćenjem kreditne linije za nauku, tako da u drugoj polovini prošle godine nijedan institut nije dobio potrošna sredstva, koja su neophodna za rad.
Protokolom o razvoju i finansiranju nauke bi, kako je naveo, bilo regulisano da u okviru rebalansa budžeta u drugoj polovini 2014. budu povećana izdavanja za materijalne i režijske troskove, kao redovno finansiranje nauke i isplata zarada.
On je je rekao da sindikat traži od budućeg resornog ministarstva da do Dana nauke, 10. jula, potpiše poseban kolektivni ugovor za nauku.
"To bi bio prvi korak i znak dobre volje da je nova vlada spremna da preduzme ozbiljne mere u rešavanju nagomilanih problema u nauci", rekao je Markušev.
Predsednica Sindikata nauke Srbije Đurđica Jovović je kritikovala rad sadašnjeg Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ističući da to ministarstvo nije ispunilo ni jednu tačku iz dogovora koji je potpisan u julu 2013. posle masovnih protesta naučnika zbog teškog stanja u nauci.
"Ne samo da ništa nije učinjeno za nauku, nego je vreme pokazalo da je nauka u sve goroj i goroj situaciji, u sve težem položaju", rekla je ona, dodajući da je resorno ministarstvo vratilo istraživanja u Srbiji na nivo iz jula meseca 2013. godine, zbog čega su u julu i organizovani protesti.
Kako je istakla Jovovićeva, to ministarstvo je glavni krivac za kašnjenje isplata zarada u proteklih nekoliko meseci, a prilikom pravljena budžeta za 2014. je predlagalo i smanjenje izdvajanja za nauku u ovoj godini.
"Samo zahvaljujući razumevanju i dobroj saradnji sa Ministarstvom finansija, Sindikat je uspeo da se izbori da nivo finansiranja nauke u ovoj godini bude isti kao i prethodne", rekla je Jovovićeva.
Dragan Alavantić, rukovodilac projekta u Institiutu za nuklearne nauke "Vinča", ocenio je da značajan problem za domaću nauku predstavlja projektno finansiranje, ističući da strategija u nauci mora da se zasniva na dugoročnim planovima.
"To je nemoguće kroz projektno finansiranje", rekao je on, dodajući da se nauka u Srbiji na taj način finansira od 1985. godine.
Alavantić je istakao da mladi načnici iz Srbije ne odlaze zbog plata, nego zato što nemaju uslove za istraživanje, dodajući da se u inostranstvu nalazi skori isti broj srpskih naučnika koliko ih ima u Srbiji.
"U nauci u Srbiji je formalno oko 30.000 ljudi, a u stvari ih je upola manje. Još toliko imamo u inostranstvu. Ti ljudi nisu otišli zato što imaju manju platu, nego zato što nemaju uslove za rad", rekao je Alavantić.
Sindikat nauke Srbije sa žaljenjem konstatuje da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, na čelu sa aktuelnim ministrom, urušilo svaku vrstu dogovora potpisanih sa ovim Sindikatom i vratilo istraživanja u Srbiji na nivo iz jula meseca 2013. godine,zbog čega je tada i organizovan protest.
Ne samo da nema većih, već je Ministrastvo predlagalo i smanjenje izdvajanja za nauku u ovoj godini, i glavni je krivac za kašnjenje isplata zarada u proteklih nekoliko meseci. Samo zahvaljujući razumevanju i dobroj saradnji sa Ministarstvom finansija, Sindikat je uspeo da se izbori da nivo finansiranja nauke u ovoj godini bude isti kao i prethodne.
Sindikat nauke mora ponovo da ukaže na činjenicu da je, po njegovim saznanjima, resorno Ministarstvo osnovni uzrok svih problema vezanih za finansiranje i položaj nauke kod nas.
Zato Sindikat nauke traži od budućih političkih struktura, koje budu formirale vlast, da suštinski promene svoj odnos prema nauci i istraživačima u Srbiji.
Sednica je održana 26.12.2013. sa početkom u 12 sati u
zgradi SSSS, sala na drugom spratu, Trg Nikole Pašića 5.
Sednici su prisustvovali: 26 članova ROS nauke i 4
predsednika sindikalnih organizacija članica Sindikata
nauke.
Sednicu je sazvala i njom predsedavala dr Đurđica
Jovović, predsednica.
Na sednici
je usvojen
i razmatran
DNEVNI RED
1.Aktivnosti
ROS nauke između dve sednice:
- Projektni ciklus 2011. – 2014. godina
- Status istraživača na doktorskim studijama,
- Pravilnik o izboru u naučna zvanja,
2.
Informacije o radu JUP-a
3.Tekuća
pitanja
U vezi 1. tačke dnevnog reda, predsednica je informisala
prisutne o sledećem:
- najverovatnije da će se projektni ciklus produžiti do
kraja 2015. god., ali će ministar Jovanović konačnu
odluku doneti posle 20. januara, do kada rukovodioci
projekata moraju da podnesu izveštaj o radu na
projektima za 2013. godinu. Posle toga će uslediti
evaluacija projekata i istraživača po kriterijumima koji
su doneti na početku projektnog ciklusa 2011. godine.
Iz Ministarstva je stigla nova informacija o načinu
vrednovanja rezultat na projektima, koja glasi:
„U pogledu primedbi i komentara koji su se odnosili na
napomenu iz uputstva za popunjavanje kvantitativnih
rezultata projekta: “Napominjemo da prilikom unosa
referenci jedan rezultat morate prijaviti samo na jednom
projektu (ukoliko je konkretni rad rezultat dva
projekta, potrebno je da se rukovodioci projekata
dogovore koji projekat će prijaviti konkretan rezultat)
“, obaveštavamo Vas da će na osnovu stava
Ministra i zaključka sa sednice Nacionalnog saveta za
nauku i tehnološki razvoj od 23.12.2013. godine
jedan pojedinačni rezultat moći biti vrednovan na dva
ili više projekata.
Da bi se ova mogućnost mogla primeniti neophodno je da
rukovodioci projekata u okviru svog izveštaja daju
adekvatno obrazloženje, koje će Ministarstvo razmatrati
i na osnovu ocene opravdanosti istog, doneti odluku o
vrednovanju svakog takvog konkretnog rezultata.“
- što se tiče statusa istraživača na doktorskim
studijama, rukovodioci projekata su u obavezi da uz
izveštaj o radu na projektu prilože i detaljan prikaz
rada doktoranata koji su uključeni na projekat. Posle
toga će Ministarstvo doneti konačnu odluku o njihovom
daljem angažovanju, kao i o načinu finansiranja
doktorskih studija.
- radna grupa Nacionalnog saveta za nauku je sačinila
predlog Pravilnika za izbor u zvanja istraživača i
uputila ga Ministarstvu, a konačna verzija Pravilnika će
biti usvojena tek nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona
o NID-u.
2. Informacije o radu JUP-a – 11. 12. 2013. god. je
održana konstitutivna sednica Komisije za praćenje i
realizaciju projekata JUP-a za nabavku optreme i
potrošnog materijala. Jedna od članova komisije, koju je
imenovao ministar Jovanović, je dr Đurđica Jovović,
predsednica Sindikata nauke. Na prvoj sednici su članovi
Komisije upoznati sa opštim problemima u funkcionisanju
JUP-a (u 2011. g. je prvo potpisan ugovor o nabavci
kapitalne opreme, za pojedine komade ove opreme
nedostaje tehnička podrška rukovodioca projekta, nije
blagovremeno izvršena podela kvota rukovodiocima
projekata za nabavku potrošnog materijala...), a na
sledećoj sednici će se razmatrati pojedinačni zahtevi.
Dr Jovović će članove Sindikata redovno informisati o
radu Komisije.
3. Od pomoćnika ministra, prof Radovića, smo dobili
informaciju da će od 15. januara 2014. god. početi
aktivnosti sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede,
na rešavanju problema u institutima iz oblasti
poljoprivrede.
U okviru 3. tačke, Milena Milovanović je članove odbora
upoznala sa najvažnijim predlozima za izmene i dopune
Zakona o radu, kao i o svim aktivnostima Saveza
samostalnih sindikata Srbije vezano za ovo pitanje.
INFORMACIJA SA SASTANKA ODRŽANOG U MINISTARSTVU FINANSIJA 31. OKTOBRA 2013
Na poziv ministra finansija, gospodina Krstića, u
četvrtak je održan sastanak kome su prisustvovali
ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof dr
Tomislav Jovanović, sa svojim ponoćnikom, gospodino
Tubićem, ministar Krstić sa svojim pomoćnicima,
predsednica Sindikata nauke, dr Đurđica Jovović i
predstavnik pokreta „Spasimo nauku“ dr Milovan Šuvakov.
Tema sastanka je bila predlog budžeta za nauku za 2014.
godinu koji se odnosi na klasifikaciju
424-specijalizovane usluge. Posle tročasovnih pregovora,
dogovorili smo se sledeće:
1.na klasifikaciji 424 za 2014. godinu opredeljeno
je 11,9 milijardi dinara, od toga:
2.za rad istraživača planirano je 8,9 milijardi
(uračunato povećanje od 2% za 2014, kao i za izbore u
zvanja)
3. za režije (DMT1) – 1,3 milijarde (Sindikat je
tražio povećanje od 50%, a naše Ministarstvo nije
tražilo ništa)
4.za DMT2 – 400 miliona dinara (predlog
ministarstva prosvete je bio 250 miliona din, Sindikat
je tražio 1,3 milijarde u skladu sa zahtevima sa
protesta „Spasimo nauku“)
5.za funkcionisanje KOBSON–a planirano je 150
milona din (predlog ministarstva prosvete je bio 90
miliona, a Sindikat je tražio 150 miliona kao minimum na
osnovu 2013.)
Za rad Petnice, CERNA i učešće u Horizontu 2020 naše
ministarstvo nije imalo definisane predloge pa je
Ministarstvo finansija opredelilo odgovarajući iznos.
Što se tiče funkcionisanja JUP-a, ministar Jovanović je
dao čvrsta uveravanja da će ta institucija početi sa
radom u subotu, 2. novembra 2013. godine sa punim
kapacitetom. Za realizaciju kredita preko JUP-a, predlog
našeg ministarstva je bio 36 miliona evra za 2014.
godinu. Kako u 2013. nije iskorišćeno ni 20% planiranih
sredstava za ove namene, Ministarstvo finansija je za
2014. godinu opredelilo izdvajanje od 24 miliona evra.
Ministar finansija Srbije Lazar Krstić najavio je danas
da isplate zarada naučnim istraživačima ubuduće neće
kasniti i da će biti tretirane sa istim prioritetom kao
i ostale zarade u javnom sektoru.
"Dosadašnja kašnjenja su se događala zato što se zarade
istraživača, zajedno sa drugim troškovima naučnih
projekata, u budžetu vode kao specijalizovane usluge',
pa te isplate nisu imale jednak prioritet", rekao je on
na sastanku sa predstavnicima Sindikata nauke i Pokreta
"Spasimo nauku!".
Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, taj sastanak
predstavnicima Sindikata nauke i pokreta "Spasimo
nauku!", Đurđicom Jovović i Milovanom Šuvakovim, održan
je nakon što su predstavnici naučne zajednice prošle
nedelje zatražili hitan sastanak sa novim ministrima
nauke i finansija.
Na sastanku sa ministrom Krstićem konstatovano je da
veće ulaganje u nauku treba da bude prioritet, kao i da
bi bilo važno razlučiti plate istraživača od
finansiranja naučnog rada, kroz novo sistemsko rešenje.
Krstić je najavio i da će se Ministarstvo finansija
odazvati i obaviti svoj deo posla u pregovorima o
kolektivnom ugovoru kojim se reguliše pravni status
zaposlenih u naučnim institutima.
MINISTAR FINANSIJA PRIMIO PREDSTAVNIKE PROTESTA "SPASIMO
NAUKU"
Ministar finansija u Vladi Srbije Lazar Krstić održao je
u utorak, 24. septembra, sastanak sa predstavnicima
Sindikata nauke i pokreta "Spasimo nauku!", dr Đurđicom
Jovović i dr Milovanom Šuvakovim, nakon što su
predstavnici naučne zajednice prošle nedelje zatražili
hitan sastanak sa novim ministrima nauke i finansija.
Novi ministar nauke Tomislav Jovanović još uvek se nije
oglasio.
Ministru finansija Lazaru Krstiću na sastanku su
predstavljeni gorući problemi sa kojima se suočava
naučna zajednica. Poseban fokus je bio na problemima za
čije rešavanje je nadležno i ministarstvo finansija.
Ministar finansija Lazar Krstić obećao je da će zarade
naučnih istraživača biti tretirane sa istim prioritetom
kao i ostale zarade u javnom sektoru i da isplate
ubuduće neće kasniti. Dosadašnja kašnjenja su se
događala zato što se zarade istraživača, zajedno sa
drugim troškovima naučnih projekata, u budžetu vode kao
"specijalizovane usluge", pa ove isplate nisu imale
jednak prioritet.
Na sastanku sa ministrom finansija Lazarom Krstićem
konstatovano je da veće ulaganje u nauku treba da bude
prioritet, kao i da bi bilo važno razlučiti plate
istraživača od finansiranja naučnog rada, kroz novo
sistemsko rešenje.
Obećano je da će ministarstvo finansija odazvati i
obaviti svoj deo posla u pregovorima o kolektivnom
ugovoru kojim se reguliše pravni status zaposlenih u
naučnim institutima. Međutim, ministarstvo prosvete i
nauke je nadleženo da inicira ove pregovore. Podsećamo
da ministarstvo prosvete i nauke još uvek nije preduzelo
ništa konkretno, iako je prethodni ministar nauke, još u
julu mesecu, izdao zvanično saopštenje da će se "za dve
nedelje održati prvi radni sastanak povodom izrade
Posebnog kolektivnog ugovora za institute".
Od ministra prosvete i nauke Tomislava Jovanovića
očekujemo da pod hitno počne da se bavi rešavanjem naših
zahteva koji su predstavljeni u julu mesecu na uličnom
protestu "Spasimo nauku!", u kome je učestvovalo oko tri
hiljade naučnika. Zbog toga ministra Jovanovića još
jednom pozivamo na hitan sastanak kako bi što pre
zajedno našli rešenje za alarmantno stanje u sektoru
nauke.
Spasimo nauku!
Lista problema sa obrazloženjima koji su izneti na
sastanku nalazi se u dokumentu:
MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
Prof. dr Tomislav Jovanović, ministar
Poštovani gospodine Jovanoviću,
Čestitamo Vam na izboru za Ministra prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja Republike Srbije
(u daljem tekstu Ministarstvo prosvete).
Nadamo se da ćemo u Vama naći pravog sagovornika sa
kojim ćemo na obostrano zadovoljstvo da rešavamo
postojeće probleme u nauci, što mora biti zajednički
prioritet.
Sindikat nauke sa žaljenjem konstatuje da je u protekle
dve nedelje ponovo došlo do kršenja Zakona o budžetu i
diskriminacije zaposlenih u institutima čiji je osnivač
Republika Srbija, selektivnim neisplaćivanjem zarada za
mesec juli 2013. godine. Time je u potpunosti dezavuisan
dogovor postignut između
Sindikata i Ministarstva prosvete u julu mesecu, nakon
protesta "Spasimo nauku", na kome je učestvovalo blizu
3000 zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti iz
čitave Srbije.
Zbog toga smatramo da je neophodno da do kraja ove
nedelje održimo prvi sastanak na kome ćemo napraviti
zajednički dokument kojim ćemo se obavezati na potpunu
realizaciju protestnih zahteva. Time ćemo novoj
Vladi
i novim
ministrima
omogućiti da već
15. septembra
pokažu da svoj posao rade korektno,
isplatom
avgustovskih
zarada
nauci u Srbiji. Ukoliko
to
ne učine, Sindikat nauke će biti ponovo primoran da
pozove
zaposlene u nauci da na ulici iskažu svoj protest.
Naš predlog zajedničke izjave možete naći u prilogu.
U očekivanju da nam što pre zakažete sastanak, želimo
Vam uspešan početak mandata.
Srdačan pozdrav,
Predsednica Sindikata Nauke
dr Đurđica Jovović
PRILOG:
Predlog Protokola između
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Republike Srbije i Sindikata nauke Srbije u cilju
poboljšanja materijalnog položaja i radno-pravnog
statusa zaposlenih u nauci, u kome obe strane
zaključuju:
•
Da je strateški cilj države povećanje ulaganja u nauku
na
1% bruto domaćeg proizvoda do 2015.
godine.
•
Da će se prestati sa neopravdanim kašnjenjem isplata
zarada i materijalnih troškova zaposlenih u institutima,
poštovanjem člana 30 Zakona o budžetu republike Srbije
za 2013.
•
Da će rebalansom budžeta za 2013. i planom za 2014.
godinu biti povećana
(DMT2)
osnovna sredstva za rad,
bez kredita.
•
Da će u naredne dve nedelje početi rad na izradi
Posebnog kolektivnog ugovora, kojim će se regulisati
radno-pravni status zaposlenih u naučno-istraživačkim
organizacijama, sastankom Sindikata nauke, Ministarstva
prosvete, Ministarstva rada i Ministarstva finansija.
•
Da će se u poslednjem kvartalu 2013. godine započeti
razgovori o izmenama i dopunama Zakona o
naučno-istraživačkoj delatnosti.
ISTRAŽIVANJA TRAŽE VEĆI BUDŽET
(Večernje
novosti 29. avgust 2013.)
Naučnicima i ovog meseca kasne plate, nezadovoljni i finansiranjem njihovog rada. Za eksperimente se izdvaja sedam puta manje sredstava nego pre dve godine
PORED obećanja da će finansiranje u nauci da bude normalizovano, plate velikom broju istraživača opet kasne, i to već dve nedelje. Od početka godine više zarada bilo je na čekanju, nego što je stiglo na vreme. Još veća boljka je, kažu, to što je i dalje finansiranje istraživanja ispod svakog dozvoljenog minimuma, sedam puta manje nego pre dve godine.
Ovakvim odnosom prema nauci, smatra prof. dr Tibor Sabo, profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivši pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nauka je ponižena u odnosu na druge sektore. Posebno je loša poruka koja se šalje mladima.
- Plate naučnicima čine svega 1,5 odsto svih primanja koja se isplaćuju iz budžeta, a samo one kasne, pa se ne može reći da je to zbog krize u budžetu. Lekari, nastavnici, učitelji, sudije, državna uprava i svi ostali dobijaju zarade na vreme - napominje dr Sabo. - A ko su uopšte ti naučnici? Reč je o 5.000 najtalentovanijih mladih mastera, koji nisu otišli iz zemlje i među kojima je više stotina studenata generacije.
Tu je, dodaje, i 7.000 njihovih profesora, mentora, doktora nauka, od kojih su se mnogi usavršavali u inostranstvu, pa se ipak vratili u Srbiju da pomognu razvoju mladih kadrova.
- I kako im Srbija to vraća? Time što već osam meseci ne dobijaju platu na vreme - ističe naš sagovornik.
Problematičnije od plata, kaže on, a slaže se i njegova koleginica dr Đurđica Jovović, naučnica u Institutu za medicinska istraživanja i predsednica Sindikata nauke, jeste smanjeno finansiranje istraživanja. Jedino obećanje koje je država ispunila, kažu, nakon nedavnih protesta naučnika, bila je isplata troškova za istraživanje iz budžeta.
- Dobijamo skromniji iznos u odnosu na prethodnu godinu, a u odnosu na 2011. reč je o sedam puta manjem iznosu - napominje dr Jovović. - Obećano nam je povećanje, ali sve manje verujemo da će se to dogoditi. Posebna je priča drugi deo našeg finansiranja, koji dolazi iz kredita, iz kog za ovu godinu još nismo dobili ni evro. A u tom ugovoru piše da na sat plaćamo penale za svako kašnjenje u povlačenju sredstava i otplati.
Ona dodaje i da su neki dobili platu koja je trebalo da „legne“ još 15. ali da velike institucije, poput „Vinče“ ili Instituta za fiziku još nisu došle na red.
DOPRINOS USPEHU NA ŠANGAJSKOJ LISTI
UNIVERZITET u Beogradu na Šangajskoj listi popeo se za oko sto mesta zahvaljujući većem broju naučnih radova objavljenih u 2011. godini, koja se ovog puta bodovala. Sa smanjenim finansiranjem, preti i ispadanje sa liste za dve godine, kada na red dođu radovi iz 2013.
- Važno je reći da je uspeh na Šangajskoj listi najvećim delom zasluga naučnika. Isto tako, ako hoćemo da ostanemo tako dobro rangirani, moramo da promenimo odnos prema nauci i poboljšamo njeno finansiranje - napominje dr Đurđica Jovović.
Informacija o aktivnostima Sindikata nauke na realizaciji zahteva sa protesta “Spasimo nauku”
Tokom protekle nedelje predstavnici ROS-a Sindikata nauke imali su prilike da se više puta sastanu sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da bi se upoznali sa time koje sve mere ovo Ministarstvo preduzima na realizaciji zahteva Sindikata nauke sa protesta "SpasimoNauku" održanog 02. jula 2013. godine.
Kao što znate, u ponedeljak 15.07.2013. godine, institutima u Srbiji isplaćene plate i DMT1 za mesec juni 2013. godine. Od Ministarstva smo dobili uveravanja da su sva potrebna dokumenta i zahtevi, za isplatu preostalog dela DMT2 po aneksima Ugovora za 2013. godinu, prosleđena u Trezor i da se očekuje njihova isplata najkasnije do kraja jula meseca. Prema našim saznanjima, tvrdnje prof. dr. Mitrovića vezane za DMT2 su tačne. Međutim, prema efikasnosti komunikacije Ministarstvo-Trezor, ipak imamo određene rezerve.
Za početak pregovora o Kolektivnom ugovoru preliminarno je određen 02.septembar 2013. godine. Pregovori ne mogu početi dok Ministarstvo finansije i privrede ne odredi svoje članove pregovaračkog tima.
Načelno je sa Ministarstvom dogovoreno da se u septembru otpočne formiranje radnih grupa koje bi imale zadatak da definišu planove daljeg razvoja nauke u Srbiji, projektovanje budžeta za 2014. godinu, predloge mogućih modela finansiranja, trajanja i definisanja projektnih ciklusa, promene zakona o NID i modalitetima položaja instituta u Srbiji.
Predstavnici Sindikata su imali prilike da razgovaraju i sa direktorom JUP, prof. dr Aleksandrom Simonovićem. Dobili smo detaljne informacije o načinu dosadašnjeg rada i uveravanja da će JUP nastojati da realizuje sve zahtevane nabavke u što kraćem roku (do kraja godine). Direktor JUP-a je obećao, da će do kraja jula, direktorima instituta i dekanima fakulteta, dostaviti izveštaj o realizaciji projekata koji se finansiraju iz kredita.
Na osnovu tih sastanaka, Sindikat smatra da od svih projekata koje vodi JUP, jedine realne šanse za realizacijom ima nabavka kapitalne opreme (sve tri kategorije) i potrošnog materijala za istraživače u Srbiji. Sindikat će u tom pogledu insistirati da se realizuju započete nabavke kapitalne opreme (vrednosti preko 100.000 evra, od 30.000 do 100.000 evra) i počne realizacija nabavki opreme vrednosti manje od 30.000 evra. Sindikat će, u saradnji sa JUP-om, insistirati da Ministarstvo što pre odradi svoj deo neurađenog posla tj. da raspodeli što pre, po projektima, odobrene sume za DMT2 iz kreditne linije, za 2013. godinu, kako bi JUP nesmetano mogao da radi, a istraživači da naručuju neophodnu opremu, koja se ionako predugo čeka zbog složenih procedura koje moraju da se poštuju.
U toku sledeće nedelje predstavnici Sindikata nauke će imati još nekoliko radnih sastanaka, a o njihovoj realizaciji i zaključcima bićete obavešteni krajem sledeće nedelje
Naučnici ne mogu u penziju i kod lekara zbog neplaćenih doprinosa
Naučni instituti „Vinča” i „Kirilo Savić”, kao i Medicinski fakultet u Nišu, među državnim su institucijama sa najvećim dugovanjima po osnovu neplaćenih doprinosa i poreza na zarade. Mnogi njihovi zaposleni zbog toga ne mogu da odu u penziju i kod lekara. Od države, kažu u institutima, stižu obećanja da će dug biti izmiren, ali ne i kada.
- Od sledeće godine treba da uđemo u reprogram otplate duga. Država i “nuklearni objekti” nisu uplaćivali ono na šta su se obavezali i problem je postajao sve veći. Duguje se za 4,5 meseci, za 780 zaposlenih. Osim što su ulaganja u nauku sve manja, sada imamo problem i sa neuplaćivanjem doprinosa. Velika sramota za ovu državu - kaže Bojan Radak, direktor Instituta za nuklearne nauke “Vinča”.
Isti problem muči i oko 150 zaposlenih u Institutu “Kirilo Savić”, čija dugovanja iznose oko 94 miliona.
- Ovakav skandal nije smeo da se desi. Još poraznije je što se u Institutu “Kirilo Savić” doprinosi redovno uplaćuju samo direktoru i njegovim pomoćnicima. O svemu smo obavestili Ministarstvo prosvete i nauke, a nedavno smo poslali dopis i ombudsmanu - kaže Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke.
Dugovanja su ogromna i na Medicinskom fakultetu u Nišu, gde dug premašuje 210 miliona dinara, kao i u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.
povodom odgovora Ministarstva
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
na zahteve protesta SPASIMO NAUKU!
Obaveštavamo javnost da nastavljamo protest Spasimo
nauku! zato što su nam neprihvatljivi zvanični
odgovori Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja na naše zahteve.
Odgovori Ministarstva, obima četiri
stranice teksta, na sadrže konkretne i konstruktivne
predloge mera na osnovu kojih je moguće spasiti nauku u
Srbiji. Odgovori Ministarstva na naše zahteve su bez
neophodnih garancija, rokova i plana kojim bi se zahtevi
ispunili. Opširno opisivanje teškog trenutnog stanje i
pukih želja Ministarstva ne smeju biti izgovori za
nerešavanje problema.
Odgovor Ministarstva na naš prvi i
najvažniji zahtev, sadrži
neverovatne predloge. Na naš zahtev - da se nivo
ovogodišnjih osnovnih sredstava za rad podigne, po
istraživaču, na 50% vrednosti iz 2010. godine -
Ministarstvo bi da reši isplatom duga iz 2012. godine i
kreditom. "Ideja" da se već isplaćenim dugom iz 2012.
godine formalno opravdaju osnovna sredstva za rad u
tekućoj 2013. godini je neprihvatljiva.
Neozbiljno je i neprihvatljivo što
Ministarstvo pominje kredit, koji je već u dužem zastoju
i čija realizacija je krajnje upitna, kao teoretsku
mogućnosti za rešavanje problema. Ministarstvo pritom u
potpunosti ignoriše drugi deo našeg prvog zahteva - da
se pri usvajanju budžeta za 2014. godinu obezbede
sredstva kojima će nivo osnovnih sredstava za rad, po
istraživaču, biti vraćen na isti nivo iz 2010. godine.
O tom zahtevu Ministarstvo nije napisalo ni reč u svom
odgovoru.
Na naš drugi zahtev - da se povećaju
ulaganja u nauku na 1% bruto nacionalnog dohotka u 2015.
godini, u skladu sa državnom Strategijom naučnog razvoja
- Ministarstvo je odgovorilo da se "zalaže da procenat
izdvajanja za nauku bude 0,8% u 2015. godini". Takvim
odgovorom Ministarstvo je pokazalo da ne planira da se
pridržava državne strategije.
Jedino na naš treći zahtev -
potpisivanje kolektivnog ugovora za zaposlene u nauci
- Ministarstvo je dalo konkretan odgovor, ali opet bez
navođenja roka u kome će taj problem biti rešen.
Odgovarajući na naš četvrti zahtev -
da se prestane sa neopravdanim kašnenjem isplata zarada
i materijalnih troškova - Ministarstvo nije ponudilo
nikakve garancije, pa ni izvinjenje za dosadašnja
kašnjenja i dugove.
Na naš peti zahtev - da se donese
zakon do kraja 2013. godine, kojim će se ustanoviti novi
model finansiranja nauke, po uzoru na evropska rešenja
- Ministarstvo je odgovorilo da bi donošenje takvog
zahteva "moglo da bude do kraja 2014. godine". Kako svi
znamo da naredni projektni ciklus podrazumeva i
konkursni period, jasno je da se ovaj posao mora i može
završiti najkasnije do sredine 2014. godine.
Na šesti i sedmi zahtev - ostavka
ministra Žarka Obradovića i hitan sastanak sa
predsednikom Vlade Ivicom Dačićem i prvim
potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem - nismo
dobili nikakav odgovor.
Konstatujemo da naši zahtevi nisu
ispunjeni. Zbog toga
nastavljamo protest do ispunjenja svih zahteva. Pozivamo
sve kolege, medije, građane i institucije da nas podrže
u protestu.
U narednim danima obavestićemo javnost o
našim sledećim potezima i novim protestima.
Molimo vas da obaveštavate javnost o
problemima naučne zajednice i
da pratite aktivnosti protesta SPASIMO NAUKU! preko
Fejsbuk stranice:
PROTEST
ODRŽAN, ZAHTEVI PREDATI, MINISTAR
PRIMIO DELEGACIJU
Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja je upravo
primio delegaciju protestanata "Spasimo nauku" u zgradi
Vlade Srbije.
Sastanak je oko 13 sati još u toku.
Demonstrante predvode: dr Đurđica Jovović, predsednica
sindikata, naučni savetnik Instituta za medicinska
istraživanja UB; dr Aleksandra Milutinović-Nikolić,
naučni savetnik Instituta za hemiju tehnologiju i
metalurgiju UB, član odbora Sindikata; dr Dragan
Markušev, viši naučni saradnik Instituta za fiziku UB,
član odbora Sindikata; dr Milovan Šuvakov, viši naučni
saradnik Instituta za fiziku UB, član odbora Sindikata i
prof. dr Oliver Tošković, sa Filozofskog fakulteta.
Naučnici sa svih instituta i fakulteta u Srbiji okupili
su se danas da daju svoj glas protiv odustajanja
Ministarstva nauke i prosvete od sprovođenja Strategije
naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, i
ukidanja fondova za naučna istraživanja.
Oko 2000 naučnika, ali i onih koji su svesni značaja
ulaganja u obrazovanje i nauku, za dalji razvoj naše
države, okupilo se danas nešto posle 10 časova na Trgu
Nikole Pašića u Beogradu.
Suštinski razlog za održavanje protesta SPASIMO NAUKU!
je nedostatak stručnog i ozbiljnog odnosa države prema
nauci, u svakom pogledu.
Ugrožen je opstanak nauke u Srbiji.
Dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, i
naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja
upravo čita zahteve okupljenih:
1. Podići nivo ovogodišnjih materijalnih troškova po
istraživaču na 50% vrednosti iz 2010. godine, a pri
usvajanju budžeta za 2014. godinu obezbediti sredstva
kojima će nivo materijalnih troškova po istraživaču
(DMT2) biti vraćen na isti nivo iz 2010. godine.
2. Povećati ulaganja u nauku na 1% bruto nacionalnog
dohotka u 2015. godine, u skladu sa Strategijom naučnog
i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
3. Usvojiti kolektivni ugovor kojim bi se regulisao
radno-pravni status zaposlenih u naučnoistraživačkim
organizacijama, u skladu sa Zakonom o radu, kako bi se
prestalo sa diskriminacijom zaposlenih u institutima, u
odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru.
4. Prestati sa neopravdanim kašnenjem isplata zarada i
materijalnih troškova, kao i pri donošenju pravnih
akata.
5. Doneti zakon do kraja 2013. godine, kojim će se
ustanoviti novi organizacioni model finansiranja nauke,
po ugledu na rešenja u Evropi i svetu.
6. Ostavke ministra Žarka Obradovića i svih odgovornih
zbog nestručnosti, neodgovornosti, nerešavanja i
ignorisanja problema u resoru nauke.
7 Hitan sastanak sa predsednikom Vlade Ivicom Dačićem i
prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kako bi
se usvojile i sprovele neophodne mere za opstanak nauke.
Ministar Obradović je upravo primio delegaciju
protestanata na sastanak. Sastanak još traje.
Demonstranti su trenutno ispred zgrade Vlade Srbije u
Nemanjinoj ulici. Najvažniji zahtev je izrečen upravo
ovde.
Artikulisao ga je dr Milovan Šuvakov u ime cele naučne
zajednice, a to je - ostavka ministra prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja. Ali i ostavka celog tima koji vodi
Ministarstvo.
Veoma su zanimljivi i transparentni koje okupljeni nose,
jer na kreativan način opisuju zahteve protestanata i
stanje u srpskoj nauci:
- "Dositej, a ne Žarko!"
- "2+2=3, jer za više nemamo!"
- "Nauka nije luksuz, nauka je izlaz!"
-
"E=mc^1.9, jer ya više nemamo!"
- "Smena, a ne ostavka!"
- "Mislim - dakle ne postojim!"
Jedna demonstrantkinja u hodu dodaje: "U pitanju je
najveći protest naučnika ikada u našoj zemlji i zemljama
regiona! Nažalost!"
Suština protesta
"Suština je u tome što nam nisu isplaćena sredstva za
rad. To što primamo platu ne znači da smo naučnici, mi
smo naučnici onog momenta kada možemo da radimo i kada
postajemo pokretač ovog društva", rekao je agenciji
Beta jedan od organizatora protesta, saradnik
Instituta za fiziku Milovan Šuvakov
Sindikat
nauke Srbije zatražio je da ministar prosvete Žarko
Obradović podnese ostavku zbog nestručnosti,
neodgovornosti i nebrige prema nauci.
Na konferenciji za novinare predsednica Sindikata nauke
Đurđica Jovović je istakla da je to jedan od zahteva
koej će taj sindikat izneti na protestu "Spasimo nauku",
koji će sutra u 10.00 početi na Trgu Nikole Pašića u
Beogradu.
Ako "autistični Žarko Obradović" ne podnese ostavku,
tražićemo od premijera da ga smeni, rekla je Jovovićeva.
Sindikat će tražiti sastanak s premijerom Ivicom Dačićem
i prvom potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučcićem,
kojima će, prema njenim rečima, izneti sve razloge zašto
naučni radnici izlaze na ulicu i zašto traže smenu
Obradovića.
Predsednica sindikata zaposlenih u naučno-istraživačkoj
delatnosti Srbije je istakla da nauka u Srbiji "polako
tone" i da je ugrožen njen opstank zbog nebrige države.
Djurdjica Jovović je dodala da se nebriga države vidi iz
toga što naučni radnici u institutima od početka 2013.
nisu dobili novac za materijalne troskove ranije
ugovorenih istraživanja, pa su ostali bez osnovnih
sredstava za naučno-istraživački rad i održavanje opreme.
"Najavljenim rebalansom budžeta, kojim se planira
smnenjenje davanja za nauko od 1,8 milijardi dinara,
stanje će se samo pogoršati", rekla je ona i ocenila da
bi Srbija mogla ostati bez nauke.
Jovovićeve je istakla i da plate naučnim radnicima kasne
dva meseca, dok, kako je rekla, ministar Obradović
redovno uzima svoju platu.
Kako je najavila, Sindikat nauke će na sutrašnjem
protestu zatražiti i povećanje nematerijanih troskova po
istraživaču u ovoj godini na 50 odsto vrednosti uz 2010,
a da u da u 2014. bude vraćen na nivo iz 2010.
Naučni radnici, kako je navela, u 2015. traže i
povećanje ulaganja u nauku na jedan odsto bruto domaćeg
proizvoda u skladu sa Strategijom naučno-tehnološkog
razvoja Srbije, kao i da do kraja ove godine donese
zakon kojim će biti ustanovljen novi organizacioni model
finabsiranja nauke, po ugledu na EU.
Sindikat nauke, kao što znate, nikada ne izlazi u
javnost sa netačnim i proizvoljnim informacijama i
podacima. Uostalom, svima nam je dobro poznato šta u
budžetu znači ekonomska klasifikacija 424 –
specijalizovane usluge.
Ako su naši podaci netačni i proizvoljni, zašto
Ministarstvo nije reklo šta je tačno i iz kojih
sredstava će se umanjiti 1 800 000 000.00 din.
Predlog Ministarstva, da nauka sa projektnog
finansiranja pređe na institucionalno finansiranje, u
sred projektnog perioda, je bacanje udice u pogrešnu
reku u kojoj nema više riba koje bi se na takvu udicu
upecale.
Napori Ministarstva za poboljšanje materijalnog položaja
nauke su vrlo vidljivi, šest meseci nismo dobili ni
jedan dinar za rad na projektima. O čemu oni pričaju?!
U njihove namere, kako pišu u saopštenju, da će i dalje
da unapređuju položja zaposlenih imali smo prilike da se
uverimo. Setite se samo koliko smo vremena utrošili da
saznamo da li je u aprili 2012. godine budžet za nauku
bio uvećan za 3,46%. Zahvaljujući Povereniku Šabiću,
informaciju smo dobili, ali ne od našeg Ministrastva već
od Ministarstva finansija i privrede, a na šta su pare
potrošene to je i dalje nepoznanica.
Na osnovu naši nezvaničnih saznanja, majsku platu, DMT 2
i rezije nećemo dobiti pre usvajanja rebalansa budžeta
(koji se očekuje polovinom jula). S obzirom na odnos
Vlade i Ministarstva prema nauci, moguće je u takvu
informaciju poverovati. Ukoliko ova informacija nije
tačna, molimo Ministra da je demantuje.
U ime Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj
delatnosti Srbije (Sindikat nauke) pozivamo vas na
konferenciju za medije, koja će biti održana u
ponedeljak, 1. jula, u 11 časova, u Medija centru u
Beogradu.
Na konferenciji za medije govoriće predstavnici
Sindikata nauke i organizatori protesta "Spasimo nauku".
Učesnici konferencije za medije će javnosti objasniti
razloge i predstaviti ciljeve protesta "Spasimo nauku",
koji će biti održan u utorak, 2. jula 2013, u 10 časova,
na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, a koji je zakazao
Sindikat nauke.
Glavni razlog za protest je činjenica da naučni radnici
još uvek, od početka 2013. nisu dobili sredstva za
materijalne troškove i na taj način su ostali bez
osnovnih sredstva za naučnoistraživački rad i održavanje
opreme. Takođe, predviđena, a neisplaćena sredstva su
ispod svakog minimuma neophodnog za održivost naučne
delatnosti u Srbiji. Najavljenim rebalansom budžeta ovo
katastrofalno stanje će se još pogoršati.
Predsednica Sindikata nauka dr Đurđica Jovović je
izjavila:
“Ministarstvo nas zavlači godinama. Pravog dijaloga sa
sindikatom nikada nije ni bilo, već samo deklarativnih
izjava Ministarstva o dobroj saradnji sa sindikatom. Od
protesta ne odustajemo i pozivamo sve sugrađane kojima
je stalo do nauke da nam se pridruže u utorak, 2. jula,
u 10 časova, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu!”
Umesto što Ministarstvo obmanjuje javnost obaveštenjima
kojima se negira postojanje problema koji ugrožavaju
opstanak nauke u Srbiji, trebalo bi da počne da radi na
njihovom rešavanju.
O zahtevima naučnih radnika i njihovih sindikata, koje
Ministarstvo ignoriše, a među kojima je i smena ministra
Žarka Obradovića, biće više reči na konferenciji za
medije, u ponedeljak, 1. jula, u 11 časova, u Medija
centru u Beogradu.
Nezadovoljni lošom finansijskom situacijom naučnici
prete da će iz laboratorija da izađu na ulice. Plate
kasne
bar dve nedelje, a rebalansom nauka ostaje bez petine
budžeta
I NAUČNICI će svoja prava potražiti na ulici! Za utorak
je na Trgu Nikole Pašića zakazan veliki protest
istraživača iz instituta, koji će se prošetati do Vlade
Srbije i od premijera Ivice Dačića zatražiti da se
uključi u rešavanje njihovih problema. Od početka godine
nisu dobili ni dinar za materijalne troškove, a
predlogom rebalansa budžeta, ionako prazna kasa ostaće
bez 1,8 milijardi dinara, što je skoro petina
ovogodišnjih budžetskih para.
I zarade za oko 12.000 istraživača na državnim
projektima kasne, zavisno od ustanove, bar dve nedelje.
- Plate kasne 21 dan, materijalni troškovi šest meseci,
a ozbiljna naučna politika sto godina. Sve vodi u
gašenje nauke - smatra dr Milovan Šuvakov iz Instituta
za fiziku. - Sada, od ukupnog budžeta koji je oko 10
milijardi, nameravaju rebalansom da nam uzmu 1,8
milijardi dinara. Od Nove godine ni dinar nismo dobili
za objavljivanje radova u časopisima, putovanja na
kongrese, nabavku potrošnog materijala za rad... Čak i
da su nam isplaćena ta sredstva, ona su toliko mala da
ne mogu da pokriju ni petinu realnih troškova.
Kada bi se izvukao prosek, objašnjava dr Đurđica Jović,
saradnica Instituta za medicinska istraživanja i
predsednica Sindikata nauke, došlo bi se do iznosa od 25
evra po istraživaču za godinu. Dodaje da i to što
najavljuju da će biti para za plate ne znači ništa, jer
je poražavajuće da neko prima platu i na poslu sedi
„skrštenih ruku“, nema materijal za rad.
I PAPIR NA KREDIT
OPREMU za istraživanja i veće materijalne troškove
naučnici još od 2011. dobijaju iz kredita Evropske
investicione banke. I papir za fotokopiranje plaća se
parama iz kredita! - Čak i ovde postoje zastoji u
realizaciji, pa oprema i materijal ne stižu predviđenom
dinamikom - objašnjava dr Šuvakov.
- Sredstva za materijalne troškove sedam puta smanjena
su u odnosu na prošlu godinu - objašnjava dr Jovović. -
Mi imamo razumevanja za krizu, ali treba svi da je
delimo na jednake delove.
Nije pošteno da se nauci smanji finansiranje sedam puta.
Na primedbe naučnika oglasilo se i Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja, koje tvrdi da naučnicima
neće biti smanjivane plate, niti druge isplate. Oni
traže da naučnici odustanu od protesta.
- Rebalansom budžeta ne dovodi se u pitanje isplata
zarada, kao ni drugih isplata u nauci - kaže se u
saopštenju.
- Ministarstvu finansija i privrede blagovremeno smo
prosledili naloge za isplatu rada istraživača,
materijalnih troškova, režije i ostalih programa i u
više navrata smo intervenisali kod Uprave za trezor.
Naučnici ne veruju ovim obećanjima. Dr Jovović
objašnjava da je sa budžetske linije 424, na kojoj su
plate naučnika i drugi troškovi, predviđeno smanjenje.
- Nama teoretičarima je bar malo lakše, jer nam nisu
potrebna velika sredstva za rad, ali „eksperimentalcima“
ruke su vezane, pošto nemaju ni osnovna sredstva -
objašnjava dr Šuvakov.
Zbog besparice istraživači su prinuđeni i da mole
izdavače da im besplatno štampaju radove.
Nisu prošla ni tri puna meseca od našeg pisma Vladi Republike Srbije sa zahtevom za hitnom ostavkom ministra Obradovića, a nažalost sva naša strahovanja i predviđanja su se ostvarila i to sledeći najgori scenario.
Po predloženom rebalansu budžeta jedan od najvećih tereta krize, zahvaljujući pomenutom Ministru, podneće nauka i istraživanje u Srbiji, smanjenjem izdvajanja u ukupnoj sumi od preko milijardu i osam stotina hiljada dinara. To bukvalno znači da se prestaje sa ozbiljnim finansiranjem istraživačkih projekata u Srbiji, i daje pitanje hoće li novca namenjenog za realizaciju projekata (osnovna sredstva za rad , održavanje opreme i osnovne zarade zaposlenih u institutima sirom Srbije) biti ne do kraja godine, već sledećeg meseca. Kao što smo i ranije napomenuli, umesto da predvodi Ministarstvo koje okuplja najobrazovanije kategorije zaposlenih ljudi u Srbiji, svojim ponašanjem i neukim činjenjem ministar Obradović sebe stavlja u ulogu neprikosnovenog predvodnika najveće populacije fakultetski obrazovanih socijalnih slučajeva, ne samo u Evropi vec i u čitavom svetu.
Svojom nesposobnosću da očuva i ono malo što je izdvajano za nauku u Srbiji, naš Ministar se pridružio svim neukim velikodostojnicima sa diplomama, koji ne trpe ni nauku ni obrazovane ljude (a takvih je u Srbiji dosta). A ne trpe je i preziru, jer znaju da će, "ako obrazovanje i nauka preovladaju, sva njihova vlast zasnovana na neznanju i sujeverju propasti" (Dositej, a ne Žarko Obradović) zajedno sa maglom koju nam uporno prodaju.
Apelujemo i na sve aktere u političkom životu Srbije, od Vlade pa do političkih partija i pojedinaca, da ne dozvole da na ovako važnom mestu opstane tako nesposoban čovek, spreman da za svoju fotelju i funkciju žrtvuje sve osim svog interesa.
Kakvo je stanje u nauci u pogledu sredstava za rad na
projektima, nabavci opreme za rad i isplatama zarada,
dobro vam je poznato. O svim ovim pitanjima, kao i o
nekim drugim sindikalnim problemima, Sindikat nauke je
sve relevantne organe i organizacije blagovremeno
obaveštavao i upozoravao na posledice koje će se
odraziti na zaposlene, kao i na institute, ukoliko se ne
preduzmu odgovarajuće mere od strane nadležnih,
prevashodno Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja.
Nažalost, moram da Vas informišem da je od strane
nadležnih izostala reakcija i da problemi u nauci u
našem društvu nisu bitni. Način na koji Ministarstvo
vodi naučnu politiku dovodi do degradacije naučnog rada
i neminovno će doći do postepenog gašenja nauke u
Srbiji.
Budući da smo kao Sindikat iscrpeli sva sredstav dobre
volje i namere da se stvari promene, predlažemo vam da
održimo javni protest. O datumu, vremenu i načinu
održavanja protesta naknadno ćemo se dogovoriti (protest
bi morao da se održi najkasnije do 2. jula 2013. god.).
Zato je neophodno da u vašim sindikalnimorganizacijama
uradite sledeće:
1.proverite
raspoloženje članstva za održavanje protesta
2.da
nas informišete o broju članova koji bi učestvovali u
protestu
Ove podatke nam morate dostaviti do 25. juna 2013.god.
na
e-mail
nauka@sindikat.rs,
telefone: 3335 123, ili 3240 663 i faks: 3346 082.
MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLjAVANjA I SOCIJALNE POLITIKE
Gospodin Jovan Krkobabić, ministar
Poštovani ministre,
Molimo Vas da, u skladu sa Vašim zakonskim ovlašćenjima,
preduzmete odgovarajuće mere prema Ministarstvu
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da zaposleni u
naučnim i istraživačko-razvojnim institutima u Srbiji,
čiji je osnivač republika, svoja prava iz radnog odnosa
uspostave i ostvaruju u skladu sa Zakonom o radu.
Prava zaposlenih u navedenim institutima nisu regulisana
u skladu sa zakonom od strane Ministarstva prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja. Ova prava uglavnom se
odnose na:
-
Zarade istraživača i stručnih saradnika koji rade na
projektima Ministarstva, kao i plate pomoćnog osoblja
(neistraživača)
-
Bezbednost i zdravlje na radu
OBRAZLOŽENJE
Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti (Zakon o NID-u,
„Službeni glasnik RS“ br 110/05 i 50/06 ispravka), kao i
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o
naučnoistraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik RS“ br
18/10 ) uređen je sistem naučnoistraživačke delatnosti
Srbije.
Prema navedenim zakonima naučnoistraživačka delatnost
ostvaruje se : osnovnim, primenjenim i razvojnim
istraživanjima i osposobljavanjem kadrova za
naučnoistraživački rad. Ova istraživanja realizuju se
putem projekata i finansiraju se iz sredstava budžeta.
Članom 98 stavom 1 i 2 Zakona o NID propisano je:
„Projektno finansiranje je finansiranje izvršilaca
istraživanja i primenjuje se za sve vrste istraživanja.
Projektno finansiranje obuhvata finansiranje
naučnoistraživačkog rada istraživača i finansiranje
direktnih materijanih troškova istraživanja.“
Članom 99 utvrđeno je: „Iz budžeta Republike pored
projektnog finansiranja institutima čiji je osnivač
republika obezbeđuju se sredstva i za finansiranje: 1)
materijalnih troškova, tekućeg i investicionog
održananja; 2) održavanja naučnoistraživačke
infrastrukture; 3) plata pomoćnog osoblja.
Normative i standarde za finansiranje namena iz stava 1
ovog člana utvrđuje ministar.
Broj pomoćnog osoblja čije se plate finansiraju iz
budžeta Republike ne može biti veći od 1/5 istraživača
zaposlenih u institutu sa punim radnim vremenom.
Institut čiji je osnivač Republika dostavlja
ministarstvu, tokom tekuće godine, predračun troškova za
narednu godinu za finansiranje namena iz stava 1 ovog
člana.
Namena iz stava 1 ovog člana finansiraju se na osnovu
predračuna instituta, a u skladu sa normativima i
standardima iz stava 2 ovog člana.“
Prema članu 113 istog Zakona, ministar je bio u obavezi
da akt o normativima i standarda iz člana 99 stav 2
donese u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu
ovog Zakona.
Kako ministar normative i standarde nije utvrdio u
određenom roku to je i dalje bilo nepoznato koliki je
broj i koji su profili pomoćnog osoblja čije se plate
finansiraju sredstvima budžeta. Takođe i dalje su
nepoznati kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuju
sredstva za materijalne troškove tekućeg investicionog
održavanja i održavanja naučnoistraživačke
infrastrukture.
Ministarstvo ni tada, kao ni sada nema evidenciju koliki
je broj zaposlenih koji u institutima obavljaju
administrativne i druge tehničke poslove neophodne za
rad instituta.
Ministarstva su uvek navodila razloge da ih pomoćno
osoblje ne zanima, da oni nisu njihova ciljna grupa i da
su oni problem direktora instituta.
Dolaskom gospodina Đelića na čelo Ministarstva donet je
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj
delatnosti („Službeni glasnik RS“ br 18/10) u kojem su
izbrisane odredbe člana 99 i 100 Zakona o NID iz 2005.
godine. Iste godine ministar Đelić je doneo Akt o
izboru, vrednovanju i finansiranju programa osnovnih
istraživanja, programa istraživanja u oblasti
tehnološkog razvoja, ... (Akt u prilogu), zajedno sa
Kriterijumima za utvrđivanje ocene istraživača po
programima za ciklus istraživanja 2011-2014 (akt u
prilogu).
U članu 38 stav 2 navedenog Akta o finansiranju između
ostalog propisano je da ukupni budžet projekta sadrži
naknade za rad istraživača, direktne materijalne
troškove istraživanja, troškove obezbeđivanja i
održavanja naučnoistraživačke opreme i prostora na
naučnoistraživački rad.
Na osnovu Zakona o NID i podzakonskih akata Ministarstvo
sa direktorima instituta zaključuje ugovore o
realizaciji i finansiranju projekata za svaku godinu. Na
osnovu tih ugovora Ministarstvo donosi Rešenja o bruto
zaradama svih istraživača koji rade na projektima sa
naučnim i stručnim zvanjima i kategorijama. U rešenju
se navodi da je deo dodatnih sredstava namenjen vremenu
provedenom na radu (minuli rad). Iz tih rešenja odnosno
utvrđenih bruto plata istraživača ni na koji način se ne
može utvrditi njihova osnovna zarada jer nije poznata
osnovica za obračun zarade kao ni koeficijenti za naučna
i stručna zvanja, a koja određuju složenost, stručnu
spremu i odgovornost posla na projektu. U prilogu naše
tvrdnje dostavljamo dopis Ministarstva Broj:
401-00-00454/2011-01 od 28. 12. 2011. godine koji je
upućen Institutu za proučavanje lekovitog bilja „Dr
Josif Pančić“.
Kategorije istraživača koje su navedene i razrađene u
Aktu ministra Đelića (A1-A6; T1-T6) ne mogu da zamene
koeficijente za zvanja, stručnu spremu, složenost i
odgovornost u radu. Kategorije su prema Zakonu o radu
deo zarade po osnovu radnog učinka odnosno stimulacija.
U bruto zarade istraživača nisu uračunata sredstva za
odlazak i dolazak sa posla kao ni regres ni topli obrok
za zaposlene. Deo sredstava koje Ministarstvo uplaćuje
za minuli rad istraživača obračunata su proizvoljno i
uglavnom su nedovoljna da svaki istraživač to pravo
ostvari po Zakonu o radu.
Plate pomoćnog osoblja se iskazuju u direktnim
materijalnim troškovima (DMT1 kojima raspolaže direktor)
i to kao deo troškova za administrativno i tehničko
osoblje (laboranti, tehničari, spremačice, pravnici,
ekonomisti i dr.). Nije naznačeno ni koliki je taj deo
ni za koji broj radnika je namenjen. Istina je da
pomoćno osoblje nije direktno uključeno u rad na
projektu, ali od njihovog rada delom zavisi realizacija
projekta kao i funkcionisanje instituta.
S obzirom da zarade zaposlenih nisu utvrđene u skladu sa
Zakonom, zbog toga u budžetu se ne tretiraju kao zarade,
već su razvrstane na ekonomskoj klasifikaciji 424-
specijalizovane usluge. Rad istraživača na projektima ni
po kom osnovu ne može se svrstati u specijalizovane
usluge zato što je taj rad istraživačima osnovni posao
koji obavljaju u institutima u kojima su zaposleni.
Iz navedenih razloga Sindikat nauke Srbije je sačinio
nacrt Posebnog kolektivnog ugovora za institute čiji je
osnivač Republika i zvanično ga dostavio Ministarstvu
31. 10. 2012. godine. U ovom nacrtu smo pokušali da
sistem zarada istraživača i pomoćnog osoblja uredimo na
način kako nalaže Zakon o radu. Međutim, na pomenuti
nacrt izostala je svaka reakcija Ministarstva iako član
254 Zakona o radu propisuje da su učesnici u
zaključivanju kolektivnog ugovora dužni da pregovaraju.
U vezi prava na bezbednost i zdravlje na radu, zaposleni
u institutima uglavnom nemaju odgovarajuću zaštitu iz
razloga što u većini instituta ne postoji akt o proceni
rizika radnih mesta. Poslodavci se pravdaju time da
nemaju sredstava za angažovanje nadležnih institucija za
izradu elaborata, a Ministarstvo za te namene ne daje
sredstva. U Srbiji 1% instituta ima svoja opšta akta o
bezbednosti života i zdravlja na radu.
Ukoliko uvidom u navedene zakone i priložena podzakonska
akta, utvrdite da su činjenice koje smo naveli osnovane,
molimo Vas da naložite Ministarstvu prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja, da u skladu sa Zakonom o radu, za
rad istraživača na projektima i rad pomoćnog osoblja
utvrde sve elemente koji su neophodni da im se zarade
obračunavaju i isplaćuju u skladu sa navedenim zakonom.
MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I
TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
Prof dr Žarko Obradović, ministar
Poštovani,
Kabinet predsednika Vlade Republike Srbije nas je 4.
aprila 2013. godine, dopisom broj 07-00-02139/2013-01,
obavestio da je naše pismo 34 br. 50 od 29. marta 2013.
god. prosledilo Ministarstvu prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja i Ministarstvu finansija i privrede
na dalju nadležnost, uz napomenu da će nas navedena
ministarstva obavestiti o daljem postupanju po našem
predmetu.
Obzirom da je od 4. aprila do danas prošlo više od tri
nedelje, a da nikakav odgovor od nadležnih ministarstava
nismo dobili, te nemamo nikakvih saznanja o tome da li
se uopšte preduzimaju nekakve aktivnosti da se:
1.istraživačima nadoknadi aprilsko povećanje
naknade za naučnoistraživački rad u 2012. god. od 3,46%,
čime bi se ispravila nepravda odnosno čime bi se doveli
u ravnopravni položaj sa ostalima čije se zarade
finansiraju iz budžeta, a koji su u ingerenciji Vašeg
ministarstva
2.obezbede sredstva institutima za finansiranje
režijskih i materijalnih troškova u skladu sa
zaključenim ugovorima
3.zaključi Poseban kolektivni ugovor kojim će se
regulisati prava zaposlenih, elementi za obračun i
isplatu naknade istraživačima koja ima karakter zarade,
kao i sistemski urede pitanja funkcionisanja i
finansiranja nauke u Srbiji
4.utvrdi program mera, mehanizmi i istrumenti na
ostvarivanju Strategije Vlade Republike Srbije o
povećanju budžetskih izdvajanja za nauku do 2015.
godine, sa sadašnjih 0,20% na 1% BDP.
Iz svega navedenog, neophodno je da ministar Obradović
što pre organizuje sastanak sa predstavnicima Sindikata
nauke, na kojem bi se dogovorili i potpisali Protokol o
aktivnostima i dinamici ostvarivanja navedenih pitanja.
U vezi povećanja sredstava u budžetu za nauku do 2015.
godine, neophodno je da sastanku prisustvuje i ministar
Dinkić.
U prilogu Vam dostavljamo dopis Ministarstva finansija i
privrede 08 Broj: 4-00-63/2013 od 9. aprila 2013.godine.
Prolazi i drugi mandat ministra dr Žarka Obradovića na čelu Ministarstva prosvete, nauke i tehnoliškog razvoja Republike Srbije (MPNTR), a stvari postaju sve gore, i tome se ne vidi kraj. Ne samo da se sa sredstvima namenjenim naučnim istraživanjima upravlja nenamenski i haotično, već se i odnos prema zaposlenima u nauci, na osnovu poteza koji se vuku u Ministarstvu, u najblažem smislu te reči može nazvati odnosom prezira i diskriminacije.
Postoje samo četiri tačke oslonca na kojima počiva ovakav odnos Ministra i njegovog Ministarstva prema zaposlenima u institutima koje je osnovala Republika, ali je i to dovoljno da diskriminacija i haos u rukovođenju bude očigledna:
1) Zaposlenima u institutima je uskraćeno pravo na redovna povećanja sredstava za rad na projektima u toku 2012. godine (aprilsko povećanje od 3,46%), iako ostali zaposleni pod kapom MPNTR takva povećanja redovno dobijaju u okvirima svojih mesečnih zarada. Time je unapred definisan podređeni položaj dela zaposlenih ovoga Ministarstva, što je očigledan primer direktne diskriminacije tj. nejednakog postupanja prema istraživačima i njihovo dovođenje u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene u MPNTR prilikom ostvarivanja svojih ustavom i zakonom zagarantovanih prava.
2) Zaposlenima u institutima je uskraćeno pravo na redovno finansiranje režijskih i materijalnih troškova projekata (DMT1 i DMT2) jer te isplate redovno kasne, nominalno se dobijaju manji iznosi od ugovorenih, a za ovu godinu ih trenutno i nema (poslednji dopis rukovodiocima projekata). Time se dinamika istraživanja drastično menja, a realizacija predloženih projekata i sam rad zaposlenih u institutima dovodi u pitanje. Opet je na delu diskriminacija (direktna i indirektna) i dovođenje u neravnopravan položaj istraživača u odnosu na ostale zaposlene pod kapom MPNTR stvaranjem uslova za nejednake šanse ostvarivanja svojih prava na rad i dobijanja nadoknade za isti.
3) Zaposlenima u institutima je uskraćeno pravo na potpisivanje Posebnog Kolektivnog Ugovora (PKU) i ostvarivanje svih prava regulisanih njime, pa su tim činom prepušteni na milost i nemilost (dobroj volji) Ministra. U ovom slučaju diskriminacija istraživača, pored direktnih i indirektnih posledica, poprima oblike diskriminacije počinjene sa namerom i/ili iz nehata. I Ministar i Ministarstvo su u polednjih godinu i po dana uporno odbijali zahteve Sindikata nauke za hitnim usvajanjem PKU sa svim predloženim sistemskim rešenjima u vezi funkcionisanja i finansiranja nauke u Srbiji. Namerno ili ne, ali tim odbijanjem stvoreni su uslovi stagnacije i propadanja naučnih istraživanja u Srbiji kroz nenamensko i neadekvatno trošenje budžetskih sredstava.
4) Zaposlenima na institutima je uskraćeno pravo na ostvarivanje prava proisteklih iz Strategije Vlade Republike Srbije o povećanju ukupnih budžetskih izdvajanja za nauku do 2015. godine, sa sadašnjih 0,25 na 1% BDP-a. U kakvom se smeru kreću sadašnja predviđanja, 2015. godine budžet za nauku neće postojati.
I pored konstruktivnog stava Sindikata nauke po mnogim pitanjima u vezi zajedničkih pokušaja organizovanja sastanaka sa Ministarstvom finansija i ostalim reprezentativnim Sindikatima zaposlenih u okviru MPNTR u proteklom periodu, svaki održani sastanak rušio je sve nade kao kule od karata da će Ministar i Ministarstvo imati bar malo sluha za nauku. Umesto toga jedine jasne reči koje je Ministar izgovarao na tim sastancima bile su: ne mogu, ne želim, ne znam, neću i odložimo to za neki drugi put. Sa druge strane, prilikom svakog rebalansa budžeta on ne samo da nije uspevao da se izbori za veću finansijsku podršku nauci (specijalizovane usluge), već je svaku priliku koristio da u okviru odobrenih sredstava smanji izdvajanja za direktne potrebe istraživača, a poveća troškove za putovanja (svoja i svojih saradnika), usluge po ugovoru i subvencije nekim skoroosnovanim javnim preduzećima i organizacijama.
Oslanjanjem na pomenute tačke suštine delovanja prema zaposlenima u institutima Ministar Obradović pokazuje, pored diskriminacije, i veliku dozu nerazumevanja prema njima, a samim nečinjenjem i željom da ništa ne promeni u svom ponašanju pokazuje i određeni oblik prezira prema istraživačima danas. Takav odnos, nažalost, Ministar nema samo prema zaposlenima u institutima, već i prema svima ostalima (sa fakulteta i van njih) koji su se usudili da se bave naukom i istraživanjima u Srbiji danas. To je najubedljivije pokazao time što je, pored zaposlenih u institutima i zaposlene na fakultetima oštetio za isti iznos povećanja sredstava za rad (april 2012, povećanje od 3,46%) tvrdnjom da za tako nešto nije imao eksplicitno uputstvo.
Umesto da predvodi Ministarstvo koje okuplja najobrazovanije kategorije zaposlenih ljudi u Srbiji, svojim ponašanjem i (ne)činjenjem Ministar Obradović će uskoro (ako već i sada nije) sebe staviti u ulogu predvodnika najveće populacije fakultetski obrazovanih socijalnih slučajeva u Evropi, tiho ali odlučno ih dovodeći na ivicu prosjačkog štapa, nemilice trošeći novac nesposoban da se za njega izbori.
Zbog svega navedenog Sindikat nauke smatra da Ministra Obradovića treba smeniti odmah, kao osobu koja je pokazala veliki stepen nesnalaženja i neznanja u rukovođenju dodeljenom mu Ministarstvu. Njegovim odlaskom stvorili bi se preduslovi za nova sistemska rešenja u nauci koja bi imao ko da podrži. Njegov eventualni ostanak na tom mestu neminovno bi doveo do finansijskog kolapsa projektnog finansiranja i uništenju bilo kakvog ozbiljnijeg naučnog rada u Srbiji u sledećih nekoliko generacija.
Informacija sa sastanka održanog u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 29. januara 2013.godine.
Sastanku su ispred Ministarstva prisustvovali prof dr Jovan Bazić, pomoćnik ministra za osnovna istraživanja i prof dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, a ispred Sindikata nauke Srbije dr Đurđica Jovović, predsednica i dr Dragan Markušev, član ROS-a.
Tema sastanka je bio predlog mera za ocenu projekata i istraživača za period 2011.-2014.godina, koji je Nacionalni savet dao u vidu preporuke.
Predsednica Nacionalnog saveta, prof dr Dondur je objasnila da su preporuke kriterijuma za ocenu date na osnovu analize uzorka jednog broja istraživača iz dostupnih baza pretraživanja.
Primedbe Sindikata nauke bile su: na broj objavljenih radova po istraživač mesecima, na kriterijume za evaluaciju istraživača i studenata na doktorskim studijama koji su uključeni na projektima. Posebno smo skrenuli pažnju da se u predloženi broj istraživačkih meseci za ocenu projekata ne mogu uračunati i meseci mladih istraživača koji su na doktorskim studijama iz razloga što su po predviđenim kriterijumima bili u obavezi da polože određeni broj ispita i da se upoznaju sa problematikom rada na projektima. Kako je nabavka potrošnog materijala preko JUP-a počela sa zakašnjenjem od godinu dana (prva isporuka počela decembra 2011.godine), a za pojedinu opremu tender još nije ni raspisan, dovodi se u pitanje mogućnost realizacije većeg broja projekata. Sindikat je predložio da se ove činjenice obavezno uzmu u obzir prilikom evaluacije projekata i istraživača. Nikako se ne sme dozvoliti da istraživači budu oštećeni zbog neefikasnosti rada nadležnih organa Vlade.
Posebno smo skrenuli pažnju na predlog da se evaluacija istraživača radi za period 2008.-2012.god. Taj period ponovo uključuje 2011. i 2012.god koje su sporne kako zbog neispunjenja finansijskih obaveza Vlade i nadležnih Ministarstava, tako i zbog mnoštva do sada uočenih nepravilnosti i nedorečenosti u pogledu postupka evaluacije. Jedan od osnovnih problema je hiperprodukcija radova jednog broja istraživača (2011. i 2012.god) do koje dolazi prvenstveno zbog nepostojanje kodesa dobre naučne prakse. Kvalitet naučnih radova opada na račun kvantiteta, a kvantitet je još uvek jedan od stubova evaluacije. U ovom trenutku evaluacija sa uočenim nedostacima može dovesti do značajnog procentualnog pomeranja na rang listi, čime bi veći deo istraživača bio oštećen kako u stručnom tako i u materijalnom pogledu. Da do toga ne dodje, pomenute nedostatke treba korigovati i/ili ukloniti, a pre bilo kakve evaluacije moraju se unapred objaviti jasno definisani kriterijumi u nekom razumnom vremenskom roku. Uporedo sa tim, i Vlada i nadležna Ministarstva treba da svoje neispunjene obaveze u okviru finansiranja projekata i pojedinaca što pre ispune. Time bi se postojeći projektni ciklus (i istraživači) oslobodio nepotrebnog balasta i nastavio bi da se odvija po planu.
MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I
TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
Prof dr Radivoje Mitrović, državni sekretar za nauku
Poštovani,
Na sastanku
Republičkog odbora Sindikata nauke, održanom 20.
decembra 2012.godine, kojem ste prisustvovali Vi i
pomoćnici u Ministarstvu za osnovna istraživanja i
međunarodnu saradnju, razgovarali smo o aktuelnim
pitanjima od interesa za nauku (budžet, Pravilnik, PKU
itd.). U toku izlaganja konstatovali ste da smo otvorili
mnoga pitanja koja su složena i heterogena i da ih je
nemoguće sve na jednom sastanku sagledati i dati
odgovarajuća rešenja. Predložili ste, i Odbor je
prihvatio Vaš predlog, da iz cele problematike
definišemo nekoliko tema koje bi bile razmatrane na
posebnim sastancima u obliku tribina.
Na osnovu
rasprave koja je vođena i prioriteta problematike u
nauci, ROS nauke predlaže sledeće teme:
1.
kriterijumi za ocenjivanje
projekata i kategorizaciju istraživača u 2013. godini
2.
Poseban kolektivni ugovor
za nauku
3
održivost projektnog
finansiranja nauke u uslovima sprovedene privatizacije i
privrdnog poslovanja
4.
opravdanost daljeg
postojanja JUP-a, Centra za promociju nauke, Fonda za
inovacionu delatnost i JP Nuklearni objekti Srbije
5.
restrukturiranje nauke
preko IPA projekata, Horizont 2014, izvrsnost u nauci,
industrijsko liderstvo i društveni izazov.
Kako je
Ministarstvo uputilo dopis rukovodiocima projekata, u
kojem se navodi da će u prvoj polovini 2013.godine
izvršiti novu kategorizaciju istraživača i izvršiti
ocenu rezultata projekata, to je neophodno da
predstavnici Ministarstva i predstavnici Sindikata nauke
zajednički razmotre kriterijume za navedenu evaluaciju.
Predlažemo da se sastanak održi u toku sledeće nedelje.
Predlažemo,
takođe, da zajedno napravimo plan i dinamiku održavanja
tribina po ostalim navedenim temama.
PRIMEDBE NA NACRT PRAVILNIKA O POSTUPKU I NAČINU
VREDNOVANjA I KVANTITATIVNOM ISKAZIVANjU
NAUČNOISTRAŽIVAČKIH REZULTATA ISTRAŽIVAČA
Republički odbor Sindikata nauke je, u nameri da da svoj
doprinos javnoj raspravi na Nacrt Pravilnika o postupku
i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju
naučnoistraživačkih rezultata istraživača, inicirao
raspravu u institutima koji su članice našeg Sindikata i
na osnovu pristiglih primedaba, dostavljamo vam primedbe
i predloge na sledeće članove:
Član 7-8 – U ovim članovima je izvršena diskriminacija u
odnosu na istraživače koji su pre primene bolonjske
deklaracije završili studije i stekli zvanje magistra.
Sem toga odredbe pomenutih članova su i nezakonite, jer
je Zakonom definisana ekvivalencija odgovarajućih
stupnjeva obrazovanja po starom i novom obrazovnom
sistemu. Iz ovog razloga u članu 8 posle reči: „ima
prijavljen doktorat“ dodati reči: „kao i magistar“.
Član 9 – treba preformulisati iz razloga što dotični
istraživač u radu ima mentora i radi po unapred
definisanom problemu, te je njegova samostalnost
ograničena. Takođe smatramo da je suvišno pozivanje da
je zvanje izborno jer je to regulisano u Zakonu o NID-u.
U članovima 13-19 i članovima 24-27, radi zaštite
kandidata, treba utvrditi sankcije prema nadležnim
organima ukoliko ne donesu odluke u naznačenom roku.
Član 30 – je vrlo konfuzan i nerazumljiv i treba ga
preformulisati u skladu sa zakonom.
Član 31 – je suvišan i treba ga brisati.
Član 33 – istraživači koji brže ispune kriterijume za
izbor u zvanje trebaju biti stimulisani i pohvaljeni, a
ne kažnjavani.
Predlažemo da član 33 glasi: „Istraživač koji preskače
naučno zvanje ili se prijavljuje za ubrzano unapređenje
mora da ispunjava minimalne kvantitativne kriterijume za
svako zvanje u koje nije biop biran pojedinačno kao i
kvalitativne kriterijume za koje se bira u skladu sa
Zakonom i prilozima Pravilnika.“
Član 39 – treba preformulisati tako da glasi:
„Za reizbor u zvanje istraživač-saradnik kandidat treba
da ispuni uslove za izbor u isto zvanje. Za reizbor u
zvanje naučni saradnik ili viši naučni saradnik kandidat
je obavezan da u periodu od poslednjih 5 godina ostvari
rezultate potrebne za izbor u zvanje naučni saradnik.“
Kvalitativni pokazatelji definisani u članovima 43, 44,
45, 46 i 47 su preobimni i ne zavise samo od
istraživača, već u značajnijoj meri zavise od opreme i
sredstava za rad koje obezbeđuje Ministarstvo,
infrastrukture i organizacije i uslova rada u
institutu.
Član 49 – Treba ili precizirati izraz „u posebnim
slučajevima“ ili sasvim izbaciti ovo ogranićenje i
dozvoliti ovu mogućnost svakom kandidatu koji ima
dovoljno kvantitativnih pokazatelja da može nedostajuće
kvalitativne da supstituiše njima. Posebno precizirati
tekst u zagradi tj. šta znači odrednica „u odgovarajućoj
meri“.
Predlažemo da iz Nacrta izbace sledeći kriterijumi za
priznavanje tehničkih rešenja:
„Kriterijumi za ispunjenost uslova za kategorije
tehničkih rešenja u oblasti elektronike,
telekomunikacija, informacionih tehnologija, energetike,
rudarstva, energetske efikasnosti, saobraćaja, urbanizma
i građevinarstva“
jer je u sadašnjim uslovima krize gde preduzeća gledaju
kako će da prežive i isplate plate svojim zaposlenima
gotovo nemoguće dobiti ugovor kojim bi se plasirali
rezultati nekog istraživanja. Na taj način se praktično
onemogućava verifikacija tehničkih rešenja ostvarenih u
gore navedenim oblastima i ove oblasti stavljaju u
neravnopravan položaj u odnosu na ostale oblasti.
Pravilnik ne vodi dovoljno računa o uslovima rada u
Institutima čiji saradnici pored naučnog rada značajan
deo vremena troše u radu na komercijalnim projektima. U
najvećem broju slučajeva rezultati ostvareni u okviru
komercijalnih
projekata ne mogu se „pretočiti“ u odgovarajuće naučne
koji donose poene za napredovanje u skladu sa
predloženim Pravilnikom.
Pravilnik pretpostavlja da naučni radnici koji rade u
Institutima mogu da vrše mentorstvo za magistarske i
doktorske teze. Nažalost, kako ova materija nije
regulisana formalno-pravno, mi imamo danas realnu
situaciju da naučni radnik iz Instituta u najboljem
slučaju može biti komentor (spoljni član komisije) u
izradi magistarske ili doktorske teze. S obzirom da je
ovaj problem direktno povezan sa kvalitativnim
kriterijumima ovog Pravilnika (deo koji se odnosi na
metorstva), smatramo da ovu materiju treba regulisati
posebnim članom/članovima Pravilnika.
sa sastanka održanog 22. avgusta 2012.god. u Vladi Republike Srbije
Na poziv ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), prof. dr Žarka Obradovića održan je sastanak sa svim predstavnicima reprezentativnih sindikata u prosveti i nauci. Ovo je prvi put da su predstavnici Sindikata nauke dobili poziv i prisustvovali ovakvom sastanku. Sastanku je predsedavao ministar prof. dr Žarko Obradović, a pored njega prisutni su bili i državni sekretar MPNTR prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva finansija i privrede (MFP) Ljubiša Milosavljević, pomoćnik ministra u MFP Ljubica Matić, članovi MPNTR i MFP, kao i po dva predstavnika od svakog od reprezentativnih sindikata u oblasti prosvete. Sindikat nauke zastupali su dr Dragan Markušev i dr Aleksandra Milutinović-Nikolić.
Nakon što je pomoćnik ministra MFP Ljubica Matić upoznala prisutne sa trenutnom finansijskom situacijom i makroekonomskim predviđanjima za 2013. god, ministar dr Žarko Obradović je ukazao na značaj prosvete i nauke i potrebu da se ova oblast adekvatno finansira iz budžeta. Sledile su pojedinačne primedbe predstavnika svih prisutnih sindikata.
Predstavnici Sindikata nauke su istakli da postoji pravno neregulisan status zarada zaposlenih u naučnoistraživačkim institucijama Srbije koji se ogleda u nepostojanju Posebnog kolektivnog ugovora, koeficijenata zarada i dr.
Kao očigledan primer pravno neregulisanog statusa istraživača zaposlenih na institutima navedeno je sledeće: Osnovno pravo na poveđanje zarada ostvarili su svi zaposleni u okviru obrazovanja i visokog školstva osim zaposlenih u nauci. Razlog tome je što se zarade istraživača nalaze u ekonomskoj klasifikaci 424 – specijalizovane usluge, a ne kao kod svih ostalih u ekonomskoj klasifikaci 411 – zarade zaposlenih. Praksa je pokazala da je ovakva klasifikacija neodrživa, jer pored kašnjenja zarada do kojih je dolazilo povremeno u proteklom periodu, zarade istraživača nisu pratile povećanja koja imaju druge javne službe i to: 2% u decembru 2010 i 3,46% u aprilu 2012, što je ukupni zaostatak sa zaradama od 5,53%. Insistirano je na tome da se, u koordinaciji sa MFP, to ispravi, i uspostavi mehanizam kojim bi se ovaj problem prevazišao, do uspostavljanja korektne pravne regulative zaposlenih istraživača.
Pored toga predstavnici Sindikata nauke su podsetili prisutne da je Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja za period od 2010-2015 predviđeno da izdvajanja za nauku dostignu 1 % BDP, a da je sad to, u zavisnosti kakav kriterijum obračuna se koristi, svega od 0,2 % do 0,6%. Tako nizak nivo izdvajanja za nauku je nedopustiv i zaposleni u naučnim ustanovama ne zaslužuju takav status. Pogotovo jer analize pokazuju da je doprinos istraživača zaposlenih na institutima, po parametrima relevantnim za dolazak BU na šangajsku listu, procentualno mnogo veći od njihovog udela u ukupnom broju finansiranih istraživača na projektima pod okriljem MPNTR.
ZAKLjUČENO JE:
1. da će se ministar dr Žarko Obradović sastati
sa ministrom MFP mr M. Dinkićem i upoznati ga sa
zahtevima i primedbama svih sindikata u vezi:
povećanja zarada u oktobru mesecu radi usklađivanja sa inflacijom
isplata jubilarnih i svetosavskih nagrada
donošenja uredbe o koeficijentima
regulisanja otpremnina u AP Vojvodina
regulisanja statusa profesora koji u školama imaju nepotpuni fond časova
regulisanja pitanja zarada zaposlenima u institutima
2. da se na osnovu dogovora ministara MPNTR i MFP sastavi materijal koji sadrži predloge rešenja navedenih problema i dostavi predstavnicima sindikata dan pre sledećeg sastanka 3. da se sledeći sastanak predstavnika MPNTR i MFP sa predstavnicima svih reprezentativnih sindikata u oblasti prosvete i nauke održi 30 ili 31. avgusta.
U Beogradu, 23.avgusta 2012. god.
Izborom i odlukom Saveta Sindikata zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti Republike Srbije, ovogodišnji – peti po redu Sportski susreti Sindikata nauke će se održati u Kosjeriću, u periodu od 07.06. do 10.06.2012. Smeštaj je organizovan u hotelu “Skrapež” 3***, nedavno privatizovanom i renoviranom; u dvokrevetnim, trokrevetnim i višekrevetnim sobama. Smeštaj je na bazi punog pansiona.
U neposrednoj blizini hotela (2 minuta šetnje) nalaze se otvoreni tereni za fudbal, mali fudbal, odbojku, basket, tenis, kao i otvoreni bazen. Nešto dalje (5 minuta šetnje) se nalaze dve sportske hale, adaptirane za sve ekipne sportove.
Cena aranžmana po osobi iznosi 85.00 EUR u dinarskoj protivvrednosti. Prilikom potvrde uplaćuje se 40% ukupne vrednosti aranžmana, a ostatak do 100% ukupne vrednosti je moguće uplatiti do 04.06.2012.
Najlepše vas molimo za što skoriju povratnu informaciju o broju učesnika, kako bismo blagovremeno obezbedili svu potrebnu prateću opremu, kao i diploma, medalje, majice itd.
Po potvrdi Vašeg učešća poslaćemo Vam predračun za prvi deo uplate.
Svakako, za sve informacije i sugestije Vam stojimo na raspolaganju.
U očekivanju potvrde Vašeg učešća na Sportskim susretima,
Primedbe na rad minista prosvete i nauke, gospodina Obradovića
1. Reformisanjem Vlade, nauka je pripala Ministarstvu prosvete na čijem je čelu ministar Obradović. koji je za godinu dana pokazao da ne samo da nije kompetentan za ovu delatnost. već da ga nauka nije ni interesovala. Godinu dana u Ministarstvu stoji predlog Posebnog kolektivnog ugovora za nauku koji mu je uputio Sindikat nauke, a da ministar nije našao vremena da sa Sindikatom započne pregovore. Za tih godinu dana je potpisao kolektivne ugovore za osnovno, srednje i visoko obrazovanje. Nepotpisivanje kolektivnog ugovora za nauku ima za posledicu to što jedino naučni radnici u Srbiji nemaju definisane koeficijente i osnovicu za obračun zarada, što predstavlja grubo kršenje Zakona o radu. Zato naučni radnici u Srbiji umesto zarade imaju svoju „cenu" kao što su u robovlasničkom društvu svoju cenu imali robovi na pijaci.
2. Vrlo je izvesno da smo naučni radnici u Srbiji neće dobiti aprilsko povećanje plata od 3,4%, jer za nas u budžetu nisu isplanirana sredstva za tu namenu. I dok će zaposleni u prosveti to povećanje dobiti, ministar Obradović je ponovo zaboravio da u svom resoru ima i 6000 zaposlenih u nauci, koje grubo diskriminiše. Ovakva nebriga ministra prema nauci dovela je do toga da su zarade naučnika za oko 30% manje od plata svojih kolega u visokom obrazovanju. Deo krivice u ovom slučaju snosi i Vlada i ministarstvo finansija, jer su u svom Zaključku, namerno ili slučajno, zaboravili nauku, koje se sete smo u predizbornoj kampanji ili kada treba da ispune uslov za ulazak u Evropu. Tada im je vrlo bitan broj naučnika u Srbiji.
3. Ali nije samo ministar Obradović kriv za ovako očajno stanje u nauci. Mnogo mu je pomogao prethodni ministar za nauku, gospodin Đelić. Prvo je od Svetske i Evropske banke podgao kredit od 4 milijarde Eura za rad na projektima i opremu, koji ćemo vraćati mi, naša deca i naši unuci. Na račun kredita smanjio je fmansiranje nauke iz budžeta sa 0.3% na 0,2%. Zaposlio je novih 1700 mladih istraživača koji sada nemaju odakle da primaju svoje plate. Na sve ovo, gdin Djelić je formirao i tri nova pravna subjekta i natovario ih na leda osiromašene nauke. Za rad Jedinice za upravljanjem projektima, Centa za promociju nauke i Fond za inovacionu delatnost, godišnje se iz budžeta za nauku izdvaja 330 miliona din. Glomazna državna administracija je ovim povećana za još 100 novozaposlenih službenika, što dodatno naučni rad opterećuje određenim birokratskim formama koje naučnici moraju da ispunjavaju.U ovom administrativno-birokratskom haosu, koji je napravio gospodin Đelić. naučnoistraživački rad postaje manje važan. Od juna meseca, na budžet za nauku će se „natovariti" i Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, što je takođe „sjajna" zamisao gdina Đelića. I kad je uradio sve da lagano uništi srpsku nauku, otišao je za savetnika u neku od banaka od kojih je uzeo kredit za nauku.
4. Gospodin Tadić je, u izbornoj kampanji ispred Demokratske stranke, u Petnici izjavio da Srbija može da se razvija samo ako ulaže u nauku, obrazovanje i inovacije i da je to ključna komponenta razvoja za izlazak iz svetske ekonomske krize. Naše četvorogodišnje iskustvo je pokazalo da su i reči gospodina Tadića samo prazna predizborna obećanja. Kada smo mu se, kao predsedniku države, obraćali sa nekim problemima u nauci, ostajali smo bez odgovora.
5. Koristimo ovu priliku da budućem mandataru za sastav nove Vlade, predložimo da nauci vrati ministarstvo za nauku. Ukoliko to ne bude moguće, predlažemo da 6000 zaposlenih u naučnim institutima u Srbiji pripoji Ministarstvu za rad, koje u svom sastavu ima sektor za borbu protiv diskriminacije, te će se nauka u Srbiji na taj način izboriti da ne bude diskriminisana.
u sredstvima javnog informisanja se vrlo decidno izjašnjavate o značaju postojanja i rada sindikata u svim pravnim subjektima i o neophodnosti saradnje poslovodnih i državnih organa sa sindikatima. Ovim dopisom Vas informišemo kakva je saradnja najodgovornijih ljudi (članova Vaše partije) Ministarstva prosvete i nauke sa Sindikatom nauke.
U nastavku je tekst pisma koje smo uputili ministru Obradoviću i državnom sekretaru Mitroviću.
1. Za godinu dana, koliko su na čelu Ministarstva, prof Obradović i prof Mitrović, nismo ostvarili socijalni dijalog ni po jednom pitanju koje smo pokrenuli, a koja su bila od velikog značaja za nauku.
2. Predlog kolektivnog ugovora za nauku nalazi se u Ministarstvu godinu dana, a da nismo održali nijedan sastanak.
3. Jedino istraživači angažovani na projektima Ministarstva nemaju koeficijente po zvanjima, koji služe za obračun i isplatu zarada, zbog čega su zarade istraživača znatno ispod zarada nastavnog osoblja na fakultetima.
4. Neangažovanjem ministra Obradovića istraživači najverovatnije neće dobiti povećanje zarada od 4% u aprilu, čime će njihovo zaostajanje biti još veće.
5. Iz navedenih razloga, Sindikat nauke će se angažovati da u budućoj Vladi, posle izbora, prof Obradović ne obavlja nikakvu funkciju u vezi nauke.
6. O svemu ovome, u pisanom obliku, obavestićemo gdina Dačića, kako bi imao bolji uvid o odnosu njegovih saradnika sa Sindikatom nauke.
7. Obaveštavamo Vas da ćemo se kao Sindikat nauke priključiti protestima granskih sindikata (predškolci, zdravstvo, metalci i dr.), koji su najavljeni u toku ovog meseca.
Molimo Vas da u skladu sa Vašim ovlašćenjima i funkcijama u Ministarstvu upozorite Ministarstvo finansija na činjenice, da je nauka po Zakonu
o javnim službama delatnost od posebnog društvenog značaja i da je
Zakonom o budžetu RS za 2012.god. članom 26 stav 2 propisano da „Projektno finansiranje obuhvata i isplatu zarada istraživača u institutima koji su angažovani na projektima“, kako Vlada u svom Zaključku o povećanju plata javnim službama od 4% za mesec april 2012.god ne bi izostavila nauku.
Nauka je već oštećena u odnosu na plate nastavnog osoblja u visokom obrazovanju, jer je visoko obrazovanje već nekoliko puta korigovalo koeficijente za zvanja iz Vladine uredbe, dok su ti koeficijenti za naučna zvanja u nauci ukinuti.
U prilogu Vam dostavljamo pismo koje smo uputili ministru Cvetkoviću.
Nadamo se da ovog puta nećete izostaviti nauku i da ćete dokazati da se jednako borite za sve delatnosti za koje ste nadležni.
S poštovanjem,
Predmet: Informacija o direktnim materijalnim troškovima i nabavci rezervnih delova za opremu
Poštovani,
Uprkos lošijoj finansijskoj situaciji u periodu januar-mart 2012.godine, Ministarstvo prosvete i nauke
RS, uspelo je da od Ministarstva finansija za mesec april obezbedi povećanu kvotu sredstava,
pa se uplata direktnih materijalnih troškova iz budžetskog dela, očekuje TOKOM aprila 2012. godine.
Sredstva koja će biti uplaćena iznosiće polovinu odobrenih sredstava iz Aneksa ugovora, odnosno obuhvataće period januar-jun 2012. godine.
Napominjemo da je u trenutku rekonstrukcije Vlade, u martu 2011. godine, Ministarstvo raspolagalo nedovoljnim sredstvima namenjenih za direktne materijalne troškove. Novoformirano Ministarstvo je uspelo da isplati 530 miliona dinara za tu namenu iz budžeta i obezbedi početak realizacije kreditnog dela u iznosu od 1 milijarde dinara.
Takođe, za 2012. godinu obezbeđeni su isti iznosi za budžetski i kreditni deo, kao i raspodela materijala nabavljenog iz kredita.
Prijavljivanje za prvu nabavku iz kreditnih sredstava određenih za 2012. godinu počeće krajem marta i trajaće do 25. aprila. U toku godine planira se još nekoliko termina za nabavku. Realizacija nabavke, koja se odnosila na kreditni deo iz 2011. godine, je u toku, a prva isporuka je već stigla u naučnoistraživačke institucije.
Takođe vas obaveštavamo da se TOKOM aprila planira nabavka rezervnih delova za opremu i održavanje, koju su naučnoistraživačke organizacije dobile u prethodnom periodu. Nabavka se neće vršiti no projektima, već no naučnoistraživačkim organizacijama, o čemu ćete biti blagovremeno i celovito obavešteni.
Sindikat nauke Srbije, dopisom 34Br.23 od 17.11.2011.god., Vas je obavestio da istraživači, koji su angažovani na projektima Ministarstva prosvete i nauke nisu dobili povećanje zarada od 2% u decembru 2010.god., kao druge javne službe (prosveta, zdravstvo, kultura i dr.), zbog toga što zarade istraživača nisu navedene u Zaključku Vlade 05 broj 121-37/2011 od 13. januara 2011.god.
S obzirom da Vlada donosi zaključak na predlog Ministarstva finansija, to Vas molimo da skrenete pažnju stručnoj službi Vašeg ministarstva, da u pripremi predloga Zaključka za povećanje zarada u javnom sektoru za mesec april 2012.god od 4%, uključi i istraživače zaposlene u naučnoistraživačkim institutima.
Zakonom o budžetu RS za 2012.god. članom 26 stav 2 propisano je:
„Projektno finansiranje obuhvata i isplatu zarada istraživača u institutima koji su angažovani na projektima.“
Zakon o javnim službama („Sl. Glasnik RS“ broj 42/1991) u članu 1 stav 1 i članu 3 stav 1 propisuje da je nauka delatnost od posebnog društvenog značaja i da se u smislu ovog Zakona smatra javnom službom.
S obzirom da se do sada u zaključcima Vlade RS o povećanju plata u javnim službama, u skladu sa Zakonom o budžetu, ne navode zarade istraživača u nauci, molimo Vas da nadležne službe u Ministarstvu finansija upozorite na ove činjenice, da se ubuduće ove greške ne bi ponovile.
Ministarstvo prosvete i nauke,
nakon urgencije Vlade,
dostavilo nam je odgovor da istraživači,
koji su angažovani
na projektima Ministarstva nisu dobili povećanje
zarada od
2%
u decembru
2010.god.,
kao druge javne službe
(prosveta,
zdravstvo,
kultura i dr.),
zbog toga
što
zarade istraživača
nisu navedene u Zaključku
Vlade
05
broj
121-37/2011
od
13.
januara
2011.god.
Kako je navedeni Zaključak
Vlade donet na predlog Ministarstva finansija,
smatramo da Ministarstvo finansija u koncipiranju
predloga nije uzelo u obzir mnoge zakonske odredbe,
kao
što
su Zakon o javnim službama,
Zakon o NID-u,
Zakon o budžetu
RS za
2010.god.
kao i Zakon o izmenama i dopunama zakona o budžetskom
sistemu iz
2010.god.i
time je oštetilo
istraživače.
Zakon o javnim službama
(„Sl.
Glasnik RS“
broj
42/1991)
u
članu
1
stav
1
i
članu
3
stav
1
propisuje da je nauka delatnost od posebnog društvenog
značaja
i da se u smislu ovog Zakona smatra javnom službom.
Zakon o naučno
istraživačkoj
delatnosti Srbije,
član
98
stav
3
propisuje:
„Projektno
finansiranje obuhvata finansiranje naučnoistraživačkog
rada istraživača
i finansiranje direktnih materijalnih troškova
istraživanja.“
Instituti sa Ministarstvom zaključuju
ugovore o međusobnim
pravima i obavezama u kojima su utvrđene
i naknade istraživača
u bruto iznosu.
Zakonom o budžetu
RS za
2010.god.
članom
25
stav
2
propisano je:
„Projektno
finansiranje obuhvata i isplatu zarada istraživača
u institutima koji su angažovani
na projektima.“
Zakonom o izmenama i dopunama zakona o budžetskom
sistemu za
2010.god.
u
članu
2
stav
3
propisano je
: „Pojedinačne
plate i penzije u decembru
2010.god.
povećaće
se za
2%.“
S obzirom da se u zaključcima
Vlade RS o povećanju
plata u javnim službama,
u skladu sa Zakonom o budžetu,
ne navode zarade istraživača
u nauci,
molimo Vas da nadležne
službe
u Ministarstvu finansija upozorite na navedene zakonske
odredbe da se ubuduće
ove greške
ne bi ponovile.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010.god. članom 25 stav 2 propisano je:
„Projektno finanasiranje obuhvata i isplatu zarada istraživača u institutima koji su angažovani na projektima.“
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Sl. Glasnik RS“, br 54/09 i 73/10), u članu 2 stav 3 propisano je:
„Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010.god. povećaće se za 2%.“
Istraživači u institutima, čiji je osnivač Republika, a koji su angažovani na projektima Ministarstva prosvete i nauke nisu u decembru mesecu 2010.god. dobili povećanje od 2%. Ovakvim postupkom Vlada je prekršila prethodno navedene zakone na štetu naučnih radnika.
Kako od tadašnjeg ministra Đelića, a i aktuelnog ministra Obradovića nismo dobili odgovor zbog čega naučnici nisu obuhvaćeni povećanjem zarada u decembru 2010.god. i za koje namene su ta sredstva utrošena, to Vas molimo da nas Vaše nadležne službe u roku od 7 dana, u pisanom obliku izveste sledeće:
1. kolika je ukupna suma sredstava od 2%, koja je trebalo da bude utrošena za povećanje zarada istraživača, i u koje je namene potrošena,
2. da li u Vladi ima razumevanja i spremnosti da se ova nepravda prema naučnim radnicima ispravi do kraja ove godine?
Kako se u odlukama Vlade o povećanju plata u javnim službama ne navode i zarade istraživača u nauci, molimo Vas da ubuduće nadležne službe to isprave, jer je i Zakonom o budžetu RS za 2011.god. članom 26 stav 2 utvrđeno: „Projektno finanasiranje obuhvata i isplatu zarada istraživača u institutima koji su angažovani na projektima.“
Sednica je održana 6. oktobra 2011.god. u prostorijama SSSS, sala na petom spratu, Dečanska 14, sa početkom u 12.15h.
- Sednicu je sazvala i njom predsedavala dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata. Na sednici je bilo prisutno 27 članova ROS-a. Opravdano odsutni su bili Jagoš Miljojković, Slobodan Lilić, Nada Dugalić-Vrndić, Snežana Mladenović-Drinić i Dušanka Bugarski.
Na sednici je usvojen i razmatran sledeći
Dnevni red:
1. Informacija sa sastanka sa državnim sekretarom za nauku, prof dr Radivojem Mitrovićem u vezi sa sledećim pitanjima:
- povećanje zarada u nauci za 2% od decembra 2010.god,
- minuli rad,
- plate pomoćnog osoblja,
- školarine za doktorske studije,
- socijalni program,
- PKU za nauku
2. Informacija o DMT 2 i nabavci opreme iz kredita EIB
3. Dogovor o daljim merama i aktivnostima Sindikata nauke prema Ministarstvu i Vladi RS
4. Sportske igre
5. Tekuća pitanja
1.1. Predsednica Sindikata je članove ROS-a upoznala sa svim aktivnostima koje je preduzimala prema Ministarstvu u periodu između dve sednice ROS-a. Kako ministar Obradović za četiri meseca nije našao za potrebno da se ponovo sastane sa predstavnicima Sindikata nauke, to sva pitanja iz ove tačke ostaju i dalje otvorena i neizvesno je njihovo rešavanje.
2.2. Prema informacijama iz Ministarstva, ovih dana sledi uplata 5/5 sredstava za DMT 2 iz budžeta. Do 15.oktobra treba dopuniti porudžbenicu za potrošni materijal iz kredita (koji ide preko JUP-a). Tender će biti raspisan početkom novembra, pa se prve isporuke očekuju u decembru 2011.god. Nabavka opreme iz kredita će biti realizovana u 2012.god.
S obzirom da se kasni sa većim delom nabavke potrošnog materijala za realizaciju projekata iz kredita, postavljeno je pitanje evaluacije projekata na kraju 2011.god. Članovi RO su predložili da predsednica Sindikata predloži Ministarstvu da kriterijumi za evaluaciju projekata na kraju ove godine ne budu rigorozni kao u prethodnom projektnom periodu, kada su uslovi za rad bili povoljniji od sadašnjih. Za evaluaciju istraživača za dve godine Sindikat će predložiti Ministarstvu da se evaluacija radi prema broju poena i oceni objavljenih radova ili IF časopisa u kome je rad objavljen, a ne prema procentima koji su bili ulazni kriterijumi za kategorije istraživača za ovaj projektni period. ROS je zaključio da Ministarstvo mora da potpiše anekse ugovora sa rukovodiocima projekata jer su osnovni ugovori prestali da važe 31. marta 2011. U aneksima treba prazne strane osnovnog ugovora zameniti sredstvima za DMT 2 odobrenim iz budžeta, kao i sredstvima odobrenim iz kredita za potrošni materijal i nabavku nove opreme. Opšta konstatacija članova ROS-a je da su sredstva za rad na projektima najbitnija stavka u realizaciji naučnoistraživačkog rada.
3.3. O daljim merama i aktivnostima Sindikata nauke prema Ministarstvu i Vladi RS bilo je različitih predloga. Predlagano je da Sindikat organizuje protest, štrajk, konferenciju za štampu, ali i tužbe protiv Ministarstva i Vlade zbog kršenja Zakona o budžetu za 2010.god.i Zakona o radu. Na kraju je preovladalo mišljenje da za sve predloge ima vremena, ali da prioritet treba dati dijalogu. Iz tih razloga je doneta odluka da će Sindikat prema Ministarstvu i Vladi RS preduzeti odgovarajuće mere u skladu sa zakonom, ukoliko ministar, prof dr Žarko Obradović, u toku ove nedelje ne primi predstavnike Sindikata nauke na sastanak.
4.4. Zbog teške materijalne situacije u institutima, Sindikat nauke ove godine neće organizovati sportske susrete.
5.5. Prihvaćen je predlog da Sindikat uputi Ministarstvu zahtev za dostavljanje radne verzije Pravilnika za izbore u zvanja, kako bi Sindikat blagovremeno uputio svoje primedbe. Predsednica je obavestila članove ROS-a da će rukovodioci projekata od Ministarstva dobiti uputstvo o načinu realizacije 5% DMT 2 za promociju nauke predviđenu ugovorom. Članove ROS-a je predsednica uputila na sajt JUP-a gde je postavljena informacija o izgradnji zgrade 3B iz kredita.
Kada ste prihvatili da budete ministar i za nauku, obećali ste da u radu i rešavanju problema nećete praviti razliku između prosvete i nauke. Međutim, praksa pokazuje da ste Vi i dalje samo ministar za prosvetu, a da Vas nauka ne interesuje i da za nju ne nalazite vremena. Svesna sam težine ovakvih tvrdnji, ali ja drugačije ne mogu da objasnim Vaše ponašanje u odnosu na probleme u nauci i Vaš odnos prema predstavnicima Sindikata nauke.
Na jednom jedinom sastanku sa predstavnicima Sindikata nauke, u maju ove godine, predočili smo Vam da je prekršen Zakon o budžetu (nauka nije dobila povećanje plata od 2% kao druge javne službe) i da Ministarstvo i dalje krši Zakon o radu jer ne isplaćujete minuli rad po Zakonu. Vrlo se neodgovorno i nonšalantno ponašate prema našoj inicijativi za početak pregovora o PKU za nauku (dostavljen 7. jula ove godine), čime, takođe, kršite Zakona o radu, prema kome ste dužni da pregovarate.
Sve ove činjenice nedvosmisleno ukazuju na Vaš diskiminatorski odnos kako prema nauci tako i prema Sindikatu nauke, iako se u javnosti zalažete za socijalni dijalog sa sindikatima.
Ovakvim Vašim ponašanjem izgubili ste naše poverenje i zloupotrebili ste našu dobru volju za saradnju.
O Vašem odnosu prema nauci i Sindikatu nauke, putem sredstava javnog informisanja, obavestićemo naučnu i širu javnost.
PREDMET: PRIGOVOR NA RAD MINISTRA PROSVETE I NAUKE,
PROF DR ŽARKA OBRADOVIĆA
Poštovani predsedniče Cvetkoviću,
Na sastanku u Ministarstvu prosvete i nauke, 11. maja 2011.god. predstavnici Sindikata nauke predočili su ministru Obradoviću da je prekršen Zakon o budžetu na štetu zaposlenih u nauci jer nisu dobili povećanje zarada 2% od decembra 2010.god. Tražili smo da se ova nepravda ispravi i da nam se zarade izjednače sa visokim obrazovanjem i ostalim javnim službama. Ministra smo, takođe, upozorili da se zaposlenima u nauci ne isplaćuje minuli rad po Zakonu o radu, čime se krši Zakon opet na štetu zaposlenih. U prilogu smo mu dostavili tabelarni pregled dugovanja Ministarstva prema institutima po osnovu minulog rada. Ministar nam je tada obećao da će rešenja za ove probleme iznaći u saradnji sa Vama i da će nas o tome obavestiti u roku od tri nedelje. Od tada do danas (a prošlo je više od četiri meseca), nismo uspeli da sa ministrom Obradovićem uspostavimo bilo kakvu komunikaciju. Na naše svakodnevne pozive, od sekretarice dobijamo uvek isti odgovor: "Ministar za vas još uvek nije odredio termin."
U međuvremenu, 7. jula ove godine, ministru smo dostavili tekst PKU za nauku i inicijativu za pokretanje postupka za pregovaranje i zaključivanje istog. I po ovom pitanju ministar je krajnje neodgovoran i ne čini ništa da započnemo proces pregovaranja iako nas Zakon o radu na to obavezuje. Sem toga, u Ministarstvu ne postoji ni jedan akt u kome su utvrđeni koeficijenti za obračun i isplatu zarada istraživača i neistraživača u institutima. Nauka je jedina javna služba koja nema Uredbu Vlade o koeficijentima za obračun zarada, a PKU za nauku koji je to regulisao prestao je da važi decembra 2009.god., tako da Ministarstvo sada koristi koeficijente iz nevažećeg PKU.
Sve ove činjenice nedvosmisleno ukazuju da ministar Obradović vrši diskriminaciju prema zaposlenima u nauci, kako i prema predstavnicima Sindikata nauke.
Ako Vi kao predsednik Vlade ne osudite i ne sprečite ovakav nezakonit rad ministra Obradovića onda i drugima dajete za pravo da se tako ponašaju.
IZVOD IZ ZAPISNIKA SA III SEDNICE
RO SINDIKATA NAUKE
Sednica je održana 18.05.2011. god., u prostorijama
SSSS, sala na
V
spratu, sa početkom u 12 časova.
Sednicu je sazvala i njom predsedavala dr Đurđica
Jovović, predsednica Sindikata nauke.
Sastanku je prisustvovao 31 član ROS nauke. Pored
članova odbora sednici su prisustvovala dva predstavnika
instituta društvenih nauka predstavnik Instituta za
filozofiju i društvenu teoriju i predstavnik
Etnografskog instituta SANU. Iz opravdanih razloga
sednici nije prisustvovala Silvana Punišić.
Na sednici je usvojen i razmatran sledeći dnevni red:
1.
Verifikacija mandata novih članova ROS-a
2.
Informacija o održanom sastanku sa ministrom, prof dr
Žarkom Obradovićem
-
usklađivanje plata sa visokim obrazovanjem
-
minuli rad
-
DMT 1 i DMT 2
-
socijalni program
-
PKU
3. Dogovor o organizovanju seminara na temu promene
Zakona o radu i Zakona o sprečavanju zlostavljanja na
radu
4. Tekuća pitanja
1. Verifikovan je mandat sledećih članova odbora:
Aleksandar Antović - IMS, SnežanaMladenović-Drnić -
Institut za kukuruz, Olivera Đuragić - Institut za
prehrambene tehnologije, NS i Suzana Đedović - INstitut
za pesticide.
2. Uvodno izlaganje po drugoj tački dnevnog reda podnela
je dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke. Ona
je prisutne članove sindikata izvestila da je po
pitanjima: usklađivanja plata sa visokim obrazovanjem,
minulog rada, DMT 1 i DMT 2, socijalnog programa, PKU,
održan sasatanak u Ministarstvu prosvete i nauke dana
11.05.2011. god. Sastanku su ispred Ministarstva
prisustvovali ministar dr. Žarko Obradović i posebni
savetnik ministra Zoran Tubić. Ispred Sindikata nauke
prisustvovale su dr Đurđica Jovović, predsednica
Sindikata nauke, dr Aleksandra Milutinović-Nikolić, član
odbora i Milena Milovanović, diplomirani pravnik, pravni
savetnik. Na zahtev Sindikata da se zarade izjednače sa
visokim obrazovanjem i to 2% retroaktivno od decembra
2010. i 5,5% od aprila 2011., ministar se složio da nam
sva povećanja pripadaju i izrazio svoje čuđenje kako smo
mogli da budemo izostavljeni iz decembarskog povećanja
od 2%, koje nam po Zakonu o budžetu pripada. Aprilsko
povećanje zarada od 5,5% je uplaćeno svim institutima.
O povećanju zarada od 2% ministar će obavestiti
premijera, dr Mirka Cvetkovića i o ishodu razgovora će
nas izestiti na sledećem sastanku koji bi trebalo da se
održi najkasnije do kraja ovog meseca. Minuli rad je
uvećan za 50%, ali to još uvek nije dovoljno da se
ispuni zakonska obaveza od 0,4% po godini staža. DMT 1
(režije) su povećane za 12,5% i u okviru tog povećanja
neistraživačima sleduje povećanje plata za 5,5%.
Ministar se složio sa predstavnicima Sindikata da
postojeće normativne akte treba menjati jer se ni u
jednom aktu ne spominju plate neistraživača. PKU u kome
su plate neistraživača bile regulisane je prestao da
važi, a Zakon o NID, Zakon o budžetu kao i Ugovori o
realizaciji projekata ne prepoznaju ovu kategoriju
zaposlenih u institutima kad su u pitanju njihove plate.
Sudbina DMT 2 je još uvek neizvesna. Ministar nas je
informisao da će o socijalnom programu, takođe,
razgovarati sa premijerom Cvetkovićem. U dogovoru sa
ministrom, Sindikat će zvanično dostaviti Ministarstvu
nacrt PKU kao i Odluku o imenovanju pregovaračke grupe
Sindikata nauke. Na sednici je za člana Pregovaračke
grupe, umesto Darka Surle, imenovana dr Aleksandra
Milutinović-Nikolić, član ROS.
U raspravi po ovim pitanjima ukazano je na brojne
probleme. U jednom broju instituta istraživačima nisu
uvećane zarade za 5,5%, dok u nekim institutima
direktori uopšte ne isplaćuju zarade istraživačima u
skladu sa rešenjima Ministarstva. Kako su do sada
uplaćena veoma mala sredstva za DMT2, članovi odbora su
posebno istakli kao problem evaluaciju projekata na
kraju 2011.god, a još veći problem će biti evaluacija
istraživača na kraju 2012.god., pogotovu što su
kriterijumi za tu evaluaciju još uvek nepoznati.
Ispunjenje planiranih rezultata istraživanja je
onemogućeno nedostatkom sredstava za rad, samim tim i
broj objavljenih radova će biti doveden u pitanje.
Članovi ROS su zato predložili da se kriterijumi za
evaluaciju istraživača prilagode uplaćenim sredstvima za
rad (DMT2), kao i da ovom problemu posvetimo posebnu
sednicu na koju bi pozvali predstavnika Ministarstva.
Razmatrana je i najava novog Pravilnika za izbore u
zvanja i naglašeno da ga treba usaglasiti sa
kriterijumima za izbor u nastavna zvanja. Po pitanju
visokih školarina za doktorske studije predloženo je da
se nađe adekvatno rešenje, jer sami istraživači to ne
mogu da finansiraju, a ne mogu ni direktori, jer su
sredstva za režijske troškove nedovoljna. S obzirom da
su ova sredstva nedovoljna, pojavljuje se i problem
naknada zarada za porodilje. Direktori su dužni da ove
naknade isplaćuju na vreme, zajedno sa zaradama ostalim
zaposlenima, a Fond za zdravstveno osiguranje ta
sredstva refundira institutima sa velikim zakašnjenjem.
Ministar je upoznat sa ovim problemom. U posebnom su
problemu četiri centra u oblasti poljoprivrede
(Zaječar, Guča, Niš i Kragujevac), jer je njihovo dalje
postojanje neizvesno, a Sindikat će od nadležnih tražiti
rešenja za ove centre.
3.
U vezi 3. tačke dnevnog reda doneta je odluka da se
održi seminar najkasnije do 20.06.2011. god.
4.
U vezi tačke 4 nije bilo predloga, pitanja ni
inicijativa.
Ranije pomenute kategorije namecu prevelike zahteve za
uslove u kojima se u nauci radi (nedostatak hemikalija,
instrumenata itd). Primera radi, nedavno je iz
Svajcarske dosla koleginica, iz respektabilnog insituta
sa iskustvom na instrumentima koje Srbija jos dugo nece
videti. Od platnih kategorija od A1 (najvisa)-A6
(najniza) ona je na osnovu broja radova postala A4.
Objasnjenje je jednostavno, niko u svetu (izuzev u
Finskoj koja ipak ima vise desetina puta veci budzet)
plate se ne formiraju po broju publikacija.
Sada dolazimo do poljoprivrednih instituta. Dakle, na
osnovu ovih nametnutih i nebuloznih pravila, institucije
koje imaju zavidnu reputaciju, opremu i na kraju iz
strategisjke su oblasti - poljoprivrede, vise nisu mogle
da se vode kao naucne. I onda sto ih ne bi unistili?
Sto se tice isplate minulog rada, licemerno je reci da
to moraju instituti da finansiraju. Pa to bi bilo isto
kao da se kaze da vojska finansira minuli rad vojnim
licima. Odakle? TO nisu komercijalne oblasti
Pele 3 | 19/02/2011 00:11
Mozda najveci problem je nepostojanje Kolektivnog
ugovora. O tome ne treba ni govoriti jer je to direktno
krsenje Zakona o radu.
Zemunac nuklearac | 19/02/2011 00:33
Trenutni položaj naučnih radnika i instituta u Srbiji
nikada nije bio gori. Sadašnji ministar je samo taj
proces ubrzao naročito ovim cirkusom vezanim za nove
projekte i takozvanom strategijom nauke. Od 2000 godine
režim je stvorio jedno zločinačko udruženje koje je
okupiralo Ministarstvo nauke i vodi računa isključivo o
svojim i interesima svojih partijskih i rodbinskih
podanika. Krajnje je vreme da se cela naučna zajednica
probudi i digne glas protiv ovog sistematskog
uništavanja onoga što je ostalo od srpske nauke. Nama su
potrebne suštinske i sistemske promene ne samo u nauci
već u celom srpskom društvu. Drage kolege, ne dajmo im
da nas pobede. Ili mi ili oni.
Ljiljana K. | 19/02/2011 09:09
Pamet u stečaju. Glupost preplaćaena. Ej, Srbijo...
naučnik ovdašnji | 19/02/2011 09:24
Nije tačno što kažu u ministrastvu, plate u nauci jesu
mnogo manje nego na fakultetima, uz to su 2008. godine
smanjene a ne povećane, materijalni troškovi su
nedovoljni i za režije a kamoli za istraživanja. Mislim
da je Đelić i lično nezainteresova, jer su mu druge
preokupacije neuporedivo važnije, a i jer nema naučne
kompetentnosti za vođenje nauke.
zoran peković | 19/02/2011 09:26
Ralog zašto mnogi instituti kubure sa kadrovima, na šta
se ministarstvo izgovara, jesu upravo male plate,
nefinansiranje projekata i drugo za šta jeste odgovorna
vlada.
puno toga ne valja | 19/02/2011 09:31
Vlada je odgovorna za to što u INN Vinča još uvek nije
počela proizvodnja radiofarmaceutika za PET skenere.
Skupo postrojenje stoji završeno dve trećine, dok pet
kamere u Novom Sadu i Beogradu ne rade, a u međuvremeu
je i Hrvatska, koja je dosta iza nas počela gradnju
sličnog postrojenja u Ruđeru Boškoviću, počela sa
proizvodnjom. Ovo je strašna šteta za pacijente,
zdravstvo i zamlju i sramota za koju neko treba
neizostavno da odgovara.
Petar Milovanović | 19/02/2011 11:21
Izdvajanja za nauku u 2011. godini su za 23 odsto veća
od budžetskih izdvajanja u 2010. Lažu opančari, svima su
plate smanjene za jednu kategoriju, ako je bio A1 sada
je A2 i tako redom, pored zavidnih rezulatata,i broja
bodova koji su važili po starom pravilniku. Ako je po
starom pravilniku za A1 kategoriju trebalo 50 poena,
sada po novom pravilniku treba 82, a to je povećanje za
162%, pa je samim tim mnogim naučnicima smanjena ranija
plata, iako su u prethodnom istraživačkom periodu
premašivali traženi broj bodova za više od 60%! To
povećanje broja bodova doneli su preko noći, i važi
odmah, a ne da istraživač sakupi toliko bodova za
naredni istraživački period. Tako su se opančari
dosetili da sa istim budžetom nahrane sve u Srbiji koji
misle da se bave naukom. Ranije je figurirala cifra od
5-6.000 naučnika, a sada ih ima 11.000 bez onih novih
10.000 koje jeĐelić obećao da primi samo da bi
zadovoljio evropske kvote. On bi među prvima trebalo da
ode i nauku prepusti nekom ko se u to razume!
Vlajko fizičar | 19/02/2011 11:30
Sadašnji težak položaj u koji je dovedena srpska nauka
samo je logičan nastavak katastrofalne naučne politike
koja se sprovodi od 2000 godine. Aktuelni ministar je
samo taj proces ubrzao. Bez sistemskog zaokreta neće nam
biti bolje. Nažalost, katanac na srpskim institutima je
nešto što može sve nas da zadesi u skorijoj budućnosti.
Zato, apelujem na celu naučnu zajednicu da se trgne i
probudi, jer već sutra može biti kasno.
Petar Milovanović | 19/02/2011 11:54
Izdvajanja za nauku u 2011. godini su za 23 odsto veća
od budžetskih izdvajanja u 2010. Lažu opančari, svima su
plate smanjene za jednu kategoriju, ako je bio A1 sada
je A2 i tako redom, pored zavidnih rezulatata, i broja
bodova koji su važili po starom pravilniku. Ako je po
starom pravilniku za A1 kategoriju trebalo 50 poena,
sada po novom pravilniku treba 82, a to je povećanje za
162%, pa je samim tim mnogim naučnicima smanjena ranija
plata, iako su u prethodnom istraživačkom periodu
premašivali traženi broj bodova za više od 60%! To
povećanje broja bodova doneli su preko noći, i važi
odmah, a ne da istraživač sakupi toliko bodova za
naredni istraživački period. Tako su se opančari
dosetili da sa istim budžetom nahrane sve u Srbiji koji
misle da se bave naukom. Ranije je figurirala cifra od
5-6.000 naučnika, a sada ih ima 11.000 bez onih novih
10.000 koje jeĐelić obećao da primi samo da bi
zadovoljio evropske kvote. On bi među prvima trebalo da
ode i nauku prepusti nekom ko se u to razume!
Naučnik u penziji | 19/02/2011 12:00
Pored ostalog ,ništa čudno što nam je nauka i naučnici
tu gde su.Posle njihovog posrtanja do ove vlade, zar je
trebalo da ministar bude neko ko nije naučnik,uz to mu
je resor nauke sporedna obaveza,a potpredsedničko mesto
i politika prema Briselu daleko važnija obaveza.
Teodosije Popović | 19/02/2011 12:09
Istraživači po institutima su tzv. "građani drugog reda"
jer se finansiraju projektno, a ostali koji rade na
Univerzitetima su budžetski finasirani i još imaju pravo
da "uđu" u budžet Ministarstva nauke preko projekata kao
dodatak na platu. Znači profesori sa fakulteta
"sposobni" su da za isto radno vreme dobiju i do dve
plate (nije nemoguće već nisu tako vredni baš toliko ti
profesori koliko su snalažljivi, a to se kao najviše
ceni danas). Narod ne zna istinu i za šta odvaja novac
iz poreza. Odvaja se za plate naših političara i njihove
administracije, koja mnogo manje radi u korist naroda
već za oligarhiju. Međutim, ovaj novac za nauku je od
dugova koje smo napravili kod MMF. Nije ovo prvi protest
naučnika i istraživačkog osoblja iz instituta.Bilo ih je
u vreme ministra Domazeta, ali i mnistarke Pešikan, tada
je ministar finansija bio baš Mirko Cvetković.Po
definiciji, Sindikat i radnici su u pravu jer retko se
bune i to čine kada više nemaju kuda.Sramota je što ćute
rukovodioci projekata
Petar Milovanović | 19/02/2011 12:55
Izdvajanja za nauku u 2011. godini su za 23 odsto veća
od budžetskih izdvajanja u 2010. Lažu opančari, svima su
plate smanjene za jednu kategoriju, ako je bio A1 sada
je A2 i tako redom, pored zavidnih rezulatata, i broja
bodova koji su važili po starom pravilniku. Ako je po
starom pravilniku za A1 kategoriju trebalo 50 poena,
sada po novom pravilniku treba 82, a to je povećanje za
164%, pa je samim tim mnogim naučnicima smanjena ranija
plata, iako su u prethodnom istraživačkom periodu
premašivali traženi broj bodova za više od 160%! To
povećanje broja bodova doneli su preko noći, i važi
odmah, a ne da istraživač sakupi toliko bodova za
naredni istraživački period. Tako su se opančari
dosetili da sa istim budžetom nahrane sve u Srbiji koji
misle da se bave naukom. Ranije je figurirala cifra od
5-6.000 naučnika, a sada ih ima 11.000 bez onih novih
10.000 koje jeĐelić obećao da primi samo da bi
zadovoljio evropske kvote. On bi među prvima trebalo da
ode i nauku prepusti nekom ko se u to razume!
Veliki Preokret i u Nauci | 19/02/2011 14:03
Sindikat nauke je u pravu, jer ko zna kakva je zavrzlama
u Ugovorima koje je potpisao ministar lično, a koje su
bespogovorno potpisali rukovodioci projekata. Da li su
imali izbora? Pa nije ovo prvi put da se Ugovori ovako
potpisuju i niko ništa ne pita, niti odgovara. Čujemo EU
traži da Srbija postane pravna država kako bi ispunila
uslov da stekne status kandidata taj savez država. Ako
je tačno to što Sindikat kaže, ovde je očigledna
demonstracija samovlašća od strane Ministra i njegovih
saradnika, a to se kažnjava. U krajnjoj liniji koliko je
validan potpisani Ugovor ukoliko je Zakon prekršen.
Političari kažu teško je vreme, nema se para, pa za
početak neka se ministru preispitaju efekti rada u
odnosu na ono što on zarađuje za taj rad i neka se
razvrsta u kategoriju koju zaslužuje. Verujem da
ministru sleduje kategorija A10, a njegovim državnim
sekretarima Milošu A9, a Snežani takođe A9. E sada, što
čekati dva meseca. G.din Cvetković bi trebao da menja
tim koji ne radi po Zakonu.
Pera Tačić | 19/02/2011 18:02
Šta čekate braćo naučnici, brišite dok nije došlo
proleće. Biće gusto, kom obojci kom opanci. Stimulans
dobijaju samo strani strateški partneri. Zaposlite se
kod njihovih ispostava ovde, dobiće (mislim partner) za
svakog od vas po 10000 evrića. Nije malo. A vama - ko
ste vi - bre, što bi rekao Tijanić sa najvišeg mesta.
Nesa L | 19/02/2011 19:46
Radim na naučnom institutu i bavim se humanističkom
naukom. Zato mogu tačno da kažem kada je uništen
nacionalni interes u srpskoj nauci.
Naš nacionalni naučni interes je uništen početkom 2011.
godine, kada je donet novi pravilnik o bodovanju
naučnika. Tada su svi divljački krenuli da pišu i
objavljuju, svašta, bez ikakvog razmišljanja. Pažljivo
izgrađivana reputacija srpskog naučnika kao nekog ko
promišlja svoju materiju - izbrisana je kao gumicom.
Teme koje zahtevaju višemesečna, pa i višegodišnja
istraživanja - zaboravljene su. Naučni časopisi i
skupovi postali su mesta prezentacije instant-tema i
besramne trgovine bodovima.
Glavna stvar u nauci postala je - biti u što višoj
kategoriji. Trenutno je najnoviji hit - naučni turizam.
Ide se po Bugarskoj, Gruziji, Rumuniji i drugim
zemljama. Na naučne skupove. Usput nešto pazari i
razgleda.
Trenutno u nauci vlada deviza: ko se kako snađe. A mi
koji to volimo snalazimo se najlošije. Ljubav? Koliko je
to bodova?
naucnik iz Beograda | 20/02/2011 08:40
Posle vec gore navedenog (potpuno se slazem sa svima, a
najvise sa komentarom >
Da li neko stvarno cita nase muke? Gde su konkretne
reakcije? U vise navrata pisem o potpunoj diksriminaciji
upravo naucnih saradnika od strane nadelznog
ministarstva… placaju SAMO oni, koje su vec placeni da
se time bave: Profesorima na fakultetima. Konkretno na
Med. Fak-tu imaju u isto radno vreme zagarantovano 2
plate: na Med. Fak-tu+ u bolnicima, Centrima, gde
komanduju. Malo toga+ max broj bodova na projektima, gde
opet, uglavnom, rukovode i nemaju predstave KAKO se sta
boduje, Naprimer:dosta njih se prijavila na vise
projekta sa punih 8 mes., NEMAJU pojma STA tacno znaci
biti „na projektu”. Ali zato naucnom sardniku, malo da
se zvanje, npr. VNS –prema Zakonu „Ekvivalent”-
Vanrednog profesora, ali i u vlastitom projektu pise
„Spoljni saradnik”... A1, naravno!, para—„0” ?! Kakva,
bre nauka?
Verujem da je sve to—potpuna nekompetentnost ministra
kao u:
Grupa srpskih naučnika iz Instituta za proučavanje
lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“: Vanja Tadić, Ivana
Arsić, Sofija Đorđević, Dušanka Runjaić-Antić i Milisav
Čutović sa medicinskog fakulteta u Beogradu, kao
autori Palete fitopreparata na bazi mineralnog
blata i vode Banje Vrujci sa dodatkom lekovitog bilja za
primenu kod različitih oboljenja, dobitnici
su
brojnih priznanja
za inovaciju.
Osvojena je
Zlatna medalja na izložbi "Pronalazaštvo-Beograd 2010."
(30. Međunarodna izložba pronalazaka, novih tehnologija
i industrijskog dizajna),
Zlatna medalja i diploma Saveza pronalazača Vojvodine
na međunarodnom festivalu inovacija znanja i
stvaralaštva TESLA FEST 2010, Novi Sad
i
Zlatne
medalje
na 30. Međunarodnoj izložbi MAKINOVA2010
i EKONOVA
2010,
pod pokroviteljstvom Ministarstva za obrazovanje i nauku
Republike Makedonije.
Poseban značaj imaju međunarodna priznanja:
1.
Zlatna medalja za nabolju inovaciju Svetske organizacije
za intelektualnu svojinu WIPO
(World
Intellectual Property Organization)
i
2.
Zlatna medalja na svetskom sajmu pronalazaka,
Seul 2010. i specijalna nagrada organizatora
Zlatna medalja u Seulu osvojena je u konkurenciji 38
zemalja, gde se naša inovacija nametnula originalnošću i
kreativnošću.
Paleta fitopreparata predstavlja originalne biljne
proizvode koji afirmišu primenu prirodnih resursa Srbije
u svrhu samomedokacije za terapijska područja (oboljenja
kože, periferna cirkulacija i problemi
vena, reumatske tegobe i povrede koštano-zglobnog
sistema).
U okviru inovacije primenjena su najnovija naučna
saznanja iz oblasti lekovitog bilja, formulacije i
tehnologije izrade kompleksnih biljnih proizvoda
izrađenih na bazi tri vrste lekovitih činilaca.
Zahvaljujući angažovanju dr Slobodanke Jovanović iz
Ekonomskog instituta,
koja je,
takođe,
učesnik Projekta, fitopreparati
su patentno zaštićeni
u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije.
Polazeći od potvrđenih iskustava o lekovitosti vode i
blata Banje Vrujci i naučno potvrđenih činjenica o
delovanju biljnih sirovina koncipirani su novi
proizvodi.
Njihovom proizvodnjom omogućava se eksploatacija
prirodnih resursa (lekovito blato, lekovita voda,
lekovito bilje) i njihovo stavljanje u službu razvoja
privrede Banje Vrujci, Beograda i Srbije u celini.
Imajući u vidu da se našim potrošačima nude isključivo
uvozni proizvodi sličnog sastava i namene (porekla:
Mrtvo more ili banje Francuske...) plasmanom navedenih
originalnih proizvoda na našem tržištu može se izvršiti
adekvatna supstitucija uvoznih preparata.
Stvaraju se uslovi za ponudu robne marke sa geografskim
poreklom čijom primenom se unapređuje kvalitet
prevencije i očuvanja zdravlja. Proizvodi su koncipirani
i uklađeni sa međunarodnom regulativom, tako da se mogu
plasirati na svetsko tržište.
Realizacijom proizvodnje ovakvih proizvoda kvalitativno
bi se poboljšao asortiman prirodnih, medicinskih
proizvoda, pruža
se
mogućnost unapređenja načina otkanjanja zdravstvenih
problema i kvaliteta života stanovništva (terapija bez
neželjenih efekata). Proizvodi su koncipirani na bazi
naučno potvrđenih činjenica kao i empirijskog iskustva
čime su obezbeđeni kvalitet i efikasnost delovanja a
njihovom proizvodnjom i tržišnom evaluacijom naučna
dostignuća stavljaju se u službu razvoja privrede.
Vlada Republike Srbije je donela Odluku o izmeni i
dopuni Odluke o utvrđivanju Programa za rešavanje viška
zaposlenih u procesu racionalizacije, restruktuiranja i
pripreme za privatizaciju („Sl. glasnik“, br. 21/2010).
Dopuna Odluke odnosi se na stav 6 poglavlja navedenog
Programa – IV
NAČIN REŠAVANjA VIŠKA ZAPOSLENIH. Naime, dopunom je
izvršeno proširenje primene ovog stava,
tako što je pored zaposlenih
u ustanovama u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja,
omogućeno i zaposlenima u naučnoistraživačkim
organizacijama da imaju pravo, u slučaju utvrđivanja
viška zaposlenih na stimulativnu otpremninu i to:
1.
stimulativnu otpremninu u visini od 200 eura neto za
svaku godinu staža osiguranja, obračunatu po srednjem
kursu Narodne banke Srbije, na dan dostavljanja spiskova
zaposlenih resornom ministarstvu koji su se izjasnili za
dobrovoljan prestanak radnog odnosa,
2.
otpremninu u visini 6 bruto prosečnih plata po
zaposlenom u ustanovi, odnosno 6 bruto prosečnih plata u
privredi Republike Srbije, prema poslednjem obvjavljenom
podatku republičkog organa nadležnog za poslove
statistike, za zaposlenog koji se izjasnio za
dobrovoljni prestanak radnog odnosa, a koji ispunjava
jedan od uslova za odlazak u penziju.
Ova prava mogu ostvariti zaposleni koji rade u
naučnoistraživačkim i inovacionim organizacijama čiji je
osnivač Republika Srbija, a koje su upisane u registar
koje vodi Ministarstvo.
Odluka o utvrđivanju programa za rešavanje viška
zaposlenih u procesu racionalizacije, restruktuiranja i
pripreme za privatizaciju („Sl. Glasnik RS“, br.
64/2005, 89/2006, 85/2008, 90/2008 – ispr., 15/2009,
21/2010 i 46/2010) nalazi se na našem sajtu:
www.sindikat-nauke.org.rs
Ukoliko u vašem institutu postoji potreba za
racionalizacijom kao i želja zaposlenih za dobrovoljan
prekid radnog odnosa, potrebno je da sa poslovodstvom i
stručnom službom instituta organizujete aktivnosti koje
su navedene u Programu i da o tome obavestite
Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, kao i druge
organe koji su navedeni u Programu.
U Sindikatu nauke tvrde da je neophodno povećati plate
naučnicima i istraživačima
NE TROŠITI NOVAC NA SREĐIVANJE ZGRADA
Zaposleni
se najčešće javljaju zbog povrede prava iz radnog
odnosa, a najviše problema ima u institutima koje je
država osnovala, pa zaboravila
Ministar za nauku i tehnološki
razvoj Božidar Đelić najavio je da će u nauku u Srbiji
biti uloženo 800 miliona evra u sledeće četiri godine,
čime će se, prema njegovim rečima, udvostručiti
dosadašnja ulaganja u ovu oblast sa 0,3 na 0,6 odsto
bruto domaćeg proizvoda. Treba podsetiti da je Vlada
Srbije sa Evropsko investicionom bankom u martu
potpisala sporazum o kreditu od 200 miliona evra za
razvoj nauke u našoj zemlji. Ta sredstva će, prema
izjavama Đelića, omogućiti investicije u naučnu i
tehnološku infrastrukturu, a 20 miliona evra biće
uloženo u povratak domaćih naučnika koji rade u
inostranstvu.
U Sindikatu nauke smatraju da ta sredstva neće bitnije
uticati na materijalni položaj nauke i naučnika, jer će
ona biti iskorišćena za infrastrukturu.
- Smatramo da novac ne treba trošiti za zidanje i
rekonstrukciju fakulteta, jer to treba da radi država iz
nekih drugih fondova. Naravno da je i to važno za razvoj
nauke, ali nama je glavni problem kako da poboljšamo
materijalni položaj naučnika da bi ih zadržali u zemlji.
Sem toga, navedena sredstva su kredit koji nauka mora u
budućnosti da vraća, kaže za Forum dr Đurđica Jovović,
predsednica Sindikata zaposlenih u naučno istraživačkoj
delatnosti Srbije.
I pored postojećih problema, ministar Đelić je optimista
i najavljuje da će do 2015. Srbija dostići neophodnih
jedan odsto ulaganja u nauku, što je jedan od zahteva za
priključenje Evropskoj uniji. U Ministarstvu nauke kažu
za naš list da u Srbiji ukupno ima 10.220 istraživača,
od kojih je 8.800 angažovano na projektima Ministarstva
za nauku i tehnološki razvoj.
Dr Đurđica Jovović, pak kaže da je rad istraživača
pretvoren u „razne administrativno-birokratske okvire“
koji se samo brojčano izražavaju.
- U oceni rada istraživača mnogo je organa i tela, koji
taj rad procenjuju i ocenjuju, tako da se sve svodi na
statistiku u kojoj se gubi suština nauke. Iako ministar
Đelić u svim javnim nastupima, kada govori o nauci,
govori vrlo ambiciozno i optimistički, problemi sa
kojima se naučnici u našoj zemlji suočavaju su veliki. S
obzirom na to koliko je vremena i rada potrebno da bi se
formirao kvalitetan naučni radnik, s pravom smatramo da
su plate istraživača male - od 40.000 dinara za magistra
do 120.000 za naučnog savetnika najvišeg ranga. Ukoliko
želimo da mlade, talentovane istraživače zadržimo,
država mora da se ozbiljnije pozabavi pitanjem
materijalnog položaja nauke i naučnika u Srbiji, ističe
Jovovićeva. Ona objašnjava i da postoji razlika u
položaju naučnika, u zavisnosti da li su zaposleni u
naučno-istraživačkim institutima ili na fakultetima.
- Zaposleni na fakultetima imaju mnogo uređeniji
radno-pravni status. Njihova plata je uglavnom određena
njihovim zvanjem, dok zvanja zaposlenih u institutima ne
utiču bitno na plate, već su one više određene brojem
objavljenih radova u časopisima. Objavljivanje radova u
naučnim časopisima zavisi od mnogih faktora na koje
istraživači često ne mogu uticati. Sem toga, naučnici na
fakultetima svoje plate ostvaruju po dva osnova: na
osnovu rada na obrazovnim programima za koji ih plaća
Ministarstvo prosvete i na osnovu naučno-istraživačkog
rada na projektima koje finansira Ministarstvo nauke,
ukazuje Jovovićeva.
Ona objašnjava da je važećim zakonima u oblasti
obrazovanja i nauke takva mogućnost data i zaposlenima u
institutima, ali da je u praksi to neostvarivo, jer je
„fakultetima prepušteno da saradnju sa institutima
regulišu svojim statutima“.
Kada je reč o problemima zbog kojih se naučnici obraćaju
Sindikatu nauke, naša sagovornica navodi da se zaposleni
u institutima najčešće javljaju zbog povrede prava iz
radnog odnosa, a da najviše najviše problema ima u
institutima koje je država osnovala „pa zaboravila zašto
ih je osnovala“.
- To su neki instituti u oblasti poljoprivrede, poput
onih u Guči, Zaječaru, Nišu, Kragujevcu, koji su
prepušteni sami sebi. Lokalna samouprava im oduzima
njihova ogledna dobra, a Ministarstvo poljoprivrede nema
interesa za njihova istraživanja. Ovo je paradoksalno,
jer u Strategiji razvoja Srbije, poljoprivreda je
prioritetna oblast, ali su za lokalnu samoupravu i
državu trenutno važnija infrastruktura i ogledna dobra
ovih instituta, naglašava Jovovićeva.
Petina naučnika želi da ode iz zemlje
Oko 75 odsto naučnika iz Srbije ne razmišlja o odlasku
iz zemlje, dok takvu nameru ima oko 21 odsto, pokazalo
je istraživanje Ministarstva za nauku i tehnološki
razvoj, koje je predstavljeno juče u Vladi Srbije. Prema
istraživanju koje je krajem maja sprovedeno među
učesnicima skupa „Naučna zajednica za budućnost Srbije“,
gotovo 40 odsto naučnika koji su izrazili želju da
napuste Srbiju mlađi su od 35 godina. Kao najčešći
razlozi navode se loši uslovi života, nerešeno stambeno
pitanje, niska primanja i loši uslovi za rad.
sa sastanka održanog 12.maja
2009.god. u Sindikatu nauke Srbije
Sastanak je održan na inicijativu PD „Centar
za krompir“ D.O.O. Guča., a u organizaciji predsedništva
Republičkog odbora Sindikata nauke Srbije. Na sastanak
su pozvani: predstavnici Ministarstva za nauku i
tehnološki razvoj, Ministarstva za poljoprivredu,
šumarstvo i vodoprivredu i Ministarstva životne sredine
i prostornog planiranja.
Sastanku su prisustvovali: ispred
Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, dr Snežana
Pajović, državna sekretarka i dr Radoslav Cerović,
pomoćnik ministra, ispred Ministarstva poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede gdin VladeĐoković. Predstavnici Ministarstva
životne sredine i prostornog planiranja nisu
prisustvovali sastanku. Ispred „Centara za krompir“
prisustvovali su v.d. direktora Milić Domanović, Zoran
Vasiljević, predsednik sindikalne organizacije i
saradnice Centra.
Na sastanku su razmatrane mere za opstanak
Centra i mogućnosti daljeg rada. Posle diskusije o
trenutnom stanju u Centru,
KONSTATOVANO JE:
1.da nema mogućnosti da Centar za krompir opstane
kao samostalna inovaciona organizacija, već da se
budućnost Centa mora tražiti u sastavu nekog većeg
sistema, kako bi se očuvala naučnoistraživačka delatnost
Centra.
2.da je blokada računa Centra izvršena zbog duga u
iznosu od 10 295 614,68 din po osnovu izvršnih sudskih
presuda zbog neisplaćenih zarada zaposlenima kao i
poreza i doprinosa za zaposlene.
3.da Ministarstvo životne sredine i prostornog
planiranja na ime realizovanog Projekta o organskoj
proizvodnji krompira na zaštićenim područjima duguje
Centru 2 500 000 din
4.da je Centar u sudskom sporu sa „Seme-nom“ a.d.
Beograd zbog duga prema Centru u iznosu od 15 000 000
din
Na osnovu navedenog stanja
ZAKLJUČENO
JE:
1.da se Centar integriše u Institut za kukuruz. Pre
toga je neophodno da Ministarstvo za nauku i tehnološki
razvoj nađe kadrovsko rešenje za novog v.d. direktora
Centra, da organizuje kontakt predsednika UO i v.d.
direktora Instituta za kukuruz sa rukovodstvom Centra.
Ove aktivnosti će početi da se realizuju sledeće
nedelje.
2.da za deblokadu računa Centra, odnosno za
izmirenje dugova koje Centar ima, rešenja treba tražiti
u vansudskom poravnanju sa „Seme-nom“ a.d. Beograd i
izmirenju duga Ministarstva životne sredine i prostornog
planiranja u iznosu od 2 500 000 din. Dr Snežana
Pajović, državna sekretarka Ministarstva za nauku i
tehnološki razvoj je preuzela obavezu da već od
ponedeljka (18. maj 2009.) stupi u kontakt sa
Trgovinskim sudom i rukovodstvom „Seme“ a.d. Beograd.
Rukovodstvo Centra mora više da se angažuje za naplatu
duga Ministarstva životne sredine i prostornog
planiranja.
3.da se rukovodstvo i saradnici Centra prijave na
konkurs za inovacione projekte
s obzirom da su u toku izmene i dopune Zakona o NID-u,
predlažemo sledeće:
1.
da se u članu 98 stav 2 briše
2.
da se stav 3 člana 98 menja tako da glasi:
„Projektno finansiranje obuhvata finansiranje zarada
istraživača zaposlenih u institutima za obavljanje
naučnoistraživačkog rada na projektima ministarstva
nadležnog za poslove nauke i tehnološkog razvoja i
finanasiranje direktnih materijalnih troškova
istraživanja.“
OBRAZLOŽENjE
Član 98 stav 2 Zakona o NID-u glasi:
„Projektno finansiranje je finansiranje izvršilaca
istraživanja i primenjuje se za sve vrste istraživanja.“
Odredbe ovog stava su nejasne, neprecizne i daju
mogućnost proizvoljnog i različitog tumačenja o tome šta
znači finansiranje izvršilaca istraživanja. Termin
„izvršioci“ je neprikladan i postojeći zakonski propisi
o radu ga više ne koriste. Iz tog razloga smatramo da ga
treba brisati.
Član 98 stav 3 Zakona o NID-u glasi:
„Projektno finansiranje obuhvata finansiranje
naučnoistraživačkog rada istraživača i finansiranje
direktnih materijalnih troškova istraživanja.“
Naučnoistraživački rad obavljaju istraživači. To su živi
ljudi, a ne roboti. Zakon o radu,
koji je krovni zakon za regulisanje radnih odnosa u svim
oblastima rada i delatnostima,
bez obzira kako se te delatnosti finansiraju,
institucionalno, projektno ili na neki drugi način,
u ostvarivanju osnovnih prava garntuje jednaka prava
zaposlenima. Jedno od prvih i najvažnijih prava je da
zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu (član 12
Zakona o radu).
Budući da su istraživači u institutima zaposleni i da
njihov rad na projektima uglavnom ispunjava njihovo
ukupno radno vreme,
oni imaju pravo na ugovorenu zaradu dok rade na
projektima Ministarstva i ne mogu se tretirati kao
honorarci. Stoga, njihove zarade u budžetu treba da se
iskazuju na odgovarajućoj ekonomskoj klasifikaciji, a ne
na kalsifikaciji 424. Oni rad na projektima ne vrše na
osnovu ugovora o autorskom
delu,
kao njihove kolege sa fakulteta, koji su u radnom odnosu
na fakultetu i tamo ostavruju zaradu iz sredstava
budžeta Ministarstva prosvete.
Prema tome, u ovome i jeste bitna razlika među
istraživačima sa fakulteta i instituta. Nepravedno je i
zakonski neosnovano da njihov radnopravni status i
zarade na projektima imaju isti tretman. Isplate zarada
istraživačima za rad na projektima u institutima vrši se
na osnovu Ugovora o radu, dok se isplata istraživačima
na fakultetima za rad na projektima vrši na osnovu
Ugovora o autorskom delu i kao takava može se podvesti
pod specijalizovane usluge – honorari.
Dok se ovo pitanje ne razreši na način zasnovan na
Zakonu, problem i dalje ostaje otvoren.
S obzirom da su u toku izmene i dopune Zakona o
naučnoistraživačkoj delatnosti sada je prilika da se ova
nepravda prema istraživačima iz instituta otkloni.
Na sednici Republičkog odbora Sindikata nauke Srbije,
održanoj 14.4.2009., u raspravi po pitanju kašnjenja
plata zaposlenima u nauci u odnosu na ostale budžetske
korisnike, direktor Uprave za trezoz, gdin Maričić, je
izneo sledeće:
·
da je on kao direktor Trezora obavezan da radi u skladu
sa zakonima,
·
da je u isplatama prema korisnicima budžetskih sredstava
dužan da poštuje zakonom utvrđene prioritete, kao što
su: javni dug države, plate, penzije, socijalna davanja,
transferi prema lokalnim samoupravama i dr.
·
da su plate u nauci, u budžetu Ministarstva za nauku i
tehnološki razvoj, u šifri 424 i da se vode kao
specijalizovane usluge, te da u toj šifri ne prepoznaje
plate i da je tretira kao i dr specijalizovane usluge u
ostalim ministarstvima.
Sa ovakvim objašnjenjem gdina Maričića nisu se složili
predstavnici Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj,
dr Snežana Pajović - državna sekretarka i gđa Mirijana
Miljojčić - rukovodilac finansijske službe, iz razloga
što je u članu 98 Zakona o NID-u između ostalog utvrđeno
da projektno finansiranje obuhvata finansiranje
naučnoistraživačkog rada istraživača i direktnih
materijalnih troškova istraživanja. Iz tog razloga
smatraju da
se
finansiranje naučnoistraživačkog rada odnosi i na plate
istraživača koje treba da imaju isti tretman kao i plate
ostalih korisnika budžeta,
u skladu sa članom 9 stav 2 Zakona o budžetu Republike
Srbije za 2009.
S obzirom da su po istom pitanju izneta dva oprečna
mišljenja, neophodno je da se ovo pitanje razmotri na
Vladi i da Vlada po istom zauzme konačan stav i donese
odgovarajući akt koji će biti obavezujući za
Ministarstvo finansija i Upravu za trezor.
Naučnici stupaju u
štrajk ako se ne isplate zaostale zarad
BEOGRAD-
Predsednica Sindikata zaposlenih u naučno-istraživačkoj
delatnosti Đurđica Jovović izjavila je danas Tanjugu da,
ako se smanje sredstava Ministarstvu za nauku i
tehnoloski razvoj usvojenim Predlogom rebalansa bužeta,
zaposleni u toj delatnosti neće imati drugog izbora osim
da organizuju štrajk posle uskršnjih praznika.
Ona je
napomenula da plate naučnika kasne i da već četiri
meseca Instituti nisu dobili sredstva za rad i
realizaciju projekata, odnosno za osnovna, kao i
istraživanja za tehnološki razvoj.
"Dodatnim
smanjenjem sredstava neće moći da budu isplaćene plate,
kao i novac za realizaciju projekata, koji ujedno neće
moći da budu završeni na vreme", rekla je Jovovićeva i
napomenula da je to jednako "gašenju nauke u Srbiji".
Ona je
podsetila da budžet za nauku u 2009. godini iznosi devet
milijardi dinara, od čega je 8,5 milijardi namenjeno za
plate istraživača i projekte, upozorivši da sredstva u
visini od 0,3 odsto bruto društvenog prihoda, koja se
sada ulažu u nauku nisu dovoljna za očuvanje
naučno-tehnološkog kapaciteta Srbije.
Ona je
napomenula da takvim odnosom prema nauci mladi
istraživači neće biti stimulisani da ostanu i rade u
zemlji.
Sindikat zaposlenih u
naučno-istraživačkoj delatnosti uputio je prošle nedelje
pismo Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj u kome
ukazuje na probleme sa kojima se nauka u Srbiji suočava,
a pisma su upućena i premijeru i predsedniku države.
Jovović je podsetila
da je pre tri dana, na sednici Republičkog odbora
Sindikata nauke Srbije, u raspravi o kašnjenju plata
zaposlenima u nauci u odnosu na ostale budžetske
korisnike, direktor Uprave za trezor Ivan Maričić kazao
da su plate u nauci, u budžetu Ministarstva za nauku i
tehnološki razvoj u šifri koja se vodi kao
„specijalizovane usluge" što znači da ne mogu da budu
isplaćene u isto vreme kada i drugima.
Sindikat zaposlenih u
naučno-istraživačkoj delatnosti najavio proteste ukoliko
se sredstva namenjena nauci umanje za 26 odsto
Država
je zakopala nauku
Beograd
- Ukoliko Vlada Srbije u četvrtak donese odluku da
Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj umanji
stredstva za 26 odsto, istoga dana može da objavi da je
zakopala nauku u Srbiji i da zatvara sve institute čiji
je osnivač država. Plate naučnika ionako kasne, a već
četiri meseca nismo dobili sredstva za rad i realizaciju
projekata - kaže za Danas predsednica Sindikata
zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti Đurđica
Jovović.
Ona dodaje da budžet za
nauku u 2009. godini iznosi devet milijardi dinara, od
čega je 8,5 milijardi namenjeno za specijalizovane
usluge. U ovom slučaju to su plate istraživača i
sredstva za rad koje će, prema rečima naše sagovornice,
biti pogođene najavljenom uredbom. Ukoliko se najavljena
uredba usvoji, Sindikat je najavio proteste.
Sindikat zaposlenih u
naučno-istraživačkoj delatnosti uputio je prošle nedelje
pismo Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj u kojem
ukazuje na probleme sa kojima se nauka u Srbiji suočava.
Đurđica Jovovićističe da
sredstvima u visini od 0,3 odsto bruto društvenog
prihoda koja se sada ulažu u nauku nije moguće očuvati
sadašnji naučno-tehnološki kapacitet Srbije. U Evropi
se, kako kaže, za nauku većizdvaja tri odsto, a jedan od
uslova ulaska Srbije u EU jeste da taj procenat u našoj
zemlji do 2010. bude jedan odsto. Ukoliko se najavljena
uredba usvoji, Sindikat je najavio proteste.
Snežana Pajević, državna
sekretarka u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj,
kaže da to ministarstvo vodi pregovore sa Ministarstvom
finansija da se razmotri najavljeno umanjenje sredstava
za naučni rad.
- Odluka o linearnom
smanjenju sredstava od 26 odsto bez posebnih analiza ko
je u okviru kog ministarstva obavio prethodnu
racionalizaciju je preuranjena. Za neka ministarstva ona
znači uštedu, dok drugima predstavlja pitanje opstanka.
Razvoj nauke je u direktnoj vezi sa društvenim razvojem,
ali i uslov evropskih integracija - kaže Pajevićeva. Ona
dodaje da je Ministarstvo svesno veličine ekonomske
krize, ali da se „ne sme dozvoliti da nauka bude njena
kolateralna šteta“.
Sindikat nauke Srbije je u Programu rada za 2009.
godinu planirao i aktivnosti na donošenju i realizaciji
socijalnog programa za zaposlene u naučnoistraživačkim
organizacijama Srbije.
O ovom pitanju su predstavnici Sindikata nauke u više
navrata vodili razgovore sa ministrom, gospodinom
Božidarom Đelićem i državnom sekretarkom dr Snežanom
Pajović i zajednički konstatovali da i zaposlenima u
nauci treba dati šansu da dobrovoljno i pod istim
uslovima, kao i ostali zaposleni u javnim službama mogu
da raskinu radni odnos i opredele se za otpremninu iz
socijalnog programa, koja je za njih najpovoljnija.
Pre nego što Vladi i Ministarstvu uputimo zvaničan
predlog za donošenje Socijalnog programa moramo utvrditi
da li su i u kom broju zaposleni zainteresovani za
ovakav vid dobrovoljnog raskida radnog odnosa, kao i da
dobijemo podatke koji su sadržani u Upitniku, koji vam u
prilogu dostavljamo.
Napominjemo da se za raskid radnog odnosa po osnovu
socijalnog programa mogu prijaviti i zaposleni koji
ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na penziju,
osim zaposlenih koji navrše radni vek shodno članu 93.
stav 1 Zakona o NID-u i članu 175. stav 1, tačka 2
Zakona o radu (kad zaposleni navrši 65 godina života i
najmanje 15 godina staža osiguranja), ne mogu se
prijaviti za socijalni program.
Anketiranje i izjašnjavanje zaposlenih koji su
zainteresovani za dobrovoljni raskid radnog odnosa, uz
ostvarivanje jednog od prava – otpremnine (koji su
navedeni u Upitniku), koje je za njih najpovoljnije,
predsednici sindikalnih organizacija treba da sprovedu
putem dostavljenog upitnika do 10. 04. 2009.
godine i da Sindikatu nauke Srbije dostave popunjen
Upitnik, najasnije do 15. 04. 2009.
Popunjen Upitnik možete dostaviti poštom, na adresu:
Sindikat nauke Srbije, Dečanska 14,
V
sprat, soba broj 9, 11000 Beograd – faksom 33
46 082 ili mejlom: nauka@sindikat.rs
Posebno skrećemo pažnju predsednicima sindikata da
aktivnosti na izjašnjavanju zaposlenih neće dati prave
rezultate ako se ovaj dopis i upitnik stave samo na
oglasnu tablu. Neophodno je da predsednici sindikata sa
zaposlenima održe sastanke, na kojima će razgovarati,
davati im objašnjenja i potpune informacije o svakom
pitanju koje ih interesuje. Mi vam u Sindikatu nauke u
svemu tome možemo pomoći, i zbog toga je neophodna naša
dnevna komunikacija.
Sindikat nauke Srbije ima puno razumevanja za tešku
ekonomsku situaciju u zemlji, ali smatramo da teret
takve situacije treba da svi podjednako delimo.
Zašto je nauka odabrana kao delatnost od najmanjeg
značaja za državu i društvo?
Zaposleni u nauci, od svih drugih zaposlenih u
javnom sektoru, već drugi mesec za redom, poslednji
primaju platu.
Zašto se redosled u isplatama plata u javnom sektoru
ne menja svakog meseca?
Mi u Sindikatu nauke stojimo na stanovištu da ako
jednu delatnost ostavljate svakog meseca poslednju u
isplati plata, vršite diskriminaciju zaposlenih u
nauci u odnosu na ostale. Obrazloženja pojedinih
predstavnika vlasti da su u isplati plata
„prioritetne šifre u Budžetu 411 i 412, a da je
šifra 424 kategorija ugovorene obaveze i nije
prioritet“ su krajnje birokratska. U ovom slučaju
nije suština u šiframa, već su u pitanju zaposleni u
nauci i odnos vlasti prema njima. Sem toga,
ugovorene obaveze podrazumevaju da je sklopljen
ugovor između Ministarstva za nauku i tehnološki
razvoj sa jedne i naučnoistraživačkih organizacija
sa druge strane, te takav ugovor u odnosu na strane
koje su ga zaključile ima snagu zakona. Ko onda ima
pravo da ovakvu obavezu proglasi za manje
prioritetnu?
Ukoliko se ovakav trend u isplatama plata i dalje
nastavi preduzećemo i druge mere sindikalne borbe u
skladu sa zakonom.
Na
proširenoj sednici ROS-a nauke, od 22.1.2009., donete su
sledeće
ODLUKE
1.
treći sportski susreti Sindikata nauke Srbije održaće se
u vremenu od 18.-22. juna 2009.
2.
prihvata se
ponuda
agencije
Fly Orient
(ugovor)
da se susreti održe na Tari u
hotelu Omorika,
kao i da agencija Fly Orient bude tehnički organizator
ovih susreta
3.
zadužuje se rukovodstvo ROS-a nauke da u pregovorima sa
tehničkim organizatorom i hotelom Omorika prilagode cenu
u skladu sa mogućnostima
Rukovodstvo
ROS-a nauke je u pregovorima sa tehničkim organizatorom
i hotelom Omorika uspelo da ugovori cenu koja se nalazi
u ponudi. Ponuda, uslovi plaćanja i svi ostali
materijali vezani za sportske susrete se nalaze na našem
sajtu .
Molimo
predsednike sindikata da organizuju potrebne aktivnosti
u institutima i da na vreme prijave učesnike susreta. Za
sve dodatne informacije obratite se tehničkom
organizatoru:
Osim
ovih pitanja, na sednici ROS-a predstavnici jednog broja
instituta su ukazali na sve prisutniju pojavu kršenja
zakona od strane poslodavca instituta. U ovim
institutima se pogrešno tumači primena člana 92. Zakona
o NID-u, te se istraživačima, koji su pre stupanja na
snagu Zakona o NID bili zaposleni u institutu na
neodređeno vreme, izborom u viša zvanja raskida radni
odnos i ponovo zasniva radni odnos na određeno vreme,
što je suprotno i Zakonu o NID i Zakonu o radu. U vezi
ovog problema se juna 2006. Institut za medicinska
istraživanja pisanim zahtevom obratio Ministarstvu za
tumačenje člana 92. Zakona o NID-u.
Zahtev Instituta sa tumačenjima
nadležnih ministarstava nalaze se na našem sajtu, te
obaveštavamo predsednike sindikata da materijal preuzmu
sa sajta i da sa istim upoznaju upravne organe u
institutu (direktor, Upravni odbor, Naučno veće).
Dr Radosav Cerović, pomoćnik ministra za tehnološki
razvoj
Postovani,
instituti koji su potpisali
ugovore za realizaciju projekata iz oblasti tehnološkog
razvoja, dobili su rešenja o rasporedu sredstava za
namene bruto naknada za rad istrazivača za oktobar 2008.
god i sredstva za direktne režijske materijalne troskove
DMT1 bez uvećanja sredstava za plate pomoćnog osoblja.
Zakonom o NID - član 99
stav 1 tačka 3 propisano je da se iz budžeta Republike
pored projektnog finansiranja, institutima čiji je
osnivač Republika, obezbeđuju i sredstva za plate
pomoćnog osoblja.
S obzirom
na citirani član Zakona, smatramo da je prekršen Zakon o
NID i da je Ministarstvo u obavezi da ovim institutima
uveća sredstva za direktne režijske materijalne troskove
DMT1 za 20% kao što je to učinjeno institutima koji su
na osnovnim istrazivanjima, jer Zakon ne pravi razliku
između pomoćnog osoblja u ovim institutima.
Među zaposlenima u ovim
institutima vlada veliko nezadovoljstvo i svakodnevno
nam se obraćaju sa zahtevom da zaštitimo njihova prav,
te Vas u tom smislu molimo da ovo pitanje ponovo
razmotrite i da se angažujete da se ova
nepravda ispravi.
Nezvanično smo saznali da je predsedništvo Zajednice
instituta Srbije formiralo radnu grupu za izmene
Posebnog kolektivnog ugovora za naučnoistraživačke
institute čiji je osnivač Republika.
U vezi sa tim podsećamo vas da je Zakonom o radu, član
246 stav 1, utvrđeno da PKU za javna preduzeća i javne
službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti
i reprezentativni sindikat. U skladu sa navedenim
članom, Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj
delatnosti Srbije (Sindikat nauke Srbije) kao jedini
reprezentativni sindikat u ovoj delatnosti, je sa
Ministarstvom nauke i zaštite životne sredine zaključio
PKU (potpisan od strane ministra, dr Aleksandra Popovića
i predsednice Sindikata, dr Đurđice Jovović), koji je
objavljen u „Sl. Glasnik. RS“, br. 107/06. U navedenom
PKU, u poglavlju 19 – član 85 uređen je način izmena i
dopuna ovog Ugovora. Prema navedenom, jedini legitimni
za izmene i dopune PKU su Sindikat i Ministarstvo.
Istovremeno vas obaveštavamo da smo prema Ministarstvu
uputili inicijativu za razmatranje određenih pitanja
koja bi izmenama i dopunama PKU regulisli.
Na
inicijativu Ambasade Sirije, predsednik Sindikata nauke
Srbije dr Đurđica Jovović sa saradnicima primila je 9.
septembra ambasadora Sirije u Beogradu Međida Šaduda.
Cilj posete ambasadora bio je da se informiše o stanju
nauke u Srbiji i o aktivnostima Sindikata nauke, kao i
da se uspostavi sindikalna saradnja sindikata Srbije i
odgovarajućih sindikata Sirije. Ambasador se posebno
interesovao za organizaciju i finansiranje nauke u
Srbiji.
Predstavnici sindikata iscrpno su upoznali visokog gosta
sa brojem instituta u Srbiji (62 akreditovana, od kojih
su 58 članice ovog sindikata), sa istraživanjima koja se
sprovode u tim institutima, sa načinom njihovog
finansiranja, te sa projektima istraživanja koja su u
toku realizacije. Predstavnici Ambasade informisani su i
o zakonskoj regulativi koja reguliše naučnoistraživačku
delatnost u Srbiji.
Sirijski diplomata se interesovao da li će se instituti
u Srbiji privatizovati i kakav je stav Sindikata o tome.
Sindikalni je stav da država treba da donese poseban
program te privatizacije i da će se Sindikat nauke
aktivno uključiti u donošenje tog programa.
Dogovoreno je da delegacija sindikata Sirije poseti
Sindikat nauke Srbije. Time će praktično započeti
saradnja ovih sindikata, što je Sindikat nauke Srbije sa
zadovoljstvom prihvatio. Tim pre što će to biti početak
saradnje sa zemljama koje nisu članice Evropske unije .
U razgovoru sa ambasadorom i prvim sekretarom Ambasade
učestvovali su i Milena Milovanović, sekretar Sindikata
nauke Srbije, dr Miroslav Živić, zamenik predsednika
ovog sindikata, i dr Slađan Milanović, predsednik
Nadzornog odbora.
Sastanak
je održan na inicijativu Sindikata nauke, 30. jula
2008. Sastanku su prisustvovali predstavnici Sindikata
i državna sekretarka Ministarstva, prof dr Snežana
Pajović.
Dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata je dr Pajović
informisala o aktivnostima Sindikata u poslednje dve
godine, kao i o aktivnostima koje su u toku, a koje se
ne mogu realizovati bez saradnje sa Ministarstvom.
Naime, predstavnici Sindikata ukazali su na pitanja koja
treba započeti i rešavati u ovoj i narednim godinama i
to su:
·
Izjednačavanje vrednosti rada (cena rada i koeficijenti)
zaposlenih u nauci sa zaposlenima u visokom obrazovanju
·
Realizacija socijalnog programa
·
Izmene Zakona o NID-u
·
Utvrđivanje normativa i standarda u skladu sa članom 99
Zakona o NID
·
Primena Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu u
institutima
·
Privatizacija instituta i besplatne akcije
·
Rad fondacije za izgradnju stanova za mlade istraživače
Po pitanju izjednačavanja vrednosti rada, dobili smo
uveravanje da su u Ministarstvu spremni da koeficijenate
i cenu rada u nauci usaglase sa visokim obrazovanjem.
Ministarstvo u sadašnjem sastavu prihvata činjenicu da
je nauka po pitanju zarada neopravdano oštećena i da
nema nikakvog razloga da zaposleni u institutima imaju
manje zarade od svojih kolega na univerzitetu.
U vezi socijalnog programa dogovorili smo se da Sindikat
ponovo uputi zvaničan zahtev Ministarstvu, što je i
učinjeno.
Sindikat je takođe u pisanoj formi dostavio primedbe na
odredbe Zakona o NID za koje smatramo da ih treba
izmeniti ili jasnije definisati.
Državna sekretarka, dr Snežana Pajović, je prihvatila
predlog Sindikata, a i sama je takvog uverenja, da su
navedeni normativi i standardi neophodni i da će to biti
prioritet u radu Ministarstva.
U vezi primene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu,
ukazali smo da u velikom broju instituta ovaj posao nije
završen, a u nekim nije ni započet. Razlozi za to su
mnogobrojni, ali u najvećem broju slučajeva to je
nedostatak novca za izradu elaborata i druge
dokumentacije koju predviđa Zakon. U narednom periodu
Ministarstvo će se zajedno sa institutima angažovati na
rešavanju ovog problema.
Za poslednje dve tačke dogovorili smo se da budu
razmatrane na posebnom sastanku.
Ministarstvo za
nauku i tehnološki razvoj
Republike Srbije
gdin Božidar Đelić, ministar
Poštovani
ministre,
čestitamo Vam na izboru za Ministra za nauku i
tehnološki razvoj i izražavamo nadu da ćemo zajadničkim
snagama izgraditi, pre svega, odnos poverenja.
Kao prvi korak ka međusobnom poverenju i uvažavanju
predlažemo da organizujete sastanak sa predstavnicima
Sindikata nauke Srbije, za koji predlažemo sledeće teme
za razgovor:
·izjednačavanje zarada zaposlenih u nauci sa zaposlenima u visokom
obrazovanju (izmene i dopune PKU za naučnoistraživačke
institute čiji je osnivač Republika Srbija)
·realizacija socijalnog programa za zaposlene u naučnoistraživačkim
institutima u skladu sa Zapisnikom od 07. 12.
2007.godine
·izrada normativa i standarda za finansiranje plata pomoćnog osoblja
(član 99 Zakona o NID)
·rad Fondacije za izgradnju stanova za mlade naučne radnike
·predlozi za izmene i dopune Zakona o NID
U očekivanju da ćete što pre odrediti termin i mesto
održavanja sastanka, srdačno Vas pozdravljamo.
Učešće
sredstava za nauku u bruto društvenom proizvodu sredinom
90-ih godina iznosilo je 0.78%, a sada iznosi
0.36%. Vlada Republike Srbije je u 2003. godine utvrdila
politiku razvoja nauke i prema tom dokumentu učešće
sredstava za nauku u BDP-u trebalo je da se povećava,
tako da je taj procenat u ovoj godini trebao da bude
0.6%, u 2009. 0.8%, da bi se dostigao 1% u 2010. godini.
Budući da je nauka u ovoj godini ostala na 0.36% to se
projektovani cilj neće ostvariti do 2010. god.
Ova činjenica najviše se odrazila na
materijalni položaj zaposlenih u institutima. U ovoj
godini zabeležen je značajniji realni pad zarada. Plate
istraživača ne prate ni inflaciju ni troškove života.
Iako su polovinom 2007 god. zarade istraživača u
institutima u odnosu na kolege u visokom obrazovanju
bile jednake, trenutno istraživači u institutima imaju
čak 27% niže zarade. Tako naučni savetnik u institutu za
rad na projektu od Ministarstva nauke dobija oko 50000
din., dok redovni profesor od Ministarstva prosvete za
rad u nastavi dobija oko 64000 dinara, isti je odnos i
kada se porede naučni saradnik sa oko 43000 dinara i
docent sa oko 54000 dinara.
U poslednjih godinu dana posebno se pogoršao položaj
mladih istraživača. Ranija praksa je omogućavala da se
mladi, koji ispunjavaju određene kriterijume, direktno
zaposle u institutima u okviru odgovarajućih naučnih
projekata ili da dobiju stipendiju Ministarstva nauke.
Od pre godinu dana prva mogućnost više ne postoji, već
se mladi mogu uključiti na projekte samo ako su
stipendisti. Na taj način je smanjen ne samo broj
novozaposlenih, već su oni i finansijski destimulisani
pošto stipendije ne obuhvataju socijalno i penziono
osiguranje. Stipendiranje jeste praksa angažovanja
mladih u SAD i razvijenim zapadnim zemljama, ali za
razliku od Srbije ove zemlje karakteriše veliki priliv
mladih naučnika zbog daleko boljih uslova rada i
perspektiva po završetku doktorskih studija. S toga
postavimo pitanje, da li će isti način stimulacije
mladih u našim uslovima rada dovesti do ostanka
najkvalitetnijih u Srbiji?.
Pored ovoga Ministarstvo je bilo neažurno u
rešavanju nekih važnih pitanja kao što su:
·
Raspisivanje konkursa za projekte iz oblasti tehnološkog
razvoja, u odnosu na plan, kasnilo je šest meseci tako
da istraživači koji su angažovani na ovim projekata ovog
meseca nisu dobili zaradu, a kako ocenjivanje projekata
još nije završeno moguća su i dalja kašnjenja.
·
Ocenjivanje projekata iz oblasti osnovnih istraživanja
kasni dva meseca, a preliminarni podaci ocene projekata
sadrže toliko grešaka da su pojedini zvaničnici
Ministarstva morali da se javno izvine naučnoj javnosti.
Neposredno pre početka ocenjivanja projekata
Ministarstvo je promenilo pravila u odnosu na propisana
u konkursu, što je uticalo da se destimuliše saradnja
među projektima u Srbiji, ali i sa kolegama u
inostranstvu.
·
Niz obaveza koje je propisao zakon o NID-u, a čije
sprovođenje je bilo u domenu rada Ministarstva nisu
ostvarene. Tako nije doneta Strategija o razvoju nauke u
Srbiji, iako je rok bio početak 2007. godine, takođe
nisu doneti kriterijumi i standardi za institucionalno
finansiiranje „hladnog pogona“ instituta čiji je osnivač
Republika, što podrazumeva i rad pomoćnog osoblja koje
je zaposleno u tim institutima.
Mi kao sindikat smo posebno nezadovoljni komunikacijom
sa Ministarstvom. Razloga je mnogo, a najvažniji su:
dezinformisanje javnosti u Srbiji od strane Ministarstva
nauke o sastavu i radu Sindikata nauke, nepoštovanje
Posebnog kolektivnog ugovora čiji su potpisnici,
nesprovođenje socijalniog programa u ovoj godini, na šta
su se ministrastva nauke i finasija obavezala
potpisivanjem Sporazuma iz decembra 2007. koji je doveo
do prekida štrajka; uskraćivanje pristupa informacijama
značajnim za socijalni položaj zaposlenih u nauci Srbije
i dr.
Iz svega ovoga se vidi da je nauka do sada bila na repu
interesovanja Vlade Republike Srbije i da je služila kao
sitniš u međupartijskim trgovinama prilikom formiranja
Vlade. S obzirom da još nije poznat mandatar buduće
Vlade i da još nije jasno ni ko će formirati skupštinsku
većinu, ova konferencija za štampu nema nikakvu
političku konotaciju, već ima za cilj da na vreme ukaže
na izuzetno težak položaj nauke u Srbiji i na maćehinski
odnos države prema njoj.
Zato poručujemo Predsedniku države Srbije i budućem
mandataru za sastav Vlade da odgovornije, nego do sada,
shvate nauku i da pažljivije promisle prilikom donošenja
kadrovskih rešenja u Ministarstvu nauke.
U vezi cirkularnog pisma koje ovih dana kruži po
institutima za potpisivanje peticije za formiranje novog
Ministarstva za nauku i visoko obrazovanje, Republički
odbor sindikata nauke na sednici od 26.05.2008. godine
jednoglasno je
ZAKLjUČIO:
1.da spajanje nauke i visokog obrazovanja u jedno
ministarstvo nije garant da će sam čin spajanja ovih
delatnosti, odnosno stvaranje jedinstvenog ministarstva
dovesti do suštinskog izjednačavanja uslova rada
istraživača zaposlenih u institutima sa zaposlenima na
fakultetima, kao i da će time biti lakše rešti problem
uspostavljanja institucionalnog finansiranja instituta i
realizacije ekvivalencije zvanja.
2.da bi se ovi ciljevi ostvarili neophodno je da se
predhodno uradi sledeće:
·
izvrše odgovarajuće izmene Zakona o NID-u, jer je Zakon
propisao da se nauka projektno finansira
·
izvrše odgovarajuće izmene u Zakonu o visokom
obrazovanju
·
usaglasi Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o NID-u
·
usaglase podzakonska akta nauke i visokog obrazovanja po
pitanju kriterijuma o izborima u zvanja, kriterijumima o
akreditaciji instituta i fakulteta i dr.
·
obezbedi ista cena rada, odnosno isto vrednovanje
obrazovnog i naučnog rada i isti koeficijenti za
odgovarajuća zvanja.
OBRAZLOŽENJE
Republički odbor sindikata nauke smatra da ukoliko ne
dođe do navedenih promena u zakonskoj i podzakonskoj
regulativi, kojom je uređena naučno istraživačka
delatnost i oblast visokog obrazovanja, izjednačavanja
statusa istraživača u institutima sa nastavnicima na
fakultetima u pogledu uslova rada i zapošljavanja, kao i
istog načina finansiranja neće biti. Kada bi se ova
pitanja rešila, bez uticaja je da li je ministarstvo
jedinstveno ili nije.
Ukoliko se ova pitanja ne razreše spajanje nauke u
jedinstveno ministarstvo sa visokim obrazovanjem bi
sigurno bilo na štetu nauke. Nauka bi se utopila u
visoko obrazovanje i izgubila bi svoju prepoznatljivost
i specifičnost koju je godinama gradila. Ovo tim pre,
što je naučno jezgro u samostalnim institutima (2500
istraživača) u odnosu na broj istraživača na fakultetima
više nego dva puta manje.
Mi smo već bili zajedno sa visokim obrazovanjem, a da ni
tada nismo po pitanju finansiranja i statusa bili
izjednačeni sa kolegama na univerzitetima. Podsetite
se na taj period.
Prema tome suština problema nije u tome da li su
ministarstva spojena ili odvojena, da li imamo jednog
ministra ili dva, već u tome što država nije definisala
šta želi od nauke i nije obezbedila, niti na tome radi,
uslove da nauka bude ono što je Zakon o NID-u propisao,
glavni činilac i pokretač privrednog i ukupnog
društvenog razvoja zemlje. Sa sredstvima koja se sada
izdvajaju za nauku ostvarenje toga cilja je još uvek
daleko.
Dobro razmislite da li će ministar eventualnog
jedinstvenog ministarstva, koji će sigurno biti sa
univerziteta, imati interesa da pokrene neophodne izmene
zakonskih i podzakonskih akata. Po našem mišljenju mnogo
je bolje da na čelu samostalnog ministarstva nauke
napokon dođe naučnik sa instituta koji je sve ove
probleme i lično osetio. S toga našu energiju ne teba da
usmerimo ka peticijama iza kojih stoje neke lične
ambicije, već ka rešavanju ovog konkretno postavljenog
cilja.
Poštovane kolege, ukoliko želimo da stvari u nauci
promenimo, na nama svima je velika obaveza i odgovornost
da se uključimo u rad na tim promenama. Niko drugi to
neće uraditi za nas.
Sindikat nauke će odmah po utvrđivanju mandatara
pokrenuti inicijative za promene i očekujemo vašu
podršku.
Izostanak sa sednice nisu
najavili: Dragana Jošić, Vladimir Dimitrovski, Dušanka
Bugarski, Miroslav Lazić.
Na sednici je razmatran
sledeći
DNEVNI RED
1.
Aktivnosti ROS nauke između dve sednice (decembar 2007.
– februar 2008.)
2.Dogovor
o daljim aktivnostima ROS nauke na poboljšanju
materijalnog položaja zaposlenih u nauci
3.
Donošenje odluke o održavanju sportskih susreta u ovoj
godini
4.Predlog
Predsedništva ROS-a za održavanje seminara
5.Tekuća
pitanja.
O aktivnostima ROS-a
između dve sednice govorila je predsednica dr Đurđica
Jovović, o čemu su se članovi Odbora mogli informisati i
preko SAJT-a Sindikata. Budući da smo 6. februara ove
godine imali sednicu Predsedništva ROS-a i da smo
određene materijale u vezi naših aktivnosti uputili
nadležnim ministarstvima i sindikalnim organizacijama to
je ROS ove izvršene aktivnosti podržao sa konstatacijom
da je to pravi način sindikalnog rada.
O daljim aktivnostima
ROS-a nauke na poboljšanju materijalnog položaja
zaposlenih predsednica Sindikata dr Đurđica Jovović
izložila je određene mere koje ćemo preduzeti u narednom
periodu. U diskusiji po ovom pitanju učestvovali su:
Vojislava Protić, Nebojša Grahovac, Vladimir Jovanović,
Drinka Vranješević, Jagoš Miljković, Miroslav Živić.
Zaključeno je:
1. Da predsednica Jovović
ponovo uputi pismeni zahtev Ministarstvu nauke za
utvrđivanje osnovice za obračun i isplatu zarada u 2008.
godini i za korekciju koeficijenata u PKU nauke.
2. Da se upuiti zahtev
Ministarstvu finansija da se prilikom rebalansa budžeta
uzme u obzir materijalni položaj nauke i da se ministar
Cvetković podseti na dato obećanje u pregovorima iz
decembra 2007. godine.
3. Da se od Ministarstva
nauke ponovo zatraži informacija o iznosu i strukturi
utrošenih sredstava za naučnoistraživački rad u 2007.
godini.
Članovi ROS-a su posebno
izrazili zabrinutost i nezadovoljstvo što još nije
izvršena evaluacija projekata, što se kasni sa
potpisivanjem novih projekata a što će sve uticati da se
privremeno finansiranje produži i posle marta ove
godine.
Postavljeno je i pitanje
u kakvom statusu će biti istraživači koji po Zakonu o
NID ne ispunjavaju uslove za izbor u zvanje a već su dva
puta išli u reizbor. Predlog je ROS-a da naučna veća u
institutima naprave Pravilnik o kriterijumima za izbor u
stručna zvanja i da se ti istraživači izaberu u stručna
zvanja i da se kao takvi prijave na konkurs za
tehnološke projekte.
U vezi održavanja
Sportskih susreta u ovoj godini ROS je doneo sledeću
O d l u k u
Zadužuje se rukovodstvao
ROS-a da sindikalnim organizacijama u toku ovog meseca
dostavi predlog sa svim elementima (mesto, vreme
održavanja susreta, sportske discipline, visina
kotizacije i dr.) za održavanje susreta. Nakon toga a u
zavisnosti od broja prijavljenih učesnika ROS će doneti
konačnu odluku.
U vezi edukacije
predložene su teme koje se odnose na mobing i antimobing
i privatizaciju.
Po tekućim pitanjima
usvojen je predlog da predstavnici ROS-a nauke obiđu
jedan broj sindikalnih organizacija kako bi u
neposrednom kontaktu međusobnmo se informisali o
aktivnostima i eventualnim problemima u radu sindikalnih
organizacija.
Usvojen je predlog da u
prvom krugu budu sledeće sindikalne organizacije:
Astronomska opservatorija, Institut „Mihailo Pupin“,
Institiut za veterinarstvo, Institut za stočarsvo,
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institut
za zemljište, „IMTEL“, „VINČA“, ITNMS; IMS; Institut za
fiziku.
U realizaciji obaveza utvrđenih
zapisnikom od
07. 12. 2007.
godine ostala su dva pitanja
(direktni
materijalni troškovi
i socijalni program),
koja nisu konkretizovana ni po pitanju
vremena ni načina
ostvarivanja.
S obzirom da smo svojim potpisima
preuzeli obavezu da ova pitanja realizujemo u
institutima potrebno je da se dogovorimo i da određene
aktivnosti u tom cilju već
preduzmemo.
Sem navedenog,
u obavezi smo prema PKU da izvršimo
korekciju koeficijenata
6%
koliko je bilo povećanje
plata za istraživače
u julu
2007.
godine,
kao i da utvrdimo osnovicu za obračun
i isplatu plata u
2008.
godini zaposlenima u institutima
čiji
je osnivač
Republika.
Zahvaljujemo Vam se na odgovoru u vezi
našeg dopisa 34 br. 48 od 12. 12. 2007. godine.
Međutim, odgovor nije razrešio niti
ukazao na put kako da rešimo problem nepoštovanja
Posebnog kolektivnog ugovora od strane Ministarstva
nauke.
Vaš odgovor se, uglavnom, temelji na
Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama,
na osnovu kojeg Vlada za državne organe i javne službe
utvrđuje osnovicu i koeficijente za obračun i isplatu
plata.
Budući da Vlada za naučnoistraživačku
delatnost nije donela akt (uredbu) kojim bi utvrdila
koeficijente za obračun i isplatu plata u nauci to
upućivanje na pomenuti zakon nama ne daje odgovor.
OTVORENO PISMO
MINISTARKI NAUKE GOSPOĐI ANI PEŠIKAN
Poštovana gospođo ministarka,
U NINU br.2972 od 13. decembra 2007.
godine, u tekstu ovog nedeljnika, pokušavate da na dosta
neuverljiv način pokažete da je protest koji su
organizovali zaposleni u naučnoistraživačkoj delatnosti
Srbije, sa Sindikatom te delatnosti, u najmanju ruku
neopravdan.
Zaobilazeći suštinske razloge koji su
bili povod što su zaposleni u naučnoistraživačkim
institutima izašli na ulicu, tražeći s razlogom da Vlada
i resorno ministarstvo ispoštuju ono o čemu su se
dogovorili sa Sindikatom i potpisali dokument u vidu
Posebnog kolektivnog ugovora za institute čiji je
osnivač Republika, Vi se bavite pitanjima koliko je u
protestu bilo učesnika, da li su to doktori nauka ili
neistraživačko osoblje. Čemu ovakav formalizam? Pa ni u
štrajkovima zdravstvenih radnika ne izlaze samo lekari,
u pravosuđu najmanje su štrajkovale
sudije, pa
ipak je rad pravosudnih organa bio preko tri nedelje
skoro potpuno blokiran. Na kraju, čak i da je Vaša
procena broja učesnika protesta tačna, imajući u vidu
broj zaposlenih u institutima, to bi trebalo da bude
više nego dovoljan razlog da se ozbiljno zabrinete i
preispitate svoj rad.
Ne možete se kao ministarka samo
deklarativno zalagati za bolju poziciju nauke u Srbiji
koja treba da pomogne ekonomskom i svakom drugom razvoju
zemlje, a da sadašnji materijalni položaj nauke sa
učešćem 0,32% BDP i najnižom cenom rada (1680,00
dinara), u odnosu na sve druge delatnosti javnog
sektora, pravdate mogućnostima budžeta.
Normalno bi bilo da se i Ministarstvo i
ministarka zalažu za bolji materijalni položaj
zaposlenih u svojim delatnostima i da pred onima koji
„krešu“ budžet budu uporni i ubedljivi, štiteći time i
svoj ugled i kredibilitet i dajući doprinos poboljšanju
ukupnog položaja nauke u Srbiji.
Nauka ne može biti atraktivna i izazovna
za mlade samo na Festivalu nauke. Ona treba da bude
privlačna sa stanovišta materijalnog položaja maladih
koji su zaposleni u naučnoistraživačkim ustanovama i
ukupnog položaja nauke u našem društvu.
Vaše tvrdnje da Poseban kolektivni ugovor
ne sadrži odredbe po kojima bi se plate u nauci
usaglašavale sa platama u visokom obrazovanju nisu
tačne, jer su u Posebnom kolektivnom ugovoru nauke
ugrađene odredbe koje omogućavaju korekciju
koeficijenata i promenu osnovice ukoliko se u toku
godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu
kojih su utvrđeni osnovica i koeficijenti. S obzirom da
su u Posebnom kolektivnom ugovoru preuzeti koeficijenti
i cena rada iz Uredbe o visokom obrazovanju, pa kako se
osnovica za obračun plata u visokom obrazovanju u
septembru mesecu povećala za 20% i da je u novembru
izvršeno još jedno povećanje plata za 6,9% kroz
korekciju koeficijenata, Sindikat je na vreme
Ministarstvu uputio pisanu inicijativu za izmenu
Posebnog kolektivnog ugovora, odnosno za utvrđivanje
nove osnovice i za korekciju koeficijenata u nauci.
Na ovu inicijativu nismo od Ministarstva
dobili nikakav odgovor već samo usmeno objašnjenje da za
te namene nema sredstava.
To što navodite, da se nauka projektno
finasira i da nije indirektni korisnik budžeta kao
visoko obrazovanje, je bez uticaja na utvrđivanje
zarada.
Sem toga, Vi tvrdite da ne postoji
zakonska osnova da se plate u institutima izjednače sa
platama u visokom obrazovanju, da koeficijenti za
zaposlene u naučnoistraživačkoj delatnosti, koji su
preuzeti iz Uredbe o visokom obrazovanju, nemaju nikakve
veze sa visinom plata već sa procenom složenosti posla.
Pa zar složenost posla ne određuje vrednost rada?
Vaše tvrdnje, sa stanovišta Zakona o
platama u državnim organima i javnim službama i Zakona o
radu, su netačne, jer po navedenim zakonima koeficijent
izražava složenost posla, odgovornost, uslove rada i
stručnu spremu.
Posebno smo zaprepašćeni činjenicom da
nas optužujete za manipulaciju u vezi ekvivalencije
zvanja u visokom obrazovanju i nauci koju mi koristimo
da dokažemo da vrednost rada, a samim tim i plate, u ove
dve delatnosti treba da budu izjednačene.
Ako su Vama naši argumenti proizvoljni i
netačni, mi Vas najljubaznije molimo da naučnoj i široj
javnosti objasnite argumente i navedete zakone na osnovu
kojih zaposleni u nauci završavaju 2007. godinu sa 30%
nižom platom od svojih kolega na Univerzitetu, kao i
zbog kog zakona jedino za nauku u budžetu za 2008.
godinu nije planirano povećanje plata čak ni za
predviđenu inflaciju.
I na kraju, ipak se u nečemu i slažemo i
podržavamo Vašu inicijativu da visoko obrazovanje i
nauka pripadaju istom ministarstvu.
Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti
Srbije
Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti
Srbije i Vlada Republike Srbije su na osnovu člana 246.,
stav 1 Zakona o radu, zaključili Poseban kolektivni
ugovor za naučnoistraživačke institute čiji je osnivač
Republika („Sl. glas. RS“, br. 107/2006).
Dogovor
između Sindkata i Ministarstva nauke koji je predhodio
zaključivanju Posebnog kolektivnog ugovora bio je da
osnovica i koeficijenti za obračun i isplatu plata
zaposlenima u naučnoistraživačkim institutima budu isti
kao u visokom obrazovanju. Tako su koeficijenti za
isplatu zarada istraživača angažovanih na projektima
Ministarstva (član 28 – tabela 1 PKU), i plate pomoćnog
osoblja (član 37 – tabela 2 PKU), preuzeti iz Uredbe o
izmeni i dopuni Uredbe o normativima i standardima
uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje
se finansiraju iz budžeta („Sl. glas. RS“, br. 26/05).
Primenom ovih koeficijenata mesečna primanja istraživača
u institutima uvećana su u 2006. godini u odnosu na
2005. godinu za 32 odsto.
Argumenti za ovakav dogovor Sindikata i Ministarstva
bili su jednaka složenost rada u ovim delatnostima i
zakonsko izjedanačavanje naučnih i nastavnih zvanja
(Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakon o
visokom obrazovanju).
Poseban
kolektivni ugovor se primenjivao i isplate zarada
istraživača i plata pomoćnog osoblja vršene su u skladu
sa njim sve do septembra 2007. godine.
Vlada
je u septembru ove godine visokom obrazovanju povećala
osnovicu za 20 % i ona sada iznosi 2015,87 dinara a u
nauci je 1680,00 dinara. U novembru mesecu ove godine
visokom obrazovanju izvršeno je još jedno povećanje
plata za 6,9% kroz korekciju koeficijenata.
Polazeći od činjenice da su se u visokom obrazovanju
promenili elementi za obračun plata, kao i od toga da su
u Posebnom kolektivnom ugovoru nauke ugrađene odredbe
(član 26, stav 2, član 27, sta 1 i 2 i članovi 35 i 36),
koje omogućavaju korekciju koeficijenata i promenu
osnovice ukoliko se u toku godine bitno promene
okolnosti i predpostavke na osnovu kojih su utvrđene
osnovice i koeficijenti, Sindikat je prema resornom
Ministarstvu pokrenuo inicijativu za izmenu Posebnog
kolektivnog ugovora, odnosno za utvrđivanje nove
osnovice i korekciju koeficijenata.
Međutim, umesto pregovora za utvrđivanje osnovice i
korekcije koeficijenata, Ministarstvo se ponaša kao da
Poseban kolektivni ugovor i ne postoji.
Pozivajući se na Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti
i na Zakon o budžetu, Ministarstvo ističe da se programi
istraživanja u delatnostima nauke projektno finansiraju
i da su oni u obavezi da obezbede sredstva za
realizaciju projekata, a da je oblast zarada i
regulisanje drugih prava zaposlenih obaveza instituta
kao poslodavca da svojim opštim aktom reguliše u skladu
sa Zakonom o radu. Ministarstvo dalje navodi da se
Zakonom o budžetu ne mogu planirati zarade zaposlenih u
institutima već samo iznos koji će Ministarstvo nauke
izdvojiti za finansiranje projekata u skaladu sa
uslovima predviđenim u Zakonu o naučnoistraživačkoj
delatnosti.
Sem
toga, naši zahtevi da se zaposleni u institutima po
pitanju plata usklađuju sa visokim obrazovanjem, u
Ministarstvu nauke i Ministarstvu finasija se osporavaju
i zbog toga što nauka kao delatnost nije indirektni
korisnik budžeta kao što su prosveta, zdravstvo, kultura
i dr. i što se nauka u budžetu vodi ka specijalizovane
usluge.
Mi U
Sindikatu nauke i dalje mislimo da sve ove iznete
činjenice ne mogu biti osnov za nepoštovanje i
neprimenjivanje PKU.
S
obzirom da i Sindikat i Ministarstvo nauke ostaju pri
svojim stavovima, prinuđeni smo da Vam se obratimo sa
molbom da organizujete jedan radni sastanak kako bi sa
kompetentnim ljudima iz vašeg Ministarstva ova pitanja
razjasnili.
U
skladu sa Zapisnikom (u prilogu) koji su potpisali
predsednica Sindikata dr Đurđica Jovović, ministarka
nauke dr Ana Pešikan i ministar finansija dr Mirko
Cvetković, Republički odbor Sindikata zaposlenih u
naučno-istraživačkoj delatnosti Srbije je na sednici od
13. decembra 2007. godine doneo
ODLUKU
Ukupna
sredstva, koja se po navedenom osnovu uplate institutu
od Ministarstva nauke, će se raspodeliti svim
zaposlenima u institutu i to tako: da se svim
istraživačima koji su angažovani na projektima
Ministarstva nauke isplati jednak iznos, koji je
dva puta veći od iznosa koji će biti isplaćen
ostalim zaposlenima koji nisu angažovani na projektima
Ministarstva nauke.
Za
obračun treba koristiti sledeće formule:
Bruto iznos od Ministarstva
nauke
-------------------------------------------------------------------------=bruto iznos za jednog neistraživača
2 xbroj
istraživača + broj neistraživača
bruto iznos za jednog istraživača =
2
xbruto iznos za
jednog neistraživača
Napomene:
Istraživači su zaposleni u institutu
angažovani na projektima Ministarstva nauke,
a
neistraživači su svi ostali zaposleni u
institutu.
Direktori su u obavezi da ova sredstava isplate u
celosti za gore navedenu namenu i to na navedeni način.
Sindikat
zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti Srbije je
posle održanog jednosatnog štrajka upozorenja u
institutima i protesta koji je održan 04. decembra 2007.
godine, u nekoliko navrata imao pregovore sa
predstavnicima Ministarstva nauke i Ministarstva
finasija. Na pregovorima od 07. decembra 2007.
predsednica Sindikata dr Đurđica Jovović, ministarka
nauke dr Ana Pešikan i ministar finansija dr Mirko
Cvetković su potpisali Zapisnik po kome se Ministarstvo
nauke obavezuje da:
1.u
decembru 2007. godine jednokratno isplati institutima
mesečni iznos bruto sredstava za naučnoistraživački rad
i sredstva za direktne režijske materijalne troškove u
iznosu od 250 miliona dinara. Namena ovih sredstava je
isplata dela zarade za naučno-istraživački rad i rad
pomoćnog osoblja. Raspodela ovih sredstava u institutima
će se vršiti u skladu sa odlukom Republičkog odbora
Sindikata.
2.
Ministarstvo nauke će povećati direktne materijalne
troškove za 15% u 2008. godini.
3.U toku
2008. godine sprovešće se socijalni program u okviru
naučnoistraživačkih organizacija. Sadržaj socijalnog
programa biće identičan sadržaju socijalnih programa u
drugim javnim službama. Operacionalizacija socijalnog
programa i ostali detalji biće dogovoreni između
resornih ministarstava, sindikata i samih instituta.
Pregovori predstavnika Sindikata sa
predstavnicima Ministarstva nauke su nastavljeni 10.
decembra 2007. godine.
Raspravljalo se o sledećim pitanjima:
zapošljavanje mladih istraživača, kriterijumi za
evaluaciju projekata i istraživača i raspisivanje
projekata iz oblasti tehnološkog razvoja.
Uprkos zahtevima Sindikata,
Ministarstvo je ostalo čvrsto pri stavu
da će se na projektima Ministarstva angžovati samo mladi
istraživači koji su ostvarili pravo na stipendije
Ministarstva za doktorske studije.
Po
drugom pitanju Ministarstvo je potvrdilo svoj stav da se
kriterijumi za evaluaciju projekata i istraživača neće
menjati u odnosu na one, utvrđene prilikom raspisivanja
konkursa za osnovna istraživanja 2006-2010. godine.
Konkurs
za projekte iz oblasti tehnološkog razvoja biće raspisan
u toku decembra 2007. Do potpisivanja novih ugovora,
postojeći projekti iz tehnološkog razvoja će biti
avansno finansirani na zahtev direktora instituta
akreditovanih kod Ministarstva nauke koji su u većinskom
državnom vlasništvu.
Sindikat ne odustaje od
zahteva iznesenih na protestu održanom 04. decembra
2007. godine i boriće se svim sindikalnim metodama za
njihovo ispunjenje.
Sindikat Nauke prihvatio
je na današnjim pregovorima ponudu resornog i
Ministarstva finansija
da
u decembru 2007. godine jednokratno isplati institutima
mesečni iznos bruto sredstava za naučnoistraživački rad
i sredstva za direktne režijske materijalne troškove u
iznosu od 250 miliona dinara, ali i predložio mehanizam raspodele sredstava,
po kojem bi korisnici isključivo bili zaposleni u
naučno-istraživačkim institutima, što bi bar malo
ispravilo razliku u platama u odnosu na visoko
obrazovanje.
SOCIJALNI PROGRAM
Dogovoreno je da u 2008.
godini počne izrada, kako je to ministar Cvetković rekao
« po ugledu na ostale javne službe (pravosuđe,
obrazovanje i zdravstvo),« pri čemu će biti vođeno
računa o specifičnosti naučno-istraživačke delatnosti.
DIREKTNI MATERIJALNI
TROŠKOVI
Predstavnici Sindikata i
Vlade su dogovorili da je u 2008. planirano povećanje
direktnih materijalnih troškova između 15 – 20 odsto.
Republički odbor
Sindikata nauke će o dogovorenom po svim predlozima
doneti konačnu odluku na sednici zakazanoj za 7.decembar
2007. godine, o čemu će ministre nauke i finansija
obavestiti napismeno.
Naučni radnici protestovali su danas
ispred vlade Srbije, nezadovoljni odnosom države prema
toj struci i materijalnim položajem, a u ime vlade
primila ih je državni sekretar Ministrstva nauke Uranija
Kozmidis Luburić.
"U vladi nikome nismo mogli da predamo
naše zahteve", rekla je Tanjugu predsednica Sindikata
nauke Đurđica Jovović, istakavši da je tokom protesta
dobila poziv da se pregovori sindikata i vlade, započeti
prošle sedmice, nastave u sredu.
U 52 naučna instituta u Srbiji zaposleno
je između 2.500 i 3.000 istraživača i oko 2.000 drugog
osoblja.
Prosečna plata doktora nauka, prema
podacima sindikata, je oko 40.000 dinara, dok pomoćno
osoblje, laborant ili tehničar imaju oko 22.000 dinara.
Jedan od osnovnih zahteva Sindikata
naučno-istraživačkih radnika, koji je i organizator
protesta, je veće izdavajanje države za osnovne
istraživačke projekte, kao i izjednačavanje plata
zaposlenih u naučnim institutima sa platama u visokom
obrazovanju.
To nam dozvoljava zakon, rekla je
Jovović, dodajući da je njena plata na poslovima višeg
naučnog saradnika 46.000 i da bi trebalo da iznosi
57.000 dinara, koliko iznosi plata vanrednog profesora.
Ona je objasnila da samo jedan deo
instituta može da "izađe" na tržište i ostvari dodatnu
zaradu, a da se većina finansira samo iz budžeta.
Sindikat zahteva i smenu ministarke nauke
Ane Pešikan i članova njenog kabineta, kao i povećanje
cene rada za 20 odsto počevši od plate za septembar
2007. godine i povećanje koeficijenata za oko sedam
procenata od ovogodišnje novembarske plate.
Naučnici traže i veća izdvajanja za
direktne materijalne troškove i zapošljavanje mladih
naučnika bez uslova prema kojem moraju biti stipendisti
Ministarstva nauke.
Sa našim zahtevima upoznati su, pored
resornih ministara nauke i finansija, i potpredsednik
vlade Božidar Đelić, kao i ministar rada i socijalne
politike Rasim Ljajić, rekla je Jovović.
Ministarka nauke Ana Pešikan ranije je
izjavila da nema zakonskih uslova po kojima bi se mogle
izjednačiti plate u visokom obrazovanju i naučnim
institutima, a vlada je ponudila 250 miliona dinara za
jednokratnu pomoć, socijalni program i veća izdvajanja
za materijalne troškove, ali u manjem procentu od onoga
što traže sindikati.
Pregovori su održani u zgradi
Ministarstva finansija. Pregovarački timovi Ministarstva
nauke i Sindikata su bili isti kao i na pregovorima
pre nekoliko dana,
dok je ispred Ministarstva
finansija u pregovorima učestvovao i ministar dr Mirko
Cvetković.
Pregovarački
tim Sindikata
je predvodila
predsednica
dr Đurđica
Jovović, koja
je upoznala ministra
Cvetkovića sa materijalnim položajem zaposlenih u nauci
i sa zahtevima Sindikata.
Posle kraćeg obrazloženja makroekonomske
situacije u Srbiji i jasnog stava da predviđena
budžetska sredstva za narednu godinu niko
od budžetskih
korisnika ne može
da prekorači
ni za dinar,
ministar Cvetković je dao sledeće predloge:
1.
Da se 250 miliona dinara, dobijenih
preraspodelom unutar budžeta Ministarstva nauke, prema
predlogu Sindikata podeli zaposlenima u institutima u
vidu jednokratne pomoći
već
u decembru ove godine.
2.
Da se za 2008. napravi socijalni program
za zaposlene u nauci. Sredstva za te namene će se
obezbediti iz posebnog fonda nezavisnog od budžeta
nauke. Novac od plata onih koji prihvate socijalni
program biće usmeren ka povećanju plata u 2008.
3.
Razmotriće se povećanje direktnih
materijalnih troškova u 2008. u procentu koji još nije
poznat ali će biti manji od naših zahteva.
Sindikat se obavezao da će o ponuđenim
predlozima ministra Cvetkovića upoznati članstvo na
protestu,
koji će biti održan 4. decembra 2007.
Na insistiranje predstavnika Sindikata da
se i
obavi
tražena korekcija zarada za 2007.
godinu,
ministarstvo finansija je izašlo sa
podatkom da su sredstva za naučnoistraživački rad u ovoj
godini povećana za 28% u odnosu na 2006., čime oni
smatraju da su svoju obavezu prema zaposlenima u nauci
ispunili. Sa ovim podatkom su se složili predstavnici
Ministarstva nauke naglašavajući da je ovo povećanje
uglavnom posledica zapošljavanja mladih istraživača,
odnosno povećanja broja istraživač-meseci u 2006. i
2007. jer DMT nisu povećana u ovoj godini, a plate
istraživača su povećane svega 6%. U vezi sa ovim
podatkom Sindikat će zatražiti od Ministarstva nauke
pisanu informaciju o tome za koje su sve namene ova
sredstva utrošena, a u okviru naučnoistraživačkog rada.
Dogovoreno je da se posle konsultacije predstavnika
Sindikata sa članstvom pregovori nastave u narednih dan
ili dva. Predstavnici Sindika su zatražili od
predstavnika ministarstava nauke i finansija da za te
pregovore pripreme i konkretan predlog povećanja zarada
za 2008. godinu koji je u iznetom predlogu izostao.
Sastanak
je održan 29.novembra 2007. u prostorijama Ministarstva
finansija – Uprava za trezor (Pop-Lukina 7-9), Beograd.
Sastanku su prisustvovali ispred sindikata: predsednik
Sindikata nauke dr Đurđica Jovović, zamenik predsednika
Sindikata nauke dr Miroslav Živić, član odbora mr
Vojislava Protić-Benišek i sekretar Sindikata nauke
Milena Milovanović.
Ispred Ministarstva nauke sastanku
su prisustvovali ministarka dr Ana Pešikan, pomoćnik
ministra prof. dr Ratko Jankov, sekretar Ministarstva
Vladimir Homan, šef kabineta Ana Pavlić i šef
finansijske službe Ministarstva Mirjana Miljojčić.
Ispred Ministarstva finansija sastanku su preisustvovale
pomoćnik direktora Uprave za trezor Ružica Stojiljković
i Olivera Ružić-Poparić.
Predstavnici sindikata
nauke su ponovo izneli zahteve i naglasili da ne
otstupaju od njih. S obzirom na to da do konkretnog
dogovora nije došlo, zaključeno je da se pregovori
nastave u prisustvu gospodina Mirka Cvetkovića, ministra
finansija. Termin nove rudne pregovora biće poznat do
kraja dana.
Bez obzira na termin
sledeće runde pregovora protest će biti održan kako je
najavljeno u utorak, 4. decembra 2007. u 11 sati.
Okupljanje je na Trgu Nikole Pašića.
Jednosatni štrajk upozorenja u naučnim
institutima
BEOGRAD, 29. novembra (Tanjug) -
Republički Sindikat zaposlenih u naučno-istraživačkoj
delatnosti organizovaće danas jednosatni štrajk
upozorenja, nezadovoljan dosadašnjim pregovorima sa
resornim ministarstvima o povećanju cena rada i
koeficijenata za naučne radnike.
Kako je Tanjugu izjavila predsednica tog
sindikata Đurđica Jovović, nijedan od 47 instituta u
Srbiji, članova Sindikata nauke, neće raditi od 12 do 13
sati.
Zahtevi sindikata su povećanje cene rada
za 20 odsto, počevši od plate za septembar 2007. godine,
kao i povećanje koeficijenata za oko sedam procenata
koje bi počelo da se primenjuje od ovogodišnje
novembarske plate.
Jovovićeva je podsetila da sindikat,
pored većih plata, zahteva i smenu ministarke nauke Ane
Pešikan i članova njenog kabineta, "zbog pogoršanja
materijalnog položaja zaposlenih u institutima u
Srbiji".
Tražimo i izjednačavanje plata zaposlenih
u naučno-istraživačkoj delatnosti sa platama zaposlenih
u visokom obrazovanju, na šta imamo pravo po Zakonu o
visokom obrazovanju, rekla je ona.
Taj sindikat je za 4. decembar zakazao
protest isped zgrade Vlade Srbije.
LJ.T.
INSTITUTI-ŠTRAJK-ODZIV
Jovović: Najviše instituta štrajkovalo u
Beogradu
BEOGRAD, 29. novembra (Tanjug) -
Predsednica Sindikata zaposlenih u naučno-istraživačkoj
delatnosti Đurđica Jovović izjavila je Tanjugu da je
današnji jednočasovni štrajk upozorenja podržalo
nekoliko instituta, uglavnom u Beogradu.
Među njima su Institut za medicinska
istraživanja, Institut "Vinča" , Institut za biološka
istraživanja "Siniša Stanković", Institut za međunarodnu
privredu i politiku..., rekla je Jovovićeva, ali nije
mogla da iznese precizne podatke o broju instituta koji
su podržali štrajk.
U Vojvodini je rad na jedan sat obustavio
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, rekla je ona,
potvrdivši da je za sutra zakazan sastanak sa
predstavnicima Ministarstva nauke o njihovim zahtevima.
Zahtevi sindikata su povećanje cene rada
za 20 odsto, počevši od plate za septembar 2007. godine,
kao i povećanje koeficijenata za sedam procenata koje bi
počelo da se primenjuje od novembarske plate.
Sindikat zahteva i smenu ministarke nauke
Ane Pešikan i članova njenog kabineta, "zbog pogoršanja
materijalnog položaja zaposlenih u institutima u Srbiji
i izjednačavanje plata zaposlenih u naučno-istraživačkoj
delatnosti sa platama zaposlenih u visokom obrazovanju.
Taj sindikat je za 4. decembar zakazao
protest isped zgrade Vlade Srbije.
LJ.T.
Ivan Videnović,
29.11.2007, 01:41
Ocenjujući setomesečni
rad svog Ministarstva, gospođa Pešikan u svojoj izjavi
iznosi nekoliko neistinitih tvrdnji i paušalnih ocena
kojima javno mnjenje dovodi u zabludu.
Najpre, odluku o pristupanju 7. Okvirnom
programu EU za istraživanje i razvoj (FP7) sadasnji
sastav Ministarstva nije niti doneo, niti sproveo u
delo. Čitav posao oko pristupanja ovom programu EU je
završen u mandatu prethodne vlade. Sticaj okolnosti je
bio takav da je ceremonija potpisivanja sporazuma bila
zakazana za 13. jun 2007, kada je g-dja Pešikan već
stupila na dužnost. Teza o
“zamrlim pregovorima” sa Ruskom Federacijom o transportu
istrošenog nuklearnog
goriva iz Instituta
“Vinča” je takođe neverovatno neistinita i tendenciozna.
Pregovori o međuvladinom sporazumu sa Rusijom su
započeti 2004. u Beogradu, a potom vođeni juna 2005. u
Moskvi, oktobra 2006. u Beogradu, decembra 2006. u
Moskvi i marta 2007. u Beču. Toliko o “zamrlim
pregovorima”. Njihov rezultat je bilateralno usaglašen
sporazum koji je sadašnje Ministarstvo u celini
nasledilo i koji se nalazi u proceduri u ministarstvima
Ruske Federacije. Istovemeno, g-dja Pešikan propusta da
navede porazan rezultat po kome će njeno Ministarstvo
svakako ostati zabeleženo, a to je zatvaranje i
napuštanje najvećeg investicionog projekta srpske nauke
– izgradnje Akceleratorske instalacije “Tesla” u
Institutu “Vinča”, modernog postrojenja koje je trebalo
da ima naučnu i obrazovnu ulogu, kao i da realizuje
posebne programe u nuklearnoj medicini, za ranu
dijagnostiku i terapiju malignih oboljenja. Takođe,
Ministarka propušta da iznese da već šest meseci
instituti i istrazivači u oblasti tehnološkog razvoja ne
realizuju projekte Ministarstva nauke i ne primaju
odgovarajuće naknade – jer Ministarstvo jednostavno još
uvek nije raspisalo konkurs.
(državni sekretar u
Ministarstvu nauke u periodu maj – juli 2007 i pomoćnik
ministra nauke u prethodnoj vladi)
Naučnici od septembra „zakinuti”
POLITIKA
Oko 4.500 zaposlenih u 53 instituta
kažu da neopravdano imaju manje plate od kolega na
fakultetima. – Ana Pešikan ne pristaje na pritiske koji
nisu zasnovani na činjenicama
Danas će zaposleni u naučnim institutima u Srbiji
jednosatnim štrajkom upozorenja od 12 do 13 časova
pokazati nezadovoljstvo platama koje su im od septembra
umanjene, a sutra u podne će ići na razgovor sa
ministrima koji će verovatno imati odgovor na nekoliko
ključnih pitanja. Milena Milovanović, sekretar Sindikata
zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti, koji
okuplja 4.500 članova iz 53 akreditovana instituta,
objašnjava da se njihov problem pojavio nedavno. Po
Zakonu o visokom obrazovanju, kao i Zakonu o
naučnoistraživačkoj delatnosti, na osnovu kojih je
sačinjen kolektivni ugovor, naučni radnici u institutima
imali su iste zarade kao i njihove kolege na
univerzitetima, kao i osnovice rada, koeficijente. Po
tim istim dokumentima i zvanja su se ravnala, pa je
docent bio izjednačen po položaju i zaradom sa naučnim
saradnikom, vanredni profesor sa višim naučnim
saradnikom, redovni profesor sa naučnim savetnikom,
asistent sa istraživačem magistrom nauka, podseća
Milovanovićeva.
Ta pravila su važila godinama, za vreme mandata mnogih
ministara pre Ane Pešikan, ističe sekretar sindikata
naučnih radnika. Po njenim rečima, poslednja plata koja
je bila u skladu sa zakonima i kolektivnim ugovorom
isplaćena je za septembar, a onda su naučnici ostali na
osnovici od 1.650 dinara za izračunavanje plate. Svima
drugima, kaže, povećana je na 2.050 dinara. Konkretno
sada to znači da doktor nauka u institutu prima 40.000
dinara mesečno, a lekar opšte prakse u domu zdravlja
51.000 dinara, navodi Milena Milovanović.
Čim su se naučni radnici oglasili, Ana Pešikan,
ministarka za nauku, precizirala je da je za plate u
visokom obrazovanju zaduženo Ministarstvo prosvete, dok
je Ministarstvo za nauku nadležno za zaposlene u naučnim
institutima. Ona je demantovala optužbe sindikata da
njihovi zahtevi nisu blagovremeno dostavljeni
Ministarstvu finansija.
„To nije tačno, to je igra gluvih telefona”, naglasila
je Pešikan za Betu i dodala da su održana tri sastanka
sindikata i nadležnih ministarstava u vezi sa platama,
kao i da će još jedan sastanak u Ministarstvu finansija
biti održan sutra, u petak.
Reagujući na zahtev sindikata da bude smenjena,
ministarka je ocenila da njeno smenjivanje neće rešiti
nijedan od postojećih problema u nauci u Srbiji.
Dodala je da ne može da pristane na pritiske i pretnje
koji nisu zasnovani na činjenicama.
– Za ovo kratko vreme koje sam provela na poziciji
ministra mnogo smo uradili. Ministarstvo nauke je uspelo
da se izbori za povećanje budžeta za nauku i to znatno
veće u odnosu na ono koje je prvobitno planirano. U
odnosu na 2006. godinu, sredstva za nauku su povećana za
19,55 odsto, što je manje od naših zahteva, ali je
pomeranje sa postojeće pozicije u dobrom pravcu. Takođe,
uspeli smo da postanemo član FP-7 programa Evropske
zajednice, čime smo postali prepoznati u Evropi i čime
će se značajno pojačati naučna saradnja sa Evropom i
evropsko ulaganje u naše naučne projekte. Pored ostalog,
pokrenuli smo i osnivanje konsultativne kancelarije za
pomoć istraživačima koji konkurišu za međunarodne
projekte, dodelu nacionalnih penzija u nauci, osnivanje
fonda uspešnih banaka i preduzeća, proširili
naučno-tehničku saradnju sa drugim zemljama, ponovo
pokrenuli zamrle pregovore o potpisivanju ugovora sa
Rusijom oko iznošenja istrošenog goriva iz zemlje,
otpočeli programe kojima ćemo našu zemlju povezati sa
našim naučnicima koji rade u inostranstvu – objašnjava
ministarka nauke.
Ana Pešikan poručuje da ako je sindikatu stalo njene
smene može da pokrene proceduru koju predviđa skupština
u takvim situacijama. R. Popović
---
Pešikan: Nema zakonskih uslova za izjednačavanje plata
Ministarka nauke Ana Pešikan izjavila je da nema
zakonskih uslova po kojima bi se mogle izjednačiti plate
u visokom obrazovanju i naučnim institutima.
Pešikan je, povodom najave štrajka Sindikata zaposlenih
u naučnoistraživačkoj delatnosti, kazala da država iz
budžeta za potrebe nauke izdvaja veoma malo i da čak i
posebni kolektivni ugovor ne predviđa nikakvo
izjednačavanje plata, već da se novac raspodeljuje prema
količini sredstava koji se iz budžeta odvajaju za nauku.
Pešikan je Televiziji B 92 istakla da je jedan od izvora
za finansiranje tog ministarstva Nacionalni investicioni
plan (NIP), iz koga je u ovoj godini za potrebe nauke
izdvojeno 20 miliona evra. „Sada sa strepnjom očekujemo
koliko će iz NIP-a za 2008. godinu biti odvojeno za
nauku, jer je to upravo poluga da se ove stvari reše”,
rekla je Pešikan.
Tanjug [objavljeno: 29.11.2007.]n
Da gospođa Pešikan daje
izjave bez predhodnog konsultovanja i upoznavanja sa
činjenicama svedoči i ovaj tekst, koji smo preuzeli sa
web strane njenog Ministarstva
Potpisan posebni
kolektivni ugovor za naučnoistraživačke institute u
Srbiji
Beograd, 14. novembar
2006. godine - Ministar nauke i zaštite životne sredine
u Vladi Republike Srbije Aleksandar Popović i predsednik
Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti
Srbije Đurđica Jovović potpisali su posebni kolektivni
ugovor za naučnoistraživačke institute u Srbiji čiji je
osnivač Republika.
U saopštenju Ministarstva
nauke i zaštite životne sredine ističe se da je na taj
način, prvi put, položaj zaposlenih u
naučnoistraživačkoj delatnosti izjednačen sa položajem
zaposlenih u srodnim delatnostima, kao što je, na
primer, visoko obrazovanje.
Ovim ugovorom
ministarstva nauke i zaštite životne sredine, finansija
i rada, zapošljavanja i socijalne politike garantuju
zaposlenima u naučnoistraživačkoj delatnosti jednaka
prava iz radnog odnosa i ravnopravan odnos prema
raspodeli sredstava iz budžeta Republike.
Primenom posebnog
kolektivnog ugovora mesečna primanja naučnih istraživača
biće uvećana u odnosu na kraj 2005. godine za približno
32 odsto, za šta su već obezbeđena sredstva u budžetu,
dodaje se u saopštenju.
BEOGRAD,
27.
novembra
(Tanjug)
- Članovi
republičkogSindikatazaposlenihunaučno-istraživačkojdelatnosti,
organizovaćeučetvrtak
29.
novembra
jednosatništrajk
upozorenja,
apočetkom
decembraiprotest,
zbog
neuspeha
pregovoraopovećanjucenaradaikoeficijenatazanaučneradnike.
Takodje,
odlukomčlanstva,
za
4.
decembar
zakazanjeprotestispedzgradeVladeSrbije,
gdećebiti
predati
sindikalni
zahtevi,
reklajeJovović
na
konferencijizanovinare.
INFORMACIJA SA PROŠIRENE SEDNICE REPUBLIČKOG ODBORA
SINDIKATA NAUKE OD 26.11.2007.
Nakon uvodnih izlaganja članova pregovaračke grupe (dr
Đurđica Jovović, predsednica Sindikata, dr Miroslav
Živić, zamenik predsednika, mr Vojislava Protić-Benišek,
član i Milena Milovanović, sekretar) o aktivnostima koje
su imali u periodu od maja meseca do danas, u kojima su
naveli da dosadašnji pregovori sa Ministarstvom nauke,
po pitanju cene rada i koeficijenata, nisu dali
rezultate, ROS Nauke je jednoglasno doneo sledeće
ODLUKE
1.Da se u svim institutima u Srbiji koji su članice
Sindikata nauke, u četvrtak 29.11.2007. organizuje
jednosatni ŠTRAJK UPOZORENjA od 12 do 13 časova.
2.Da ROS nauke u utorak, 4.12.2007. u 11 sati organizuje
PROTEST zaposlenih u naučnoistraživačkoj
delatnosti Srbije. Okupljanje članstva će biti na Trgu
Nikole Pašića, a protestna šetnja će se završiti ispred
zgrade Vlade Srbije.
3.Zahtevi
su:
-Smena
ministarke nauke dr Ane Pešikan i članova njenog
kabineta.
Razlozi za smenu su neaktivnost i nepreduzimanje
odgovarajućih mera od strane Ministarstva prema Vladi i
drugim nadležnim organima, čime je pogoršan materijalni
položaj zaposlenih u institutima u Srbiji. Naime,
nepoštovanjem posebnog kolektivnog ugovora za nauku nije
došlo do izjednačavanja plata zaposlenih u
naučnoistraživačkoj delatnosti sa platama zaposlenih u
visokom obrazovanju.
-Da se u 2007. izvrši izjednačavanje plata zaposlenih u
naučnoistraživačkoj delatnosti sa platama zaposlenih u
visokom obrazovanju
(povećanje cene rada za 20% od plate za septembar 2007.
i povećanje koeficijenata za 6.9% od od plate za
novembar 2007. )
-Da u 2008. visina zarada u naučnoistraživačkoj
delatnosti prati visinu zarada u visokom obrazovanju.
-Da se mladi istraživači angažuju na projektima
Ministarstva nauke u skladu sa kriterijumima utvrđenim u
konkursu za projektni period od 2006-2010. godine.
-Da se što hitnije raspiše konkurs za projekte iz
oblasti tehnološkog razvoja, koji kasni već pet meseci.
-Da
se u 2008. direktni materijalni troškovi povećaju za
30%.
Predsednica
dr Đurđica Jovović
Članovima ROS Nauke
Predsednicima sindikalnih organizacija u institutima
Poštovane kolege,
Na
osnovu Statuta Sindikata nauke Srbije, zakazujem
vanrednu proširenu sednicu ROS nauke. Sednica će se
održati 26.11.2007. u 12h, u prostorijama SSSS,
sala na V spratu (ulaz iz Dečanske 14). Za
sednicu predlažem sledeći
DNEVNI
RED
1.Dogovor
o održavanju protesta zaposlenih u naučnoistraživačkim
institutima u Srbiji.
Poštovane kolege, prinuđeni smo da organizujemo protest,
jer pregovori sa Ministarstvom nauke na usaglašavanju
plata u nauci sa platama u visokom obrazovanju za 2007.,
a u skladu sa našim PKU, nisu dali nikakve rezultate. Mi
smo kao Sindikat nauke još u maju 2007. pokrenuli
inicijativu za pregovore i dostavili naše zahteve
ministarstvu nauke. Tražili smo da se osnovica za
obračun plata izjednači sa osnovicom u visokom
obrazovanju od septembra 2007., kao i da se izvrši
korekcija koeficijenata iz našeg PKU za 6,9 od novembra
2007.
Međutim, zbog neaktivnosti i nepreduzimanja
odgovarajućih mera od strane Ministarstva nauke prema
Vladi i drugim nadležnim organima, plate zaposlenih u
institutima su u ovom momentu 30% niže od plata u
visokom obrazovanju. S obzirom da je najavljeno
zamrzavanje plata za 2008. ova razlika u platama će
značajno uticati na daljnje pogoršanje materijalnog
položaja zaposlenih u nauci.
Pošto
smo kao Sindikat iscrpli sve zakonom predviđene metode
mirnog rešavanja problema, a 2007. god ističe, protest i
štrajk nam ostaju kao jedino rešenje (na sajtu Sindikata
nauke
www.sindikat-nauke.org.yumožete pronaći kompletnu prepisku
kako sa Ministarstvom nauke tako i sa svim relevantnim
državnim organima).
Iz ovih
razloga je potrebno da pre sednice ROS proverite kakvo
je raspoloženje vašeg članstva za protest i da na
sednici iznesete stav vašeg sindiketa po ovom pitanju.
S
poštovanjem,
Predsednica,
dr Đurđica Jovović
Republički odbor
Sindikata nauke Srbije i Ministarstvo nauke i zaštite
životne sredine su u novembru 2005. godine zaključili i
potpisali Poseban kolektivni ugovor za institute čiji je
osnivač Republika Srbija.
Dogovor između Sindikata
nauke i Ministarstva nauke, koji je predhodio
zaključivanju navedenog ugovora, bio je da se u
određivanju osnovice i koeficijenata za obračun i
isplatu plata u nauci budu osnovica i koeficijenti iz
Uredbe o visokom obrazovanju.
Argumenti za ovaj dogovor
bili su složenost rada u ovim delatnostima i zakonsko
izjednačavanje naučnih i nastavnih zvanja, što je
regulisano u Zakonu o visokom obrazovanju i Zakonu o
naučnoistraživačkoj delatnosti.
Ovaj dogovor sankcionisan
je u navedenom Posebnom kolektivnom ugovoru iz 2005.
godine, koji je i sada na snazi.
Navedeni kolektivni
ugovor se primenjivao, a isplate zarada istraživača i
pomoćnog osoblja obavljane su u skladu sa njim, sve do
septembra 2007. godine.
Vlada Republike Srbije
povećala je visokom obrazovanju osnovicu za obračun i
isplatu plata za 20% (i ona sada iznosi 2.015,87 dinara,
a u nauci je ona 1.680,00 dinara), a od novembra ove
godine Vlada je dozvolila još jedno povećanje plata za
6,9% kroz korekciju koeficijenata u visokom obrazovanju.
Iz tih razloga, Sindikat
nauke je prema resornom ministarstvu pokrenuo
inicijativu, u pisanom obliku, i započeo pregovore za
izmenu i dopunu Posebnog kolektivnog ugovora odnosno za
utvrđivanje nove osnovice za obračun i isplatu plata i
korekciju koeficijenata za 6,9%.
Zalažemo se, dakle, da
isti princip važi za delatnosti nauke i visokog
obrazovanja, kada je u pitanju povećanje plata.
Pregovori su zastali zbog
toga što Ministarstvo finansija ne odobrava traženo
povećanje zarada u nauci. Argumenti zbog kojih je
navedeno ministarstvo zaustavilo pregovore nisu nam
poznati niti smo o tome obavešteni.
Zbog toga se Sindikat
nauke obratio dopisom predesdniku i potpredsedniku Vlade
RS, Ministarstvu rada i socijalne politike, Ministarstvu
finansija i Ministarstvu za ekonomski i regionalni
razvoj. Naravno da ni od koga još nismo dobili odgovor.
Znači, naši zahtevi i dalje ostaju:
tražimo da se uveća osnovica u
nauci za 20% kao u visokom obrazovanju i to retroaktivno
od septembra ove godine i da se od novembra koriguju
koeficijenti za 6,9%..